Tajvanski proizvođač plasira proizvode na više od 30 tržišta, a viski sazreva do četiri puta brže nego u Škotskoj

Tajvanska destilerija Kavalan, osnovana 2005. godine, proširila je 2016. proizvodne kapacitete na oko 10 miliona boca godišnje, čime se svrstala među najveće proizvođače single malt viskija u svetu. Oko 40 odsto ukupne prodaje ostvaruje se na inostranim tržištima, dok se proizvodnja odvija u okrugu Jilan na severoistoku Tajvana.

Kavalan danas izvozi viski na više od 30 tržišta, a najznačajniji kupci nalaze se u Aziji i Evropi, uključujući Japan, Južnu Koreju i Singapur, uz rastuće prisustvo u Evropi i Severnoj Americi. Prema rečima ambasadora brenda Dejvida Lija, vruća i vlažna klima Tajvana značajno ubrzava sazrevanje, pa tako temperatura u skladištima često dostiže 40 stepeni Celzijusa. Stručnjak za viski Stiven Lin navodi da viski na Tajvanu sazreva tri do četiri puta brže nego u Škotskoj, pa piće staro tri do četiri godine može imati profil ukusa sličan škotskom viskiju odležalom 12 do 15 godina.

Ključnu ulogu u kvalitetu imaju i procesi obrade buradi, gde se unutrašnjost prvo tretira uklanjanjem slojeva drveta, zatim izlaže toploti radi oslobađanja aroma hrasta, a potom i paljenju, čime viski dobija karakterističnu boju i note karamele, tofea i čokolade. Destilerija Kavalan je međunarodni proboj ostvarila 2015. godine, kada je njen single malt viski proglašen najboljim na svetu.

Na Tajvanu trenutno posluju četiri komercijalne destilerije, a potrošači sve češće biraju tajvanske proizvode kao alternativu tradicionalnim škotskim i japanskim viskijima. Tajvan je ujedno jedno od najvećih svetskih tržišta po potrošnji viskija po glavi stanovnika, dodatno podstaknuto time što na uvoz viskija ne postoje carine. “Kupci danas žele mnogo veću raznovrsnost, ne samo kada je reč o viskiju, već i o drugim premijum proizvodima”, izjavio je Lin.

Poljoprivredna inspekcija sprovela 62 nadzora u junu, čak četvrtina proizvođača bez izveštaja o bezbednosti

Poljoprivredna inspekcija Ministarstva poljoprivrede sprovela je tokom juna 62 inspekcijska nadzora kod proizvođača poslastičarskih proizvoda i sladoleda, gde je gotovo četvrtina subjekata bila bez izveštaja akreditovanih laboratorija o analizama bezbednosti proizvoda. Na osnovu ovih kontrola, izrečene su tri zabrane proizvodnje i jedna zabrana prometa u količini od 30 kilograma sladoleda, dok je podneto pet zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Kod tri proizvođača utvrđeno je da nisu upisani u Centralni registar objekata, dok su kod četiri subjekta uočene nepravilnosti u deklarisanju proizvoda. Čak 14 proizvođača nije posedovalo izveštaje akreditovanih laboratorija o analizama bezbednosti proizvoda, a nedostaci u pogledu sledljivosti utvrđeni su kod sedam subjekata. Neispunjavanje higijenskih uslova konstatovano je kod četiri proizvođača, dok su nepravilnosti u sistemu bezbednosti hrane zasnovanom na principima HACCP utvrđene kod 15 subjekata.

Za utvrđene nepravilnosti inspekcija je donela 31 rešenje o naloženom otklanjanju nedostataka, izrekla tri zabrane proizvodnje i jednu zabranu prometa 30 kilograma sladoleda, uz pet zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pozvala je sve proizvođače i prodavce hrane da u periodu visokih temperatura strogo sprovode propisane mere bezbednosti, održavaju visok nivo higijene prostorija i opreme, redovno sprovode analize bezbednosti proizvoda, obezbede potpunu sledljivost sirovina i gotovih proizvoda, kao i neprekidan hladni lanac tokom proizvodnje, skladištenja i transporta. Istaknuto je da i kratkotrajno odstupanje od propisanih temperaturnih režima može ugroziti bezbednost krajnjih proizvoda.

Četiri savezne države traže naplatu kazne zbog navodnog podsticanja zavisnosti dece, iznos gotovo jednak tržišnoj vrednosti kompanije

Američka tehnološka kompanija Meta saopštila je da Kalifornija, Kolorado, Kentaki i Nju Džersi zahtevaju da plati ukupno 1,4 biliona dolara (oko 1510 milijardi dolara) na ime kazne u sudskom postupku. Kompanija je optužena da je platforme Fejsbuk i Instagram dizajnirala tako da podstiču zavisničko korišćenje kod dece i tinejdžera, kao i da javnost nije bila u potpunosti informisana o bezbednosti maloletnika na mreži.

Meta navodi da je traženi iznos kazne neosnovan i da ne postoji uporište u dokazima, ističući da bi takva kazna bila bez presedana u istoriji zaštite potrošača i gotovo jednaka trenutnoj tržišnoj vrednosti kompanije, koja iznosi oko 1,5 biliona dolara. Kompanija takođe osporava tvrdnje vezane za “zavisnost od društvenih mreža”, naglašavajući da taj pojam nije zvanično priznata psihijatrijska dijagnoza.

Sudski proces protiv Mete vodi se pred saveznim sudom u Ouklendu u Kaliforniji, a njegovo započinjanje očekuje se u avgustu. Tokom suđenja, biće razmatrane optužbe da je kompanija kršila zakone o zaštiti potrošača i privatnosti dece, uključujući navode o prikupljanju podataka maloletnika bez saglasnosti roditelja.

Prema dostupnim informacijama, u Sjedinjenim Američkim Državama trenutno se vodi više hiljada sudskih postupaka protiv Mete i drugih tehnoloških kompanija kao što su Snep, Alfabet i Bajtdens. Tužbe se zasnivaju na tvrdnjama da su ove kompanije svesno razvijale funkcije koje podstiču prekomerno korišćenje platformi od strane dece i tinejdžera, što se navodi kao jedan od uzroka problema mentalnog zdravlja mladih.

Meta je ponovila da smatra da su ovakve optužbe i iznos tražene kazne neosnovani i najavila da će se braniti tokom predstojećeg sudskog procesa.