Deonica duga 105 kilometara, sa sedam petlji i četiri velika rečna prelaza, gradi se kroz zaštićena područja.

Planirani autoput Beograd-Zrenjanin-Novi Sad biće dužine 105 kilometara i povezaće beogradsko naselje Ovča sa Zrenjaninom i Novim Sadom. Prema saopštenju Koridora Srbije, u sklopu ovog puta biće izgrađena četiri velika i četiri mala mosta, ukupno 50 različitih objekata, kao i sedam saobraćajnih petlji. Trasa autoputa prolazi kroz zaštićena područja Potamišija i Ritova donjeg Potisja, što dodatno komplikuje izvođenje radova.

Direktor Sektora za tehničku pripremu i projektovanje Koridora Srbije Jovan Marković ističe da je deonica specifična jer prolazi kroz poljoprivredni kraj Banata i Južne Bačke. „Prevashodno, ovo je trasa auto-puta koja prolazi kroz ravničarski poljoprivredni kraj Banata i Južne Bačke, počevši od Zrenjanina pa na gore. Ali je jako izazovan zato što prolazi kroz poljoprivredna gazdinstva koja nisu nimalo mala“, navodi Marković.

Napredak radova i izazovi na trasi autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad

Radovi na autoputu Beograd-Zrenjanin-Novi Sad odvijaju se prema planu. Kako je izjavio Marković, svi poslovi se realizuju u skladu sa potpisanim ugovorima i aneksima. Eksproprijacija zemljišta takođe napreduje planiranom dinamikom i usklađena je sa projektom.

Dušan Stanković iz stručnog nadzora Koridora Srbije precizirao je da geološka sredina ne postavlja prevelike zahteve, ali se razlikuje od ranijih gradilišta. „Trenutno radimo u sredini koja je do pre stotinak godina bila pretežno močvarna. Prema dosadašnjim geoistraživanjima nemamo neke previše zahtevne lokacije osim lokacija koje su blizu reka“, rekao je Stanković. Kao glavni izazov istakao je organizaciju, pripremu i transport materijala. Za izgradnju autoputa biće potrebno 17 miliona kubika materijala za nasip, što zahteva kvalitetno planiranje i izvođenje.

Detalji trase i značaj za region

Pripremni zemljani radovi su već vidljivi kod petlje Ovča, gde će počinjati novo putovanje iz Beograda prema Zrenjaninu, a završavaće se kod petlje Novi Sad istok. Autoput Beograd-Zrenjanin-Novi Sad gradi se u dve deonice: prva, od Beograda do Zrenjanina, duga je 67,6 kilometara, dok druga, od Zrenjanina do Novog Sada, iznosi 37,7 kilometara. Paralelno sa glavnom trasom, izvode se radovi na nekomercijalnom putu koji će omogućiti alternativni pravac preko Žablja do Novog Sada.

Prema poslednjim informacijama, pripremni radovi su završeni na 25-30 odsto trase. Do sada je ugrađeno četiri miliona od planiranih 17 miliona kubika peska, koji se obezbeđuje iz lokalnih pozajmišta. Ovaj infrastrukturni projekat ima potencijal da poveže gradove, skraćuje vreme putovanja i otvara nove mogućnosti za privredni razvoj regiona.

Tehničke karakteristike i rokovi izgradnje autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad

Novi autoput biće izgrađen u punom profilu sa četiri vozne trake i dve zaustavne, pratećim objektima i denivelisanim raskrsnicama. Projektovana brzina kretanja iznosiće 130 kilometara na čas. Rok za završetak radova na autoputu Beograd-Zrenjanin-Novi Sad postavljen je na 72 meseca, što dodatno podvlači kompleksnost projekta.

Na kraju, ovaj autoput predstavlja važan infrastrukturni korak za celu Vojvodinu i šire područje, jer će osim što povezuje ključne gradove, unaprediti svakodnevni život i privredne tokove u regionu.

RHMZ najavljuje temperature od 30 do 35 stepeni do kraja avgusta, a najtopliji dani biće petak i subota.

Prema najnovijem saopštenju, Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) izdao je upozorenje da će vreme do kraja avgusta biti veoma toplo. Vremenska prognoza do kraja avgusta najavljuje temperature u rasponu od 30 do 35 stepeni Celzijusa, sa posebnim akcentom na petak i subotu, kada se očekuju najviše vrednosti.

RHMZ je istakao da će u petak i subotu, 28. i 29. avgusta, temperature ponovo prelaziti 35 stepeni. Ove visoke vrednosti pratiće i deficit padavina, što dodatno povećava rizik od isušivanja vegetacije i mogućnosti pojave požara na otvorenom prostoru. Osim toga, povremeno pojačan vetar može doprineti širenju vatrene stihije ukoliko do nje dođe.

Prognozirana temperatura i opasnost od požara

Kroz narednih nekoliko dana, vremenska prognoza do kraja avgusta ostaje nepovoljna za sve koji se nadaju osveženju. Prema navodima RHMZ, najviša dnevna temperatura biće oko 35 stepeni, dok će u petak i subotu ona ići iznad tog nivoa. S obzirom na manjak padavina i visoke temperature, stručnjaci upozoravaju na izraženu opasnost od izbijanja i širenja požara, posebno u periodima sa pojačanim vetrom.

Zbog toga se građanima savetuje dodatni oprez prilikom boravka u prirodi, naročito kada je reč o upotrebi otvorenog plamena. Iako padavine nisu najavljene, situacija može dodatno da se pogorša ukoliko se vatra nekontrolisano proširi, pa je saradnja sa nadležnim službama od ključnog značaja.

RHMZ: Preporuke za naredni period

Prema saopštenju RHMZ, osim visokih temperatura, poseban problem predstavljaju suvo tlo i vegetacija koja je izložena isušivanju. To povećava verovatnoću za nastanak požara, a povremeni vetrovi mogu doprineti brzom širenju vatre. RHMZ naglašava da je potrebno biti izuzetno pažljiv, posebno u petak i subotu kada su maksimalne dnevne temperature iznad 35 stepeni.

Pored toga, stručnjaci preporučuju da se u najtoplijem delu dana, posebno tokom popodnevnih sati, izbegava nepotrebno izlaganje suncu. Takođe, važno je pratiti preporuke nadležnih institucija i ostati informisan o mogućim promenama vremenske prognoze do kraja avgusta.

Na kraju, RHMZ podseća da će aktuelne klimatske prilike potrajati do kraja meseca, pa je neophodno pratiti zvanična obaveštenja i prilagoditi svakodnevne aktivnosti vremenskim uslovima.

Na graničnim prelazima Batrovci i Gradina putnička vozila čekaju po 60 minuta, dok je na Horgošu zadržavanje 45 minuta prema zvaničnim podacima.

Putnici koji prelaze granicu na najprometnijim prelazima u Srbiji danas mogu očekivati duža zadržavanja. Prema najnovijim informacijama, gužve za putnička vozila na Batrovcima i Gradini dostižu 60 minuta čekanja, dok je na Horgošu zadržavanje oko 45 minuta. Ove podatke je saopštila Uprava granične policije, dok iz JP „Putevi Srbije“ navode da na naplatnim stanicama trenutno nema zadržavanja.

Stanje na graničnim prelazima

Na graničnom prelazu Batrovci na izlazu iz Srbije, putnička vozila čekaju u proseku 60 minuta. Slično je i na Gradini, ali na ulazu u zemlju, gde je vreme zadržavanja takođe 60 minuta. Na Horgošu je zadržavanje nešto kraće, oko 45 minuta na izlazu iz zemlje. Na Preševu putnici na ulazu čekaju oko 30 minuta. Prema saopštenju, na ostalim graničnim prelazima nema dužih zadržavanja za putnička vozila.

Kada je reč o teretnim vozilima, situacija je znatno zahtevnija. Na Batrovcima kamioni čekaju čak 240 minuta na izlazu, dok je na Šidu i Sremskoj Rači zadržavanje 180 minuta. Na Kelebiji je vreme čekanja za teretna vozila 60 minuta, a na Preševu 120 minuta. Na Gostunu, na ulazu, kamioni čekaju oko 50 minuta.

Gužve za putnička vozila na Batrovcima i Gradini: preporuke za putnike

Zbog gužve za putnička vozila na Batrovcima i Gradini, nadležne službe savetuju vozačima da planiraju put u skladu sa aktuelnim stanjem na granicama. Takođe, preporučuje se redovno praćenje zvaničnih informacija i korišćenje alternativnih prelaza gde nema dužih zadržavanja. U saopštenju se navodi da je na naplatnim stanicama na auto-putevima u Srbiji saobraćaj nesmetan i bez zadržavanja.

Važno je napomenuti da su ova zadržavanja česta tokom letnjih meseci, kada je intenzitet putovanja veći. Međutim, gužve se mogu promeniti u toku dana, pa se preporučuje vozačima da prate najnovije informacije pre polaska na put.

Prema podacima Uprave granične policije i JP „Putevi Srbije“, situacija se redovno ažurira kako bi putnici imali što preciznije informacije. Pored toga, vozačima se savetuje da budu strpljivi, naročito na prelazima gde je zadržavanje duže od sat vremena.