Francuski predsednik upozorio na porast rasističkih ideologija posle napada u Ivlinu, u kojem je jedna osoba poginula.

Jedna osoba je poginula, a pet je povređeno u pucnjavi u Ivlinu, u zapadnom delu pariskog regiona, što je prema rečima predsednika Emanuela Makrona prekretnica za francusko društvo. On je istakao da je napad motivisan rasističkom ideologijom i pozvao građane na jedinstvo i slogu kako bi se suprotstavili širenju takvih stavova.

“Ovo je prekretnica jer se prvi put dogodio teroristički čin planiran sa ciljem da se ubiju naši sugrađani, naša deca, zbog boje njihove kože ili vere”, poručio je Makron u zvaničnoj izjavi. On je dodao da društvo ne sme da se prepusti ni strahu ni besu, već da treba zajedno da se bori protiv ideja koje mogu opravdati nasilje.

Detalji o napadu u Ivlinu

Prema navodima francuskog Nacionalnog antiterorističkog tužilaštva (PNAT), osumnjičeni Kevin T, star 39 godina, otvorio je vatru iz automobila na više ljudi u Ivlinu. U ovom napadu život je izgubio 26-godišnji muškarac, dok je još pet osoba ranjeno, među kojima su tri u teškom stanju. Među povređenima je i 12-godišnja devojčica.

Policija je osumnjičenog uhapsila u mestu Koanijer, a u njegovom stanu pronađena je improvizovana eksplozivna zamka sa plinskim bocama, navode izvori bliski istrazi. Kevin T nije bio evidentiran u bazi S, koja obuhvata osobe potencijalno opasne po nacionalnu bezbednost, ali je ranije bio poznat policiji zbog krivičnih dela.

Makron poziva na jedinstvo i slogu

Tokom obraćanja javnosti, Emanuel Makron je naglasio da je pucnjava u Ivlinu pokazala koliko je važno da društvo ostane ujedinjeno i da odbaci sve oblike rasističkih ideologija. “Neophodno je jedinstvo i sloga. Ne smemo ustuknuti pred idejama koje mogu da opravdaju ovakvo nasilje”, istakao je predsednik.

On je upozorio na opasnost od širenja stavova koji podstiču mržnju na osnovu vere ili boje kože, što bi moglo imati dugoročne posledice po društvo. Takođe, istakao je da je borba protiv rasizma i netolerancije prioritet državne politike.

Istraga i bezbednosne mere

Nadležne službe nastavljaju istragu kako bi se utvrdili svi detalji napada u Ivlinu. Policija je brzo reagovala i uhapsila osumnjičenog, dok je antiterorističko tužilaštvo preuzelo slučaj zbog elemenata rasističke motivacije. Francuska javnost očekuje dalje informacije o identitetu žrtava i mogućim merama za sprečavanje sličnih incidenata u budućnosti.

Napad u Ivlinu ponovo je pokrenuo debatu o bezbednosti i borbi protiv ekstremizma, dok zvaničnici pozivaju na očuvanje osnovnih društvenih vrednosti i solidarnost svih građana.

Serija zemljotresa jačine do 5 stepeni Rihterove skale registrovana je u Tirenskom moru, a škole i kancelarije u Palermu su evakuisane.

Serija zemljotresa pogodila je južnu Italiju, a najjači potres zabeležen je u Tirenskom moru sa magnitudom od 5 stepeni Rihterove skale. Prema podacima Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju Italije, ukupno 25 seizmičkih događaja registrovano je od 11 časova u ovom području. Kao rezultat, izdato je narandžasto upozorenje na moguću opasnost od cunamija, a u Palermu su evakuisane škole i kancelarije.

Potresi su se snažno osetili u Palermu, kao i u priobalnim mestima do Mesine, prema izjavama korisnika društvenih mreža. Građani su izašli na ulice u Trapaniju, gde se podrhtavanje tla jasno osetilo. Takođe, iz predostrožnosti je evakuisana i zgrada suda.

Serija zemljotresa izazvala zabrinutost u priobalju

Prema saopštenju Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju Italije, tri najjača potresa zabeležena su u razmaku od nekoliko minuta, a njihove magnitude iznosile su 5, 3.6 i 4.3 stepena. Potresi su trajali dovoljno dugo da stanovnici priobalnih oblasti prijave snažno podrhtavanje tla.

Građani Trapanija i drugih gradova prijavili su da su podrhtavanja bila izražena. Mnogi su odlučili da napuste zgrade i okupe se na otvorenom prostoru, čekajući dalja uputstva nadležnih službi.

Hitne mere i preporuke nadležnih službi

Načelnik Civilne zaštite Sicilije Salvo Koćina izdao je nalog za podizanje nivoa pripravnosti i punu operativnu spremnost službi i opština u pogođenim područjima. Stanovništvu priobalnih zona upućen je apel da se strogo pridržavaju zvaničnih uputstava i preporuka nadležnih službi.

Nastava na Univerzitetu u Palermu je obustavljena do daljeg, dok su škole i kancelarije evakuisane radi bezbednosti. U međuvremenu, zgrada suda je ispraznjena iz predostrožnosti. Zvaničnici naglašavaju da se situacija prati iz minuta u minut.

Pored toga, stanovnici su pozvani da ostanu mirni, ali i da budu na oprezu zbog mogućih naknadnih potresa ili pojave cunamija. Kako je saopšteno, narandžasti nivo upozorenja na cunami ostaje na snazi dok se ne proceni da je opasnost prošla.

S obzirom na učestalost seizmičkih aktivnosti u regionu, nadležne službe će nastaviti da prate situaciju i pravovremeno obaveštavaju javnost o svim novim dešavanjima.

Ruske i ukrajinske snage nastavljaju razgovore o prekidu vatre u Oleškom, dok Kremlj i SAD ističu značaj humanitarnih napora.

Oleški u Hersonskoj oblasti nalazi se u fokusu međunarodne pažnje, jer ruske i ukrajinske snage trenutno usaglašavaju rokove za prekid vatre u ovom gradu. Prema saopštenju portparola Kremlja Dmitrija Peskova, pregovori se vode uz značajnu humanitarnu podršku. Posebnu ulogu ima prva dama SAD Melanija Tramp, čije posredovanje Kremlj javno pozdravlja.

S druge strane, Bela kuća je ranije izdala saopštenje u kojem navodi da je postignut dogovor o obustavi borbenih dejstava u Oleškom. Očekuje se da prekid vatre stupi na snagu 29. oktobra, a stanovnicima bi tada trebalo da bude omogućeno da napuste mesto, kako je naveo Peskov.

Humanitarna inicijativa i saradnja ombudsmana

Peskov je posebno istakao doprinos ombudsmana iz obe zemlje. Ruska ombudsmanka Jana Lantratova i njen ukrajinski kolega Dmitro Lubinec aktivno učestvuju u humanitarnim pregovorima, što dodatno doprinosi usaglašavanju detalja prekida vatre. On je naglasio da, iako saradnja između Vašingtona i Kijeva na vojnom nivou nije prekinuta, to ne sprečava zajedničke napore na važnim humanitarnim misijama.

Peskov je izjavio: “Ne treba na ovo gledati kroz ružičaste naočare. Ali to ne sprečava usaglašavanje tako važnih humanitarnih misija, postizanje dogovora i usaglašavanje veoma složenih detalja.”

Situacija na terenu i humanitarni izazovi

Oleški se nalazi na levoj obali reke Dnjepar, neposredno nasuprot Hersonu, koji je pod kontrolom ukrajinskih snaga. Prema ranijim informacijama guvernera Hersonske oblasti Vladimira Salda, ukrajinske snage sprovode daljinsko miniranje puteva i napade dronovima na vozila, kako bi se otežalo dopremanje hrane, goriva i lekova.

Saldo je takođe naveo da se napadi usmeravaju i na objekte energetske i komunikacione infrastrukture. Zbog toga su stanovnici Oleškog suočeni s teškom humanitarnom situacijom i ograničenim pristupom osnovnim potrepštinama.

Peskov je ranije istakao da ruska vojska preduzima sve moguće mere kako bi obezbedila snabdevanje grada osnovnim potrepštinama, napominjući da ukrajinske vlasti svim sredstvima pokušavaju da to spreče. Situacija, prema njegovim rečima, ostaje kritična.

Dalji koraci i očekivanja

Kako je objavljeno, dogovor o prekidu vatre u Oleškom treba da stupi na snagu 29. oktobra. Sve strane ističu važnost humanitarnih napora i nastavka saradnje na zaštiti civila. U narednim danima očekuje se finalizacija svih tehničkih detalja oko izlaska stanovništva iz pogođenog područja.

Zbog toga je posredovanje Melanije Tramp i angažman ombudsmana iz Rusije i Ukrajine prepoznat kao ključan korak ka privremenom smirivanju situacije u Oleškom. Prekid vatre predstavlja nadu za stanovnike grada, koji su u proteklom periodu bili izloženi riziku zbog intenzivnih borbi i otežanog pristupa osnovnim uslugama.