Organizacija obezbedila podršku za 9.000 članova porodica i 1.600 mladih, dok je stopa rizika od siromaštva u Srbiji 23,2 odsto

SOS Dečija sela Srbija već 21 godinu pružaju podršku deci, mladima i porodicama u riziku kroz različite programe. Prema podacima iz 2025. godine, 4.874 dece i mladih nalazilo se na domskom ili hraniteljskom smeštaju. Stopa rizika od siromaštva i socijalne isključenosti iznosila je 23,2 odsto u Srbiji. Ovo znači da je skoro četvrtina stanovništva živela u uslovima siromaštva ili veoma niskog intenziteta rada, što dodatno potvrđuje značaj pravovremene podrške.

Podrška porodicama u riziku i rezultati programa

Organizacija je kroz program „Jačanje porodice“ u proteklih 14 godina obuhvatila više od 2.200 porodica u riziku sa oko 9.000 članova u devet lokalnih zajednica širom Srbije. Uspešnost programa iznosila je 94,5 odsto, što ukazuje da je većina porodica unapredila svoje funkcionisanje i obezbedila minimalne uslove za bezbedno odrastanje dece. Kao rezultat, porodice su postale sposobne da samostalno funkcionišu po izlasku iz programa podrške.

Deca bez roditeljskog staranja i mladi u zajednici

U periodu od 2005. do 2022. godine, mreža hraniteljskih porodica u SOS Dečijem selu Kraljevo pružila je sigurno okruženje za 169 dece bez roditeljskog staranja iz cele Srbije. Mnogi od njih su sada samostalni i uspešno integrisani u zajednice. Kroz Centar „Jaki mladi“ organizacija je podržala više od 1.600 mladih iz osetljivih grupa u procesu osamostaljivanja i ulaska na tržište rada, kao i sedam organizacija civilnog društva u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Kruševcu, Zaječaru, Somboru i Požegi.

Nedostatak sistemske podrške i važnost prevencije

Zvanični podaci o porodicama u riziku od izdvajanja dece nisu dostupni, što otežava precizno planiranje mera podrške. Dodatno, usluge podrške porodici u riziku često nisu dovoljno razvijene, a njihova finansijska održivost nije obezbeđena. Pored toga, lokalne samouprave nemaju obavezu da ovakve usluge obezbede, pa su one često projektno finansirane i neravnomerno dostupne. Prevencija i pravovremena podrška pokazale su se kao ključne za sprečavanje trajnih posledica i očuvanje porodične celovitosti.

Posebni programi za trudnice i decu u najranijem uzrastu

Program podrške trudnicama i majkama beba bez osnovnih uslova za život omogućio je, u poslednje tri godine, da 22 majke i 34 dece prevaziđu poteškoće i ostanu zajedno. Dnevni boravak za decu i mlade sa problemima u ponašanju u Kraljevu pružio je stručnu podršku za 35 dece i mladih, kao i 39 roditelja u protekle tri godine. Prema poslednjem izveštaju Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu za 2022. godinu, 180.000 dece i mladih koristilo je neku vrstu pomoći ili usluge socijalne zaštite. Kao rezultat, jasno je da su kontinuirani programi podrške porodici od suštinskog značaja za razvoj zajednice i prevenciju izdvajanja dece.

Američka tehnološka kompanija investirala 13 milijardi evra, finske vlasti zaustavile radove zbog ekoloških propusta

Google je posekao 400.000 stabala u Finskoj za izgradnju data centara za veštačku inteligenciju, bez neophodnih ekoloških dozvola. Finski organi su zbog toga naložili hitan prekid radova na lokacijama Muhos i Otanmaki u oktobru 2026. godine. Na parceli od 330 hektara u Muhosu uklonjeno je oko 250.000 stabala, dok je u Otanmakiju posečeno još 150.000.

Radovi su obuhvatili i uklanjanje površinskog sloja zemlje, ostavljajući teren prekriven blatom i tragovima mehanizacije, što je izazvalo zabrinutost među ekolozima. Finska je zbog stabilne klime i niskih troškova hlađenja postala atraktivna za tehnološke investicije, a projekat Google predstavlja najveću pojedinačnu investiciju od 13 milijardi evra u istoriji te zemlje. Međutim, kompanija nije sprovela obavezne procene uticaja na životnu sredinu pre početka radova, što je osnovni razlog regulatorne intervencije.

Ekološke posledice i reakcije javnosti

Ekolozi upozoravaju da su posledice krčenja šuma ozbiljne, jer su drva posečena bez dozvola i ne mogu biti prodata drvnoj industriji. Mari Anala iz Finskog udruženja za zaštitu prirode izjavila je da je teren devastiran, a zamućena voda sa gradilišta dospela je u lokalne reke koje napajaju Oulujoki. Osim toga, finska vlada je iznenađena obimom štete, iako je ranije isticala privlačenje tehnoloških investicija kao državni prioritet.

Premijer Peteri Orpo nazvao je situaciju “hladnim tušem”, dok je direktor Gugla za Finsku Anti Jarvinen uputio javno izvinjenje, tvrdeći da su radili u skladu sa tadašnjim razumevanjem zakona. Predsednica Udruženja za zaštitu prirode Hana Halmenpa ocenila je postupak kompanije kao znak arogancije i zloupotrebe poverenja u finskom sistemu.

Sumnje u ekonomsku korist data centara

Iako Finska ima čak 145 planiranih data centara, stručnjaci poput profesora Jusija Kangašarjua sa Univerziteta u Helsinkiju ističu da ovakve investicije donose mali broj radnih mesta i minimalne poreske prihode. Kao rezultat, koristi za širu zajednicu su ograničene, dok globalne kompanije koriste lokalne resurse za međunarodno tržište.

Predstavnici Google tvrde da posluju u Finskoj već 15 godina uz poštovanje standarda i da su radove obustavili odmah po nalogu inspekcija. Kompanija najavljuje obnovu šuma sadnjom drveća na 130 hektara u Muhosu, ali ekološki aktivisti smatraju da je to nedovoljno u odnosu na nivo uništenja. Situacija sa 400.000 posečenih stabala u Finskoj za izgradnju data centara otvara pitanje balansa između tehnološkog razvoja i zaštite životne sredine.

Srbija ocenjena sa 66 od 100 poena, blokiranje sajtova i privođenja korisnika utiču na digitalnu klimu

Freedom House je u najnovijem izveštaju naveo da sloboda interneta u Srbiji nastavlja da opada. U izveštaju „Freedom on the Net 2026“, Srbija je dobila 66 od mogućih 100 poena, što je jedan poen manje nego prethodne godine. Time je zadržala status „delimično slobodne“ zemlje kada je u pitanju sloboda interneta. Pad slobode interneta u Srbiji, prema izveštaju, rezultat je blokiranja veb-sajtova za kockanje, ali i nastavka pritisaka na novinare i korisnike društvenih mreža.

Pad slobode interneta u Srbiji i ekonomske posledice

Prema oceni Freedom House-a, tokom analiziranog perioda zabeležena su privođenja korisnika društvenih mreža zbog objava koje su vlasti mogle da protumače kao kritiku. Takođe, novinari su izloženi fizičkom nasilju i uznemiravanju, kako na internetu, tako i van njega. Organizacija posebno ističe strateške tužbe protiv javnog učešća (SLAPP), koje mogu stvoriti finansijski i pravni pritisak na medije. Koordinisani pokušaji gašenja Instagram naloga aktivista, novinara i medijskih organizacija dodatno su ugrozili digitalni prostor. Osim toga, promene vlasništva u medijskom sektoru, naročito aktivnosti kompanije Telekom Srbija, doprinele su nastavku preuzimanja digitalnih medija od strane aktera bliskih vlastima. Kao rezultat, ekosistem za slobodno izražavanje i pristup informacijama u Srbiji postaje ograničeniji.

Ocene po kategorijama i implikacije za digitalnu sferu

Freedom House ocenjuje Srbiju u tri oblasti: prepreke pristupu internetu (21 od 25 poena), ograničavanje sadržaja (23 od 35 poena) i kršenje prava korisnika (22 od 40 poena). U poređenju sa prethodnim izveštajem, do pada je došlo u kategoriji ograničavanja sadržaja, gde je rezultat smanjen sa 24 na 23 poena. Izveštaj naglašava da pad slobode interneta u Srbiji nije posledica samo tehničkih ograničenja, već i šireg konteksta pritisaka na građane i novinare koji žele da iznose mišljenja ili kritikuju vlast. Privođenja zbog aktivnosti na internetu, kao i pokušaji gašenja naloga na društvenim mrežama, ukazuju na rastuće izazove za digitalnu nezavisnost. S obzirom na ove trendove, Srbija je i dalje svrstana među „delimično slobodne“ zemlje. Izveštaj Freedom House-a služi kao pokazatelj za međunarodne posmatrače i investitore o stanju digitalnih prava i sloboda, što može imati dugoročne posledice na razvoj digitalne ekonomije i privlačenje inovativnih kompanija.