Jedina žena u Srbiji koja je tokom čekanja na transplantaciju jetre donela život na svet otkriva svoju borbu i poruku nade

Željka Bojić iz Beograda nalazi se u jedinstvenoj i veoma zahtevnoj životnoj situaciji, jer je već četiri godine na listi za transplantaciju jetre, a prošle jeseni postala je majka dečaka Jakova. Njena životna priča naglašava koliko su podrška porodice i šira informisanost o transplantacijama ključni, posebno među ženama u Srbiji. Zdravstveni problemi za Željku su počeli 2011. godine nakon rutinske operacije žučne kese, kada su se pojavile komplikacije koje su prouzrokovale dodatne operacije i dug oporavak. Kasnije su se razvili napadi holangitisa, što je dovelo do sekundarne bilijarne ciroze jetre. Iako se osećala dobro, lekari su joj jasno rekli da je transplantacija jedino rešenje za njeno stanje. Kako Željka opisuje: “Ono što je najšokantnije bilo jeste što sam ja bila dobro. Tada mi je lekar saopštio da su laboratorijske analize nešto lošije i da je transplantacija jedino radikalno rešenje.”

Biti na listi za transplantaciju znači stalnu neizvesnost i spremnost na svaki poziv, jer on može doneti novu šansu za život. Kada se pojavi donator koji odgovara krvnoj grupi i tkivnim karakteristikama, pozivaju se još dvoje ili troje pacijenata sa sličnim parametrima, a organ dobija onaj kome je najpotrebniji u tom trenutku, objašnjava Željka.

Najveći izazov za nju bio je saznanje da je trudna. Iako je bila svesna visokog rizika, uz podršku hepatologa i ginekologa, odlučila je da trudnoću privede kraju. “Postojala je realna mogućnost da ne iznesem trudnoću do kraja, ali zahvaljujući podršci lekara, ja sam uspela i evo Jakov je sada tu sa nama”, ističe Željka.

Za žene koje su prošle operaciju žučne kese ili se suočavaju sa bolestima jetre, važno je znati da komplikacije mogu dovesti do ozbiljnih hroničnih problema. Simptomi poput umora, žutice, svraba kože ili otoka stomaka ne smeju se zanemarivati. Pravilna i pravovremena dijagnostika, kao i saveti stručnjaka, ključ su za očuvanje zdravlja.

Željka naglašava da joj je njen sin najveća motivacija: “Sada imam najveći razlog zašto treba da ostanem živa i zašto treba da se borim i istrajem u toj celoj priči, da bi on pre svega imao dobro i normalno detinjstvo, i majku uz sebe.”

Savetuje ženama koje čekaju transplantaciju ili boluju od sličnih bolesti da redovno prate zdravstveno stanje, razgovaraju sa lekarima i uključe porodicu u proces lečenja. Sumnja na komplikacije nakon operacije zahteva konsultaciju sa stručnjacima. Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite lekaru.

Nova istraživanja otkrivaju zašto žene sa traumatskim povredama mozga sve češće same koriste psihodelike, ali upozoravaju na ozbiljne rizike bez medicinskog nadzora.

Žene koje su preživele traumatsku povredu mozga često se suočavaju sa brojnim simptomima poput stalnih glavobolja, problema sa koncentracijom i emocionalnih teškoća. Najnovije međunarodno istraživanje, sprovedeno na više od 6.000 ljudi, pokazuje da se deo ovih žena okreće psihodeličnim supstancama kao što su psilocibin i LSD, u pokušaju da samostalno ublaže tegobe. Ovaj trend brine stručnjake, posebno zbog nedostatka jasnih medicinskih smernica i mogućih posledica.

Studija je obuhvatila navike i iskustva osoba sa povredama mozga, a 3,4% ispitanika je izjavilo da koristi psihodelike kako bi pokušali da se sami leče. Psihodelici se trenutno istražuju zbog mogućeg pozitivnog uticaja na mentalno zdravlje, ali njihova primena bez lekarskog nadzora može biti rizična, naročito za žene sa ovakvim dijagnozama.

Dr Baeleigh VanderZwaag, autorka istraživanja, navodi: „Nisam očekivala da će ovoliki broj ljudi već sada koristiti psihodelike u ovom kontekstu – ovo su zaista nove informacije.” Dodaje da su do sada većina podataka dolazila iz studija na životinjama, dok su iskustva ljudi još uvek ograničena.

Prema rezultatima, i žene i muškarci sa povredama mozga najčešće biraju psilocibin i koriste ga povremeno, dok neki eksperimentuju i sa LSD-om ili ketaminom. Prijavljeni efekti uključuju olakšanje bolova i emotivnih smetnji, ali reakcije su veoma individualne, a kod osoba sa postojećim neurološkim problemima moguća su ozbiljna neželjena dejstva.

Dr Mauricio Garcia-Barrera naglašava da ne postoji univerzalno rešenje za simptome nakon povrede mozga, zbog čega mnogi traže alternativne načine. Ipak, upozorava: „Samostalno eksperimentisanje sa ovim supstancama može biti rizično, posebno bez stručnog nadzora.”

Važno je istaći da nijedna alternativna metoda ne može zameniti savet i praćenje od strane stručnjaka. Ako imate uporne glavobolje, probleme sa pamćenjem ili promene raspoloženja nakon povrede mozga, obavezno se obratite lekaru. Samoinicijativna upotreba psihodelika može dovesti do nepredviđenih i ozbiljnih posledica.

Za tačnu dijagnozu i individualni savet, posetite svog lekara.

Stručnjak sa Harvarda otkriva koje voće najviše koristi crevima žena i zašto su borovnice i nar pravi izbor

Voće je često prvi izbor žena i majki kada žele zdravu užinu za sebe ili decu, ali nisu sve vrste voća podjednako korisne za probavni sistem. Prema dr Saurabhu Setiju, gastroenterologu sa Harvarda, postoje velike razlike u tome kako pojedino voće utiče na zdravlje creva. On je rangirao najčešće vrste voća prema njihovom uticaju na crevnu floru i zdravlje žena.

Dr Seti naglašava da su prezrele banane na dnu liste kada je reč o podršci zdravoj crevnoj flori. Kako banana sazreva, ona gubi deo vlakana i rezistentnog skroba, koji su prebiotici, odnosno hrana za dobre bakterije u crevima. U prezrelim bananama raste količina šećera, što može izazvati nagli porast šećera u krvi. On dodaje: “Mnoge mame daju deci prezrele banane zbog njihove mekoće i slatkog ukusa, ali one nisu najbolja opcija za zdravlje creva.”

Blago nezrele banane, s druge strane, zadržavaju više vlakana i pomažu u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi. Ova osobina može doprineti prevenciji bolesti poput dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih oboljenja i raka debelog creva.

Na vrhu liste voća koje najviše prija probavi nalaze se borovnice, koje su bogate antioksidansima i štite od hroničnih bolesti, uključujući bolesti srca. Odmah iza borovnica dolazi nar, poznat po visokom sadržaju polifenola koji smanjuju upale u organizmu. Kivi je takođe odličan izbor zbog rastvorljivih vlakana koja olakšavaju pražnjenje creva i pomažu redovnoj probavi.

Jabuke, kruške i dinje čine sredinu tabele i predstavljaju dobar izbor za svakodnevnu ishranu. Grožđe i pomorandže su niže rangirani zbog manje nutritivne vrednosti i potencijalnog rizika kod prekomernog unosa citrusa. Neka istraživanja ukazuju na to da velike količine citrusa mogu pojačati osetljivost kože na sunce, iako su za ovu vezu potrebna dodatna istraživanja. Ipak, vitamin C iz pomorandži ostaje esencijalan za zdravlje kože, krvnih sudova i kostiju, a pošto se ne skladišti u telu, treba ga unositi svakodnevno.

Stručnjaci ženama preporučuju da pri izboru voća obrate pažnju na vrstu i stepen zrelosti, i da poseban akcenat stave na borovnice, nar i kivi. “Voće je dragocen izvor vitamina i minerala, ali je važno birati ono koje najviše koristi našim crevima”, naglašava dr Seti.

Za personalizovane savete o ishrani i zdravlju creva, najbolje je konsultovati se sa lekarom ili nutricionistom.