Connect with us

Domaće

Evropski berzanski indeksi beleže rast, brent nafta na 105,963 dolara po barelu

Frankfurtski DAX skočio 1,23% na 24.398,22 poena, cena gasa na TTF berzi 46,470 evra po megavat-satu

Published

2 hours ago

on

pexels-photo-11798250

Frankfurtski DAX skočio 1,23% na 24.398,22 poena, cena gasa na TTF berzi 46,470 evra po megavat-satu

Evropski berzanski indeksi nastavili su rast i drugi dan zaredom, dok se cena brent nafte drži na 105,963 dolara po barelu, prema podacima sa berzi 14. maja 2026. godine. Na tržištu je pažnja usmerena na dvodnevni samit u Pekingu između američkog predsednika Donalda Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga. Tramp je nakon sastanka izjavio da će odnosi Sjedinjenih Američkih Država i Kine biti ‘bolji nego ikada ranije’.

U američkoj delegaciji nalaze se i direktor kompanije Tesla Ilon Mask, kao i prvi čovek kompanije Nvidia Džensen Hvang. Politička neizvesnost u Velikoj Britaniji ostaje u fokusu, budući da premijer Kir Starmer trpi pritiske iz Laburističke partije, a prema navodima britanskih medija, ministar zdravlja Ves Striting mogao bi da pokrene kandidaturu za lidera stranke, što povećava troškove državnog zaduživanja putem obveznica.

Na američkom tržištu, cena sirove nafte WTI porasla je za 0,11% na 101,154 dolara, dok je brent nafta zabeležila rast od 0,32% na 105,963 dolara. Evropski fjučersi gasa za jun na amsterdamskoj TTF berzi otvorili su na 46,470 evra za megavat-sat.

Frankfurtski indeks DAX porastao je za 1,23% na 24.398,22 poena, francuski CAC 40 za 0,48% na 8.045,72 poena, britanski FTSE 100 za 0,06% na 10.331,75 poena, dok je moskovski MOEX pao za 0,31% na 2.686,46 poena. Vrednost evra u odnosu na dolar iznosi 1,17143 dolara na Foreks berzi.

Cena zlata porasla je na 4.712,99 dolara po trojnoj unci, dok je pšenica dostigla 6,7854 dolara za bušel (27,216 kg). Na američkim berzama, Dow Jones indeks pao je za 0,14% na 49.693,20 poena, dok je S&P 500 porastao za 0,58% na 7.444,25 poena, a Nasdaq za 1,2% na 26.402,34 poena.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Saab zatvara fabriku u Trolhatanu, aukcija osam prototipova modela 9-3

Švedska kompanija prodaje testna vozila nakon bankrota iz 2011, Saab AB i dalje zapošljava 26.100 ljudi

Published

10 minutes ago

on

May 14, 2026

By

Švedska kompanija prodaje testna vozila nakon bankrota iz 2011, Saab AB i dalje zapošljava 26.100 ljudi

Švedska automobilska kompanija Saab pokrenula je aukciju za osam razvojnih i testnih vozila zasnovanih na modelu Saab 9-3, nakon što je objavljeno gašenje fabrike u Trolhatanu. Ova vozila obuhvataju autonomne modele, električne automobile sa motorima u točkovima i hibride sa produživačem dometa, predstavljajući završnu fazu inovacija pre zatvaranja pogona.

Fabrika u Trolhatanu, otvorena 1937. godine za proizvodnju letelica, prešla je na automobilsku industriju 1949. i do danas proizvela je nekoliko miliona vozila. Iako je Saab izgradio reputaciju zahvaljujući rešenjima iz avijacije i inovativnim turbo motorima, kompanija nikada nije zauzela značajan udeo na globalnom tržištu, ali je imala lojalnu klijentelu i specifičan imidž.

Problemi su nastali zbog nedostatka obima proizvodnje i visokih ulaganja potrebnih za opstanak u automobilskoj industriji. Već devedesetih godina prošlog veka, Saab je preuzeo General Motors, što je omogućilo pristup kapitalu, ali i gubitak dela identiteta kompanije. Posle finansijske krize 2008. godine, GM je prodao Saab holandskoj firmi Spyker Cars, koja nije imala dovoljno sredstava za nastavak proizvodnje. Saab je 2011. proglasio bankrot, a imovinu je 2012. preuzeo Nevs (National Electric Vehicle Sweden), planirajući proizvodnju električnih vozila na platformi Saab 9-3 za kinesko tržište. Međutim, sa razvojem konkurencije u Kini, planovi za oporavak su propali, čime je zatvaranje fabrike postalo izvesno.

Saab AB, izvorna kompanija koja je ostala izvan automobilske industrije, nastavlja uspešno da posluje u segmentima proizvodnje vojnih aviona, radara, podmornica i odbrambenih sistema. Prošle godine Saab AB je zapošljavao 26.100 ljudi, a očekuje se da će se ovaj broj povećati usled rasta prihoda i profita, posebno zbog nestabilne geopolitičke situacije u svetu.

Pročitaj još

Domaće

SK Hynix beleži rast akcija od 200 odsto, tržišna vrednost dostigla 942 milijarde dolara

Južnokorejska tehnološka kompanija ostvarila rast od 274 odsto prethodne godine, najavljuje prelazak vrednosti od bilion dolara

Published

45 minutes ago

on

May 14, 2026

By

Južnokorejska tehnološka kompanija ostvarila rast od 274 odsto prethodne godine, najavljuje prelazak vrednosti od bilion dolara

Južnokorejska tehnološka kompanija SK Hynix zabeležila je rast akcija od više od 200 odsto od početka godine, dok je tržišna kapitalizacija firme na kraju trgovanja u četvrtak iznosila oko 942 milijarde dolara. Ovaj izuzetan rezultat ostvaren je nakon rasta od 274 odsto u prošloj godini, zahvaljujući povećanoj potražnji za memorijskim i HBM čipovima koji se koriste u serverima za veštačku inteligenciju (AI), kako je objavljeno.

Ako tržišna vrednost SK Hynix-a premaši bilion dolara, Južna Koreja će postati prva zemlja van Sjedinjenih Američkih Država sa više od jedne kompanije čija tržišna kapitalizacija prelazi taj prag, budući da je Samsung Electronics već nedavno dostigao ovaj nivo. Najvrednija azijska kompanija ostaje tajvanski TSMC, čija vrednost iznosi 1,83 biliona dolara.

Rast akcija SK Hynix-a dodatno bi mogao biti podstaknut problemima u Samsungu, gde je sindikat najavio štrajk od 18 dana koji počinje 21. maja zbog spora oko plata. Analitičari smatraju da bi konkurentske kompanije mogle kratkoročno da profitiraju ukoliko dođe do obustave rada u Samsungu, ali upozoravaju da bi produženi štrajk mogao negativno da se odrazi na globalni lanac snabdevanja poluprovodnicima.

Ovakav razvoj događaja potvrđuje snažan uticaj rasta AI sektora na azijsko tržište polovodiča i ističe ključnu ulogu južnokorejskih i tajvanskih kompanija u globalnoj tehnološkoj industriji.

Pročitaj još

Domaće

Frigo-Paun iz Požege: vraćena pošiljka bobičastog voća zbog hepatitisa A u Nemačkoj

Sedmi slučaj u 2026. – 13. maja potvrđen virus hepatitis A, obuhvaćene malina i kupina iz Srbije

Published

1 hour ago

on

May 14, 2026

By

Sedmi slučaj u 2026. – 13. maja potvrđen virus hepatitis A, obuhvaćene malina i kupina iz Srbije

Kompanija Frigo-Paun iz Požege suočila se sa vraćanjem pošiljke zamrznutog bobičastog voća iz Nemačke, nakon što je 13. maja 2026. godine putem RASFF sistema potvrđeno prisustvo virusa hepatitis A, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ova pošiljka sadržala je mešavinu mekog voća, uključujući malinu i kupinu iz Srbije, kao i jagodu, crvenu i crnu ribizlu i divlju borovnicu poreklom iz Poljske.

Ministarstvo navodi da je po prijemu međunarodne notifikacije iz RASFF sistema, obaveštenje odmah prosleđeno fitosanitarnoj i poljoprivrednoj inspekciji radi sprovođenja mera u skladu sa nadležnostima. Poljoprivredna inspekcija trenutno vrši službenu kontrolu u pogonima Frigo-Paun, dok će fitosanitarna inspekcija na osnovu podataka o sledljivosti nastaviti kontrole kod domaćih proizvođača malina i kupina.

U slučaju povratka sporne pošiljke u Srbiju, granična fitosanitarna inspekcija izvršiće pregled i laboratorijsko ispitivanje na prisustvo patogena. Ministarstvo ističe da je postupak u toku i da će javnost biti blagovremeno obaveštena o svim nalazima i relevantnim činjenicama.

Ovo je sedmi slučaj u 2026. godini u kome su proizvodi iz Srbije vraćeni sa stranih tržišta zbog neispravnosti, uključujući ranije slučajeve kadmijuma u malinama otkrivenog u Francuskoj, ostataka fungicida triciklazola u pirinčanim kolačima u Hrvatskoj, povećanog nivoa askorbinske kiseline u suvim šljivama, aflatoksina B1 u kukuruznom skrobu, nikla u ukiseljenom kupusu i mezofilne bakterije u korama za torte. Prema podacima iz prošle godine, RASFF sistem je registrovao ukupno trideset slučajeva neispravne hrane iz Srbije na inostranim tržištima. Podaci o proizvođačima koji su plasirali neispravnu hranu na domaće tržište nisu javno dostupni.

Pročitaj još

U Trendu