Stručnjaci upozoravaju: male rutine vezane za ishranu i stil života utiču na dugoročno zdravlje žena

Mnogi lekari u Srbiji ističu da svakodnevne odluke koje donosimo, posebno kada je reč o ishrani i načinu života, mogu godinama neprimetno povećavati rizik od razvoja raka. Iako ova bolest ne nastaje preko noći, sitni izbori, poput navika u ishrani ili konzumacije alkohola, postepeno mogu imati ozbiljan uticaj na zdravlje žena.

Onkolog Višvdip Dilon objašnjava da je prevencija rezultat niza malih, ponovljenih odluka, a ne jedne velike promene. „Rizik od raka često se krije u stvarima koje radimo toliko rutinski da ih više i ne primećujemo“, ističe Dilon i dodaje da je važno prepoznati koje navike najviše utiču na žensko zdravlje.

Četiri navike koje su posebno česte i mogu biti rizične su:

1. Konzumacija alkohola: Alkohol se još uvek nedovoljno prepoznaje kao faktor rizika za rak. „Navika koja ljude najviše šokira jeste alkohol, jer mnogi i dalje ne znaju da je povezan sa više vrsta raka“, naglašava Dilon. Tokom razgradnje alkohola nastaje acetaldehid, supstanca koja može oštetiti DNK i ometati obnavljanje ćelija. Povezan je sa povećanim rizikom od raka dojke, debelog creva, jetre, jednjaka, grla i usne duplje. Nije bitno da li pijete vino, pivo ili žestoka pića – rizik je uvek prisutan.

2. Učestala upotreba prerađenog mesa: Prerađeno meso, često prisutno u svakodnevnoj ishrani, može sadržati supstance koje su povezane sa povećanim rizikom od pojedinih vrsta raka. Stručnjaci savetuju da se ove namirnice što ređe koriste, a da prednost dobiju povrće, voće i nemasni proteini.

3. Nedovoljno sna: Savremeni način života često uzrokuje da žene nemaju dovoljno kvalitetnog sna, što utiče na sposobnost organizma da se regeneriše i zaštiti od oštećenja na ćelijskom nivou. Preporučuje se posebna pažnja na kvalitet i dužinu sna, jer on igra ključnu ulogu u obnovi tela.

4. Previše sedenja: Fizička neaktivnost i poslovi koji zahtevaju dugotrajno sedenje dodatno povećavaju rizik. Uvođenje redovne fizičke aktivnosti u svakodnevicu može značajno smanjiti mogućnost razvoja bolesti.

Gastroenterolog Vojislav Perišić naglašava važnost ishrane kod žena u srednjim godinama: „Naše bake nisu imale avokado, ali su se trudile da jedu raznovrsno i umereno. Danas je važno znati šta unosimo u organizam, posebno nakon četrdesete.“

Stručnjaci zaključuju da, iako genetika i godine imaju svoj uticaj, svakodnevne navike su faktor koji žene mogu promeniti. Male promene u svakodnevnim rutinama mogu napraviti veliku razliku u očuvanju zdravlja na duže staze.

Pravilna ishrana, fizička aktivnost i preventivni pregledi pomažu da kosti ostanu jake i otporne tokom godina

Zdravlje kostiju postaje sve važnija tema za žene, posebno nakon ulaska u srednje godine, kada značajno raste rizik od osteoporoze. Mnoge žene, kao i autorka ovog teksta, odrastaju sa saznanjem da su nasledile sklonost ka slabijim kostima, pa se često pitaju šta mogu da učine da unaprede svoje zdravlje. Porodična istorija osteoporoze može biti razlog za dodatnu brigu, ali osim genetike postoje faktori na koje svaka žena može da utiče. Redovni medicinski testovi, poput DEXA skenera, koriste se za procenu gustine kostiju i predviđanje rizika od preloma. Ova analiza, iako ponekad stresna, pruža korisne informacije za blagovremeno preduzimanje preventivnih mera.

Korišćenje određenih lekova, poput steroida, može dodatno povećati rizik za zdravlje kostiju, naročito kod onih sa već postojećom predispozicijom. Zato se preporučuje redovna fizička aktivnost, posebno vežbe snage i svakodnevno hodanje, kao ključne mere za jačanje kostiju. Uravnotežena ishrana bogata kalcijumom i vitaminom D takođe je od velike važnosti za očuvanje mineralne gustine kostiju.

Prema rečima dr Ane Petrović, specijaliste interne medicine: “Važno je da žene razmišljaju o zdravlju kostiju mnogo pre menopauze i da redovno proveravaju faktore rizika, kao i da se posavetuju sa svojim lekarom o preventivnim merama.”

Navike iz detinjstva, poput nedovoljnog unosa mlečnih proizvoda, mogu se odraziti na kasniji rizik od osteoporoze, ali to ne znači da je kasno za promenu. Pravilna ishrana i fizička aktivnost u odraslom dobu mogu značajno doprineti zdravlju kostiju. Posebno je važno da žene koje imaju članove porodice obolele od osteoporoze ili koriste lekove koji mogu uticati na kosti, redovno prate preporuke lekara.

Iako je deo faktora rizika, poput genetike i starosti, izvan naše kontrole, mnogo toga ipak zavisi od nas samih. Dosledno kretanje, izbalansirana ishrana i preventivni pregledi najbolja su zaštita za žene koje žele da zadrže vitalnost i pokretljivost i u starijim godinama.

Spoj kremastog kokosovog pirinča i zrelog manga – idealan letnji desert koji možete pripremiti jednostavno i brzo

Letnji dani su savršeni za isprobavanje osvežavajućih deserata, a mango sticky rice postao je omiljeni izbor na trpezama širom sveta. Ovaj tradicionalni tajlandski specijalitet poznat kao khao niao mamuang spaja kremasti lepljivi pirinač kuvan s kokosovim mlekom i slatki, mirisni mango. U svetu ga je dodatno proslavio chef Chumpol Jangprai iz Bangkoka, dobitnik dve Michelin zvezdice, čiji recept omogućava svima da uživaju u luksuznom ukusu u sopstvenom domu.

Za pripremu jedne porcije potrebni su lepljivi pirinač, kokosovo mleko, beli šećer, so, zreo mango, opcionalno list pandana radi arome i malo hrskavog mung pasulja za dekoraciju. Prvi korak je temeljno ispiranje pirinča, koji zatim treba potopiti na nekoliko sati. Potom se pravi kokosova mešavina od mleka, šećera i soli, koja se lagano zagreva na šporetu, uz mogućnost dodavanja lista pandana za autentičan miris.

Pirinac se kuva na pari oko sat vremena dok ne postane mekan, ali i dalje žvakast. Još dok je vruć, preliva se pripremljenom kokosovom smesom i ostavlja da upije sve ukuse. Za bogat kokos-sos dovoljno je pomešati kokosovo mleko sa malo soli i pirinčanog brašna, pa kuvati dok se ne zgusne. Oljušteni mango se seče na tanke kriške i servira uz pirinač preliven kokos-sosom. Po želji, desert se može posuti hrskavim mung pasuljem za dodatnu teksturu.

Chef Chumpol Jangprai savetuje: „Važno je da pirinač bude mekan, ali žvakast, nikako previše vlažan ili slepljen, a kokosovo mleko puno ukusa“. Za najbolji utisak, mango mora biti zreo, mirisan i sladak, ali ne prezreo, što značajno utiče na krajnji ukus poslastice.

Ovaj desert impresionira izgledom i jednostavnim načinom pripreme, što ga čini odličnim izborom za sve žene koje žele da u svoju letnju svakodnevicu unesu malo egzotičnog užitka. Prateći provereni recept Michelin kuvara, možete lako doneti dašak Tajlanda u svoj dom, bez potrebe za posebnim kulinarskim veštinama.