Američka tehnološka kompanija investirala 13 milijardi evra, finske vlasti zaustavile radove zbog ekoloških propusta

Google je posekao 400.000 stabala u Finskoj za izgradnju data centara za veštačku inteligenciju, bez neophodnih ekoloških dozvola. Finski organi su zbog toga naložili hitan prekid radova na lokacijama Muhos i Otanmaki u oktobru 2026. godine. Na parceli od 330 hektara u Muhosu uklonjeno je oko 250.000 stabala, dok je u Otanmakiju posečeno još 150.000.

Radovi su obuhvatili i uklanjanje površinskog sloja zemlje, ostavljajući teren prekriven blatom i tragovima mehanizacije, što je izazvalo zabrinutost među ekolozima. Finska je zbog stabilne klime i niskih troškova hlađenja postala atraktivna za tehnološke investicije, a projekat Google predstavlja najveću pojedinačnu investiciju od 13 milijardi evra u istoriji te zemlje. Međutim, kompanija nije sprovela obavezne procene uticaja na životnu sredinu pre početka radova, što je osnovni razlog regulatorne intervencije.

Ekološke posledice i reakcije javnosti

Ekolozi upozoravaju da su posledice krčenja šuma ozbiljne, jer su drva posečena bez dozvola i ne mogu biti prodata drvnoj industriji. Mari Anala iz Finskog udruženja za zaštitu prirode izjavila je da je teren devastiran, a zamućena voda sa gradilišta dospela je u lokalne reke koje napajaju Oulujoki. Osim toga, finska vlada je iznenađena obimom štete, iako je ranije isticala privlačenje tehnoloških investicija kao državni prioritet.

Premijer Peteri Orpo nazvao je situaciju “hladnim tušem”, dok je direktor Gugla za Finsku Anti Jarvinen uputio javno izvinjenje, tvrdeći da su radili u skladu sa tadašnjim razumevanjem zakona. Predsednica Udruženja za zaštitu prirode Hana Halmenpa ocenila je postupak kompanije kao znak arogancije i zloupotrebe poverenja u finskom sistemu.

Sumnje u ekonomsku korist data centara

Iako Finska ima čak 145 planiranih data centara, stručnjaci poput profesora Jusija Kangašarjua sa Univerziteta u Helsinkiju ističu da ovakve investicije donose mali broj radnih mesta i minimalne poreske prihode. Kao rezultat, koristi za širu zajednicu su ograničene, dok globalne kompanije koriste lokalne resurse za međunarodno tržište.

Predstavnici Google tvrde da posluju u Finskoj već 15 godina uz poštovanje standarda i da su radove obustavili odmah po nalogu inspekcija. Kompanija najavljuje obnovu šuma sadnjom drveća na 130 hektara u Muhosu, ali ekološki aktivisti smatraju da je to nedovoljno u odnosu na nivo uništenja. Situacija sa 400.000 posečenih stabala u Finskoj za izgradnju data centara otvara pitanje balansa između tehnološkog razvoja i zaštite životne sredine.

Srbija ocenjena sa 66 od 100 poena, blokiranje sajtova i privođenja korisnika utiču na digitalnu klimu

Freedom House je u najnovijem izveštaju naveo da sloboda interneta u Srbiji nastavlja da opada. U izveštaju „Freedom on the Net 2026“, Srbija je dobila 66 od mogućih 100 poena, što je jedan poen manje nego prethodne godine. Time je zadržala status „delimično slobodne“ zemlje kada je u pitanju sloboda interneta. Pad slobode interneta u Srbiji, prema izveštaju, rezultat je blokiranja veb-sajtova za kockanje, ali i nastavka pritisaka na novinare i korisnike društvenih mreža.

Pad slobode interneta u Srbiji i ekonomske posledice

Prema oceni Freedom House-a, tokom analiziranog perioda zabeležena su privođenja korisnika društvenih mreža zbog objava koje su vlasti mogle da protumače kao kritiku. Takođe, novinari su izloženi fizičkom nasilju i uznemiravanju, kako na internetu, tako i van njega. Organizacija posebno ističe strateške tužbe protiv javnog učešća (SLAPP), koje mogu stvoriti finansijski i pravni pritisak na medije. Koordinisani pokušaji gašenja Instagram naloga aktivista, novinara i medijskih organizacija dodatno su ugrozili digitalni prostor. Osim toga, promene vlasništva u medijskom sektoru, naročito aktivnosti kompanije Telekom Srbija, doprinele su nastavku preuzimanja digitalnih medija od strane aktera bliskih vlastima. Kao rezultat, ekosistem za slobodno izražavanje i pristup informacijama u Srbiji postaje ograničeniji.

Ocene po kategorijama i implikacije za digitalnu sferu

Freedom House ocenjuje Srbiju u tri oblasti: prepreke pristupu internetu (21 od 25 poena), ograničavanje sadržaja (23 od 35 poena) i kršenje prava korisnika (22 od 40 poena). U poređenju sa prethodnim izveštajem, do pada je došlo u kategoriji ograničavanja sadržaja, gde je rezultat smanjen sa 24 na 23 poena. Izveštaj naglašava da pad slobode interneta u Srbiji nije posledica samo tehničkih ograničenja, već i šireg konteksta pritisaka na građane i novinare koji žele da iznose mišljenja ili kritikuju vlast. Privođenja zbog aktivnosti na internetu, kao i pokušaji gašenja naloga na društvenim mrežama, ukazuju na rastuće izazove za digitalnu nezavisnost. S obzirom na ove trendove, Srbija je i dalje svrstana među „delimično slobodne“ zemlje. Izveštaj Freedom House-a služi kao pokazatelj za međunarodne posmatrače i investitore o stanju digitalnih prava i sloboda, što može imati dugoročne posledice na razvoj digitalne ekonomije i privlačenje inovativnih kompanija.

Turska tekstilna kompanija zatvara fabriku posle više od deset godina rada, ispunjava sve zakonske obaveze prema zaposlenima

Kaizen, turska tekstilna kompanija, zvanično je pokrenula postupak likvidacije svoje fabrike u Smederevu. Ova odluka doneta je 23. oktobra 2026. godine, a direktna posledica je da će oko 350 radnika ostati bez posla. Razlog za pokretanje likvidacije, naveden u zvaničnoj dokumentaciji, jeste da dalji rad fabrike nije ekonomski opravdan.

Likvidacija fabrike Kaizen u Smederevu: razlozi i ekonomski kontekst

Fabrika Kaizen posluje u Smederevu od aprila 2016. godine, čime je više od deset godina predstavljala značajnog poslodavca u lokalnoj zajednici. Odluka o likvidaciji fabrike usledila je nakon analize poslovanja, kojom je utvrđeno da nastavak rada nije održiv sa aspekta troškova i tržišnih uslova. Zaposlenima su najpre dodeljena četiri dana plaćenog odsustva. Nakon toga su pozvani da dođu u fabriku radi potpisivanja otkaza. Istaknuto je da će sve obaveze prema radnicima biti ispunjene u skladu sa zakonom i važećim propisima. Kao rezultat toga, kompanija je zaposlenima garantovala isplatu svih zakonskih davanja u procesu gašenja pogona.

Uticaj zatvaranja fabrike Kaizen na lokalnu ekonomiju

Prema podacima iz Agencije za privredne registre, Kaizen raspolaže dovoljnom likvidnošću za izmirivanje svih svojih obaveza. To znači da neće biti kašnjenja u isplatama otpremnina i drugih prava zaposlenih. Fabrika je tokom više od deset godina poslovanja imala važnu ulogu u tekstilnom sektoru Smedereva. Zatvaranje fabrike Kaizen u Smederevu značajno utiče na tržište rada u ovom gradu, pre svega zbog broja od 350 otpuštenih radnika. Osim toga, gubitak jednog od većih poslodavaca može uticati na lanac dobavljača i prateće usluge. Takođe, ovakve odluke podsećaju na izazove sa kojima se suočavaju strani investitori u tekstilnoj industriji u Srbiji, posebno u uslovima povećanih troškova i pritisaka sa svetskog tržišta.

Likvidacija fabrike Kaizen u Smederevu: šta sledi za zaposlene

Prema informacijama iz dokumentacije, svi postupci u procesu likvidacije sprovode se u skladu sa zakonskim okvirom Republike Srbije. To obuhvata isplatu otpremnina, zaostalih zarada i svih drugih prava zaposlenih. Radnicima je na sastanku u fabrici rečeno da će kompanija ispuniti sve obaveze prema važećim propisima. Ova situacija ističe važnost odgovornog pristupa kompanija prilikom zatvaranja pogona, posebno kada je reč o stranim investitorima. Pored toga, slučaj zatvaranja fabrike Kaizen u Smederevu otvara pitanje dugoročne održivosti tekstilne industrije u Srbiji i konkurentnosti na evropskom tržištu. Zaključno, likvidacija Kaizen fabrike predstavlja kraj jednog investicionog ciklusa u Smederevu i izaziva dodatnu potrebu za podrškom lokalnom tržištu rada.