Kineski startap procenjuje vrednost na 52 do 59 milijardi dolara, uz razvoj sopstvenog procesora za veštačku inteligenciju

Kineska kompanija DeepSeek, specijalizovana za veštačku inteligenciju, započela je razvoj sopstvenog čipa za AI, sa ciljem da smanji zavisnost od proizvoda kompanija nVidia i Huawei, objavljeno je početkom jula 2026. Razvoj ovog procesora počeo je pre oko godinu dana i nalazi se u ranoj fazi, dok kompanija istovremeno proširuje svoj tim stručnjaka za projektovanje poluprovodnika i sarađuje sa spoljnim partnerima na razvoju i proizvodnji.

Novi AI procesor biće prvenstveno namenjen inferenciji, odnosno izvršavanju već obučenih modela veštačke inteligencije, što je ključan segment komercijalne primene ovih tehnologija. Ovakav potez deo je šireg trenda među vodećim AI kompanijama koje ulažu u razvoj sopstvenih čipova kako bi smanjile troškove infrastrukture, povećale efikasnost i smanjile zavisnost od eksternih dobavljača.

Dodatni podsticaj razvoju domaćeg čipa predstavljaju američka izvozna ograničenja koja kineskim firmama otežavaju pristup naprednim čipovima kompanije nVidia. DeepSeek je poslednjih meseci povećao upotrebu Huawei Ascend procesora, ali teži dugoročnoj tehnološkoj nezavisnosti u sektoru poluprovodnika.

Kompanija istovremeno priprema i prvu rundu prikupljanja kapitala od eksternih investitora, sa ciljem da prikupi oko 7 milijardi dolara (oko 756 milijardi dinara). Procenjena vrednost DeepSeek-a za ovu rundu iznosi između 52 i 59 milijardi dolara (od 5.621 do 6.384 milijardi dinara).

Prema dostupnim informacijama, DeepSeek nastavlja da investira u razvoj i proizvodnju, u skladu sa strategijom samostalnosti i jačanja pozicije na tržištu veštačke inteligencije u Kini.

Cena WTI porasla na 72,25 dolara po barelu, dolar dostigao 162,38 jena posle napada u Ormuskom moreuzu

Cene sirove nafte porasle su za skoro 3 odsto nakon što su Sjedinjene Američke Države izvršile napade na Iran, kao odgovor na napad Teherana na tri broda u Ormuskom moreuzu. Prema najnovijim podacima, cena brent nafte, koja se smatra međunarodnim standardom, porasla je za 2,6 odsto i iznosi 76,09 dolara po barelu. Slično je zabeleženo i kod američke WTI nafte, čija je cena dostigla 72,25 dolara po barelu.

Ovaj skok cena usledio je neposredno nakon što su prethodnih dana cene nafte pale na nivoe koji su važili pre izbijanja sukoba sa Iranom krajem februara. Tržišni analitičari ukazuju da su ovakve oscilacije posledica geopolitičkih tenzija i promena u bezbednosti isporuke nafte kroz strateški važan Ormuski moreuz.

Na valutnim tržištima, američki dolar je porastao na 162,38 japanskih jena, dok je evro ostao stabilan na nivou od 1,1414 dolara. Ove promene odražavaju trenutnu nestabilnost na globalnim tržištima i povećanu tražnju za sigurnim valutama.

Kako je objavljeno, cene nafte su u prethodnim danima bile pod pritiskom zbog smanjenja potražnje i kratkoročnog smirivanja tržišta, ali su novi geopolitički događaji ponovo povećali rizike i uticali na brzi rast cena.

Japanska strategija robotike pokriva 18 oblasti, dok Kina najavljuje 100.000 humanoidnih robota i 100.000 kvadratnih metara izložbenog prostora na WAIC

Japanska vlada predstavila je novu strategiju razvoja robotike kojom planira raspoređivanje oko 10 miliona robota do 2040. godine zbog nedostatka radne snage. Prema rečima japanskog ministra privrede, trgovine i industrije, Rjoseija Akazave, strategija sada obuhvata 18 oblasti, uključujući industriju, zdravstvenu negu i proizvodnju hrane i pića. Najavljeno je i osnivanje nacionalnog centra za razvoj robotike zasnovane na veštačkoj inteligenciji, koji će koordinisati istraživanja, razvoj, edukaciju kadrova i primenu robota u privredi.

U fokusu strategije nalazi se Noetra, japanski multimodalni AI model za upravljanje robotima, koji razvijaju kompanije Softbanka, Soni i Honda, dok bi Fudžicu i Rakuten mogli da se priključe projektu. Japanske vlasti očekuju da će podaci prikupljeni tokom primene robota u staračkim domovima, proizvodnim pogonima, spasilačkim operacijama i sanaciji nuklearne elektrane Fukušima predstavljati konkurentsku prednost zemlje. Prema ministru Akazavi, konkurencija u oblasti veštačke inteligencije zavisiće od količine i kvaliteta dostupnih podataka, a ne samo od računarske snage. Tehnologija razvijena kroz Noetru biće dostupna japanskim kompanijama i istraživačima radi plasiranja robota na domaće i strana tržišta.

Pored Tokija, cilj japanske vlade je da razvoj AI i robotike bude ravnomerno proširen i na druge delove zemlje. Glavni razlog za ovako ambiciozan plan je starenje stanovništva i hronični nedostatak radne snage, dodatno pojačan restriktivnom imigracionom politikom. Vlasti ističu da roboti neće zameniti postojeće radnike, već će popuniti upražnjena radna mesta.

Istovremeno, Kina očekuje da će tokom 2026. godine proizvesti više od 100.000 humanoidnih robota, izjavio je Gan Sjaobin, zamenik direktora odeljenja za nauku i tehnologiju pri kineskom Ministarstvu industrije i informacionih tehnologija. Prema njegovim rečima, više od 30 odsto velikih kineskih industrijskih kompanija već koristi AI aplikacije, a ubrzani razvoj AI ekosistema podstiče rast robotske industrije zemlje.

U Šangaju će od 17. do 20. jula 2026. biti održana Svetska konferencija o veštačkoj inteligenciji (WAIC), sa preko 1.100 kompanija izlagača, više od 3.000 proizvoda i rešenja i izložbenim prostorom većim od 100.000 kvadratnih metara. Program uključuje više od 140 tematskih foruma i učešće preko 1.400 međunarodnih gostiju.

Na forumu u Beogradu, Aleks Je, generalni direktor kineske kompanije AGIBOT, izjavio je da Srbija ima potencijal da postane centar za razvoj tehnologije, fabriku podataka i AI modela za proizvodnju humanoidnih robota. On je istakao da Srbija ima prednosti kao što su povoljan geografski položaj, logistička povezanost sa evropskim tržištem, razvijen ekosistem, dostupnost lokalnih dobavljača i talentovan kadar. “Srbija ima veoma dobru poziciju za plasman proizvoda na evropsko tržište. To predstavlja značajnu prednost za razvoj industrije humanoidnih robota”, naglasio je Aleks Je.