Tehnološki gigant izdaje osam tranši obveznica sa rokovima dospeća do 40 godina, investicije u AI prelaze 700 milijardi dolara

Američka tehnološka kompanija Amazon najavila je plan da prikupi najmanje 25 milijardi dolara (oko 2.700 milijardi dinara) kroz prodaju obveznica denominovanih u američkim dolarima, sa ciljem finansiranja velikih ulaganja u infrastrukturu za veštačku inteligenciju, prenose ekonomske analize. Prema informacijama izvora upoznatih sa transakcijom, konačan iznos emisije može biti i veći ukoliko interesovanje investitora premaši očekivanja.

Amazon je regulatornim organima podneo dokumentaciju za izdavanje ukupno osam tranši obveznica sa fiksnom i promenljivom kamatnom stopom, a rokovi dospeća kreću se od tri do 40 godina. Kompanija je saopštila da će prikupljena sredstva biti namenjena opštim korporativnim potrebama, uključujući finansiranje kapitalnih investicija i otplatu dospelih obaveza.

Ova emisija pozicionira Amazon među velikim tehnološkim kompanijama koje sve više koriste tržište duga za finansiranje ubrzanog razvoja AI infrastrukture. Prema procenama, Amazon, Alfabet, Majkrosoft i Meta će tokom ove godine zajedno investirati više od 700 milijardi dolara (oko 75.600 milijardi dinara) u projekte veštačke inteligencije.

“Kompanija je odlučila da sredstva od prodaje obveznica iskoristi za opšte korporativne potrebe, uključujući kapitalne investicije i otplatu dospelih dugovanja”, navodi se u zvaničnom saopštenju Amazona. Konačan obim emisije zavisiće od interesovanja investitora, ističu izvori bliski transakciji.

Amazon ovim potezom nastavlja trend velikih ulaganja u AI, u skladu sa strategijom drugih tehnoloških lidera koji svoje poslovanje sve više oslanjaju na razvoj napredne infrastrukture i inovacije u oblasti veštačke inteligencije.

Izvoz pokrio 83,1 odsto uvoza, prosečna neto zarada u martu premašila minimalnu potrošačku korpu za 115,1 odsto

Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije zabeležio je međugodišnji rast od 3,6 odsto u prvih pet meseci 2026. godine, prema najnovijim podacima iz Makroekonomskih analiza i trendova (MAT). Svi sektori privrede, izuzev građevinarstva koje je imalo blagi pad aktivnosti, ostvarili su realni rast proizvodnje u ovom periodu.

Industrijska proizvodnja u Srbiji je uvećana za 0,6 odsto, dok je rast u prerađivačkoj industriji iznosio 1,6 odsto. U MAT-u se navodi da je proizvodnja osnovnih metala postala glavni faktor usporavanja prerađivačkog sektora, dok je proizvodnja koksa i derivata nafte izgubila primat u tom segmentu.

Spoljnotrgovinska razmena nastavila je da beleži rast, sa značajno bržim rastom izvoza u odnosu na uvoz. U periodu januar–maj 2026. godine, izvoz je pokrio 83,1 odsto robnog uvoza, što je poboljšanje u odnosu na isti period prethodne godine kada je pokrivenost iznosila 77,9 odsto.

Srbija je, prema podacima Evrostata, u prvih pet meseci 2026. godine bila među vodećim evropskim zemljama po međugodišnjem rastu realnog prometa u trgovini na malo. U martu 2026. prosečna neto zarada bila je za 10,9 odsto viša od vrednosti prosečne potrošačke korpe i za 115,1 odsto viša od vrednosti minimalne potrošačke korpe.

Inflacija se kreće unutar ciljanih okvira Narodne banke Srbije, a privremeno odstupanje iznad gornje granice može se očekivati tek krajem godine. U maju 2026. međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila je 3,8 odsto, dok je u Evropskoj uniji bila 3,3 odsto, a u evrozoni 3,2 odsto. Od 27 zemalja EU, veću međugodišnju inflaciju od Srbije u maju imalo je osam članica, među kojima su Rumunija (9,7 odsto), Bugarska (6,3 odsto) i Litvanija (5,1 odsto).

Ovi podaci ukazuju na nastavak pozitivnih trendova u srpskoj ekonomiji tokom prvih meseci 2026. godine.

Zaposleni sa više od 45 godina staža i dalje uplaćuju doprinose, ali se za penziju priznaje najviše 45 godina

Prema važećem Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, građani Srbije ne mogu jednokratnom uplatom doprinosa da nadoknade godine radnog staža koje im nedostaju za penziju. Pravo na starosnu penziju ostvaruje se isključivo uz ispunjenje propisanih uslova, među kojima je osnovni minimalni staž osiguranja. Doprinosi se mogu uplaćivati samostalno, ali samo unapred i mesečno, u okviru dobrovoljnog uključivanja u obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, dok naknadna uplata za ranije godine nije dozvoljena.

Fond PIO podseća da zaposleni koji ostanu u radnom odnosu i nakon navršenih 45 godina staža nastavljaju sa uplatom doprinosa, iako se za obračun visine penzije priznaje najviše 45 godina radnog staža. Povraćaj već uplaćenih doprinosa nije moguć, bez obzira na to da li osiguranik ostvari pravo na penziju ili ne.

Dodatne probleme imaju građani koji pred odlazak u penziju otkriju da za određene godine nedostaju podaci o stažu ili da poslodavac nije izmirio doprinose. Za period pre 1. januara 2018. godine, ukoliko u matičnoj evidenciji nedostaju prijave M4, postoji mogućnost da doprinosi nisu uplaćeni ili da prijave nisu dostavljene. U takvim slučajevima najpre se proverava dokumentacija kod pravnog sledbenika preduzeća ili u gradskom arhivu, a ako je preduzeće ugašeno bez pravnog sledbenika, neuplaćeni doprinosi se ne mogu potraživati.

Potraživanje uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, prema zakonu, ne zastareva. Uplata doprinosa je trajna zakonska obaveza poslodavca, dok je za njihovu naplatu nadležna Poreska uprava. Izuzetak postoji za osiguranike koji sami mogu da uplate doprinose za periode kada je poslodavac izostavio uplatu, ali samo ako je taj staž neophodan za ostvarivanje prava na penziju ili novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje.

Najčešće probleme imaju radnici koji tek prilikom podnošenja zahteva za penziju uoče da doprinosi nisu uplaćivani pre dve ili tri decenije. U evidenciji Fonda PIO ponekad postoje nepravilnosti zbog ranijeg ručnog vođenja evidencije kod poslodavaca, te se prilikom ostvarivanja prava na penziju vrše dodatne provere na osnovu dokumentacije osiguranika. Fond PIO savetuje građanima da blagovremeno provere podatke u matičnoj evidenciji i isprave eventualne greške pre podnošenja zahteva za penziju.