Saznajte kako vreme treninga utiče na energiju, stres i san kod žena prema mišljenju stručnjaka

Mnoge žene koje žele napredak u teretani često se pitaju da li je zaista bolje vežbati ujutru ili uveče. Ova dilema prisutna je i među rekreativkama i među sportistkinjama u Srbiji. Prema rečima stručnjaka, vreme kada vežbate može značajno uticati na nivo energije, mršavljenje, snagu i kvalitet sna.

Jutarnji treninzi donose brojne prednosti. Klinički psiholog Danijel Glejzer objašnjava: „cirkadijalni ritam doprinosi tome da se ujutru osećamo budnije i spremnije za fizičku aktivnost, jer tada prirodno raste telesna temperatura i srčani ritam.” Žene koje vežbaju rano često ističu da imaju više energije i koncentracije tokom dana, što im olakšava svakodnevne zadatke.

Pored toga, jutarnje vežbanje može pomoći u kontroli stresa. Sertifikovani lični trener Alana Kejt Derik kaže: „Vežbanje rano u toku dana može sniziti nivo kortizola, hormona stresa, tokom ostatka dana, što olakšava suočavanje sa svakodnevnim pritiscima.” Jutarnja fizička aktivnost podstiče i lučenje endorfina, hormona dobrog raspoloženja, što doprinosi motivaciji i pozitivnom početku dana.

Jedna od važnih prednosti jutarnjeg treninga je doslednost, jer je ujutru lakše održati naviku. „Povišen nivo kortizola ujutru može pomoći u formiranju navika”, ističe Derik. Takođe, trening ujutru i izlaganje dnevnom svetlu regulišu cirkadijalni ritam i doprinose boljem snu i balansu tela, navodi psihoterapeutkinja Eloiz Skiner.

Ipak, za žene koje su ujutru umorne ili žele da se oslobode stresa posle radnog dana, večernji treninzi su dobar izbor. Vežbanje nakon posla može pomoći u opuštanju, ali stručnjaci savetuju da fizička aktivnost ne bude neposredno pred spavanje kako ne bi narušila kvalitet sna.

Na kraju, najvažnije je pronaći deo dana koji odgovara vašim obavezama i navikama, jer je redovnost ključna za napredak i očuvanje zdravlja. Stručnjaci preporučuju da svaka žena izabere vreme koje joj najviše prija i u kojem može da bude konstantna.

Istraživanje naučnika otkriva vezu između serotonina i tinitusa, posebno važno za žene na antidepresivima

Najnovija naučna studija donosi optimizam ženama koje pate od neprijatnog zujanja u ušima, poznatog kao tinitus, a posebno je značajna za one koje koriste antidepresive. Istraživački tim sa Univerziteta za zdravlje i nauku Oregon i Univerziteta Anhui iz Kine objavio je nova saznanja o ovom čestom problemu kod žena, otkrivši ključnu ulogu hormona serotonina u razvoju tinitusa.

Kroz eksperiment na miševima, naučnici su uspeli da identifikuju poseban moždani krug koji omogućava serotoninu da utiče na auditivni sistem. Deaktivacijom tog kruga, simptomi tinitusa kod životinja su se značajno smanjili. Kako je izjavio koautor istraživanja Ženg-Kuan Tang: „Dugo smo sumnjali da je serotonin uključen u tinitus, ali nismo znali tačno kako. Sada smo otkrili direktnu vezu između ovog hormona i pojave zujanja u ušima.”

Ovo otkriće posebno je važno za žene koje koriste antidepresive iz grupe selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), jer ovi lekovi povećavaju nivo serotonina u mozgu. Prema rezultatima ove studije, to može dovesti do pojave ili pojačanja simptoma tinitusa, što potvrđuju i pojedinačna iskustva pacijenata koji su prijavljivali ovakve nuspojave tokom terapije.

Naučnici ističu da je neophodno dodatno istražiti ovaj mehanizam kod ljudi, ali se nadaju da bi nova saznanja mogla dovesti do razvoja personalizovanih terapija za tinitus, posebno kod žena koje su zbog hormonskih promena sklonije korišćenju antidepresiva. Novo razumevanje veze između serotonina i auditivnog sistema otvara vrata individualizovanom pristupu lečenju.

Za sada se savetuje povećana pažnja kod propisivanja antidepresiva osobama sa postojećim simptomima tinitusa, kao i obavezna konsultacija sa lekarom radi praćenja i moguće promene terapije. Ova otkrića predstavljaju značajan korak napred u borbi protiv tinitusa i pružaju novu nadu ženama koje se svakodnevno suočavaju sa ovim problemom.

Biljni flavonoidi iz raznovrsnog voća i povrća štite srce, snižavaju pritisak i smanjuju rizik od Alchajmera

U svakodnevnoj ishrani, posebno kod žena, raznovrsno voće i povrće igra ključnu ulogu u očuvanju zdravlja srca i mozga. Nutricionistkinja Džesmin Hormati iz Njujorka naglašava da su flavonoidi, moćna biljna jedinjenja sa antioksidativnim i protivupalnim dejstvom, najefikasnije prisutni upravo u ovim namirnicama. Osim u svežem voću i povrću, flavonoidi se nalaze u mahunarkama, vinu i čaju, a razlikuju se hemijski – među najpoznatijima su flavoni, flavonoli, izoflavoni i antocijanini, od kojih svaki doprinosi celokupnom zdravlju.

Najnovija naučna istraživanja pokazuju da flavonoidi smanjuju oksidativni stres i upale, čime povoljno utiču na srce i krvne sudove. Takođe, postoje dokazi da njihov redovan unos može smanjiti rizik od pojave Alchajmerove bolesti. “Kada birate raznobojno voće i povrće, obezbeđujete sebi širok spektar flavonoida i drugih hranljivih materija”, ističe Hormati.

Neke vrste flavonoida imaju posebno izražene benefite: kvercetin, prisutan u crvenom luku i kaparima, povezan je sa smanjenjem krvnog pritiska i holesterola. Ostale vrste, koje nalazimo u bobičastom voću, trešnjama i crvenom kupusu, doprinose snažnijem imunitetu i opštem zdravlju organizma. Zeleni i crni čaj, bogati katehinima, dodatno podržavaju antioksidativnu zaštitu tela.

Top deset namirnica bogatih flavonoidima su: bobičasto voće (borovnice, kupine, brusnice), peršun, kapare, crveni kupus, crveni luk, zeleni i crni čaj, trešnje, pomorandže, jabuke i crveno vino. Najbolje ih je konzumirati što prirodnije, kako bi se očuvale sve vredne supstance. Kod jabuka je najveća količina flavonoida upravo u kori, dok crveni kupus duguje svoju boju antocijaninima.

Kada je reč o crvenom vinu, iako obiluje flavonoidima, savetuje se umerenost zbog potencijalnog uticaja alkohola na zdravlje. Hormati preporučuje da žena u svakodnevnu rutinu pre svega uključi sveže voće i povrće, kao i čaj. Pravilnim izborom namirnica možete doprineti zdravlju srca, krvnih sudova i mozga, a uz to i sprečiti razvoj hroničnih oboljenja.