Nutricionistkinje otkrivaju zašto je važno uparivati ugljene hidrate sa proteinima, mastima i vlaknima za više energije tokom dana

Na edukativnom seminaru u Beogradu početkom juna, nutricionistkinje su podelile korisne preporuke o tome kako žene mogu održati stabilan nivo šećera u krvi i sprečiti nagle padove energije. Osnovna poruka je da balansirana ishrana, koja kombinuje ugljene hidrate sa proteinima, mastima i vlaknima, igra ključnu ulogu, posebno za žene sa aktivnim dnevnim rasporedom.

Ugljeni hidrati predstavljaju glavni izvor energije za organizam i mozak, ali nije svaki izvor ugljenih hidrata jednak. Složeni ugljeni hidrati, koje nalazimo u voću, povrću, mahunarkama i žitaricama, polako otpuštaju energiju i tako sprečavaju nagle promene glukoze u krvi. Sa druge strane, prosti ugljeni hidrati iz belog hleba, peciva i industrijskih grickalica brzo ulaze u krvotok i mogu dovesti do iznenadne gladi i umora.

April Morgan, nutricionistička direktorka, naglašava: „Goli ugljeni hidrati, odnosno namirnice bogate ugljenim hidratima koje se jedu bez proteina, masti ili vlakana, mogu dovesti do naglih skokova i padova šećera u krvi, naročito ako su rafinisani.“ Preporučuje da se svakom obroku ili užini dodaju proteini kao što su jogurt, jaja ili orašasti plodovi, ili masti poput maslinovog ulja i avokada. Na ovaj način, oslobađanje glukoze se usporava i smanjuje se rizik od umora i iznenadne gladi.

Nutricionistkinja Jessica Shand ističe značaj vlakana: „Rastvorljiva vlakna iz mahunarki i žitarica stvaraju gelastu supstancu u crevima, usporavaju varenje i omogućavaju postepeno oslobađanje glukoze.“ Nerastvorljiva vlakna, koja su prisutna u povrću i celim žitaricama, dodatno olakšavaju varenje i doprinose stabilnosti šećera u krvi. Kao praktičan primer, voće bogato vlaknima kao što je kivi ima manji efekat na šećer u poređenju sa krofnama ili kolačima, te ga nutricionistkinje predlažu kao zdraviju užinu.

Autorka Emi Bardwell napominje da žene u najvećem broju slučajeva ne moraju preterano da brinu o svakom skoku šećera ako ne postoji medicinski razlog. „Potpuno izbegavanje skokova šećera je kao da pokušavate da sprečite ubrzanje pulsa tokom vežbanja – to je deo prirodnog funkcionisanja tela“, kaže Bardwell. Ipak, savetuje da se složeni ugljeni hidrati biraju što češće, dok se prosti konzumiraju umereno i uvek uz druge makronutrijente.

Usvajanjem ovih navika, žene mogu očekivati stabilniji nivo energije, bolje raspoloženje i manje umora tokom dana, što je posebno značajno za one koje balansiraju između poslovnih i porodičnih obaveza.

Istraživanje naučnika otkriva vezu između serotonina i tinitusa, posebno važno za žene na antidepresivima

Najnovija naučna studija donosi optimizam ženama koje pate od neprijatnog zujanja u ušima, poznatog kao tinitus, a posebno je značajna za one koje koriste antidepresive. Istraživački tim sa Univerziteta za zdravlje i nauku Oregon i Univerziteta Anhui iz Kine objavio je nova saznanja o ovom čestom problemu kod žena, otkrivši ključnu ulogu hormona serotonina u razvoju tinitusa.

Kroz eksperiment na miševima, naučnici su uspeli da identifikuju poseban moždani krug koji omogućava serotoninu da utiče na auditivni sistem. Deaktivacijom tog kruga, simptomi tinitusa kod životinja su se značajno smanjili. Kako je izjavio koautor istraživanja Ženg-Kuan Tang: „Dugo smo sumnjali da je serotonin uključen u tinitus, ali nismo znali tačno kako. Sada smo otkrili direktnu vezu između ovog hormona i pojave zujanja u ušima.”

Ovo otkriće posebno je važno za žene koje koriste antidepresive iz grupe selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), jer ovi lekovi povećavaju nivo serotonina u mozgu. Prema rezultatima ove studije, to može dovesti do pojave ili pojačanja simptoma tinitusa, što potvrđuju i pojedinačna iskustva pacijenata koji su prijavljivali ovakve nuspojave tokom terapije.

Naučnici ističu da je neophodno dodatno istražiti ovaj mehanizam kod ljudi, ali se nadaju da bi nova saznanja mogla dovesti do razvoja personalizovanih terapija za tinitus, posebno kod žena koje su zbog hormonskih promena sklonije korišćenju antidepresiva. Novo razumevanje veze između serotonina i auditivnog sistema otvara vrata individualizovanom pristupu lečenju.

Za sada se savetuje povećana pažnja kod propisivanja antidepresiva osobama sa postojećim simptomima tinitusa, kao i obavezna konsultacija sa lekarom radi praćenja i moguće promene terapije. Ova otkrića predstavljaju značajan korak napred u borbi protiv tinitusa i pružaju novu nadu ženama koje se svakodnevno suočavaju sa ovim problemom.

Biljni flavonoidi iz raznovrsnog voća i povrća štite srce, snižavaju pritisak i smanjuju rizik od Alchajmera

U svakodnevnoj ishrani, posebno kod žena, raznovrsno voće i povrće igra ključnu ulogu u očuvanju zdravlja srca i mozga. Nutricionistkinja Džesmin Hormati iz Njujorka naglašava da su flavonoidi, moćna biljna jedinjenja sa antioksidativnim i protivupalnim dejstvom, najefikasnije prisutni upravo u ovim namirnicama. Osim u svežem voću i povrću, flavonoidi se nalaze u mahunarkama, vinu i čaju, a razlikuju se hemijski – među najpoznatijima su flavoni, flavonoli, izoflavoni i antocijanini, od kojih svaki doprinosi celokupnom zdravlju.

Najnovija naučna istraživanja pokazuju da flavonoidi smanjuju oksidativni stres i upale, čime povoljno utiču na srce i krvne sudove. Takođe, postoje dokazi da njihov redovan unos može smanjiti rizik od pojave Alchajmerove bolesti. “Kada birate raznobojno voće i povrće, obezbeđujete sebi širok spektar flavonoida i drugih hranljivih materija”, ističe Hormati.

Neke vrste flavonoida imaju posebno izražene benefite: kvercetin, prisutan u crvenom luku i kaparima, povezan je sa smanjenjem krvnog pritiska i holesterola. Ostale vrste, koje nalazimo u bobičastom voću, trešnjama i crvenom kupusu, doprinose snažnijem imunitetu i opštem zdravlju organizma. Zeleni i crni čaj, bogati katehinima, dodatno podržavaju antioksidativnu zaštitu tela.

Top deset namirnica bogatih flavonoidima su: bobičasto voće (borovnice, kupine, brusnice), peršun, kapare, crveni kupus, crveni luk, zeleni i crni čaj, trešnje, pomorandže, jabuke i crveno vino. Najbolje ih je konzumirati što prirodnije, kako bi se očuvale sve vredne supstance. Kod jabuka je najveća količina flavonoida upravo u kori, dok crveni kupus duguje svoju boju antocijaninima.

Kada je reč o crvenom vinu, iako obiluje flavonoidima, savetuje se umerenost zbog potencijalnog uticaja alkohola na zdravlje. Hormati preporučuje da žena u svakodnevnu rutinu pre svega uključi sveže voće i povrće, kao i čaj. Pravilnim izborom namirnica možete doprineti zdravlju srca, krvnih sudova i mozga, a uz to i sprečiti razvoj hroničnih oboljenja.