Institut za javno zdravlje upozorava na važnost prevencije i pravilnog uklanjanja krpelja tokom boravka u prirodi

Institut za javno zdravlje ‘Dr Milan Jovanović Batut’ izdao je smernice za prevenciju bolesti koje prenose krpelji, sa akcentom na lajmsku bolest i krpeljski encefalitis. Preporuke su objavljene usled aktuelne sezone povećane aktivnosti krpelja na teritoriji Srbije.

Prema zvaničnom saopštenju, građanima se savetuje izbegavanje boravka na područjima gde je registrovano prisustvo krpelja. Tokom boravka u prirodi preporučuje se nošenje svetle odeće dugih rukava i nogavica, uvlačenje košulje u pantalone i nogavica u čarape, kao i nošenje zatvorenih cipela. Posebno se savetuje pregled kože na svaka 3–4 sata tokom boravka u prirodi, kao i nakon povratka kući, sa pažnjom na predele tela kao što su prepone, pazušne jame, ispod grudi, pojas, zatkolene jame, prednja i zadnja strana ušne školjke, kao i deo iza uha. Kod dece je preporučeno pregledati i glavu i vratni predeo.

Krpelji mogu biti preneti u domaćinstvo preko odeće ili kućnih ljubimaca, pa se preporučuje čišćenje odeće i pregled životinja pre ulaska u kuću. Nakon boravka u prirodi savetuje se kupanje ili tuširanje u roku od dva sata, dok su osobe koje su profesionalno izložene preporučene da koriste odeću impregniranu insekticidima.

Institut navodi i opšte mere zaštite koje uključuju redovno košenje trave, orezivanje žbunja, uklanjanje opalog lišća i sistematsko suzbijanje glodara u urbanim sredinama. Takođe, preporučuje se sprovođenje akcija suzbijanja krpelja na javnim zelenim površinama.

U slučaju uboda krpelja, preporučuje se hitno javljanje lekaru u roku od 24 sata. Naglašeno je da je rizik od infekcije veći što je duži boravak krpelja na telu. Ne preporučuje se samostalno uklanjanje krpelja ili upotreba hemijskih sredstava, već vađenje u zdravstvenoj ustanovi od strane obučenog osoblja. Preporučuje se zabeležiti datum uboda i obratiti pažnju na moguće simptome u narednim nedeljama.

Prirodna staništa krpelja su šumovita područja, neobrađena vegetacija, polja, bašte i žive ograde. Krpelji ne skaču niti lete, već čekaju na vrhovima trave ili žbunja i reaguju na toplotu, miris i pokrete ljudi i životinja.

Institut ‘Batut’ podseća da su među bolestima koje krpelji prenose lajmska bolest, krpeljski encefalitis, Krimska-Kongo hemoragijska groznica, anaplazmoza, erlihioza, babezioza, Q groznica i rikecioze.

Predstavnici lokalne zajednice i udruženja istakli značaj čuvanja kulturnog nasleđa kroz izložbu tradicionalnih hlebova

U Žablju je organizovana manifestacija posvećena očuvanju narodne tradicije, kulinarstva i jačanju zajedništva, sa posebnim akcentom na uključivanje osoba sa invaliditetom. Centralni deo događaja, koji je održan uz podršku institucija za zaštitu i unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, bila je izložba domaćih hlebova i pogača kao simbola kulturnog nasleđa Vojvodine.

Manifestaciju je otvorila Marija Ristić Markov, šef Odseka za zaštitu i unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, naglašavajući u obraćanju značaj ovakvih okupljanja za društvenu inkluziju i negovanje tradicije. Skupu su se obratili i predstavnici organizatora i opštine Žabalj, među kojima je bio i Stana Vujović, predsednik organizacije, zatim zamenik predsednika opštine Milana Kanazir, kao i direktor Biblioteke ‘Veljko Petrović’ Žabalj Milovan Mirkov.

Predsednica SIR-a Vojvodine, Stana Svilarov, istakla je važnost očuvanja tradicionalnih vrednosti i aktivnog uključivanja osoba sa invaliditetom u društveni i kulturni život. Izložbu tradicionalnih hlebova predstavila je Marija Jerković, nastavnik praktične i teorijske nastave iz poslastičarstva i kuvarstva, govoreći o poreklu i simbolici proizvoda.

Nakon zvaničnog dela programa, posetioci su imali priliku da razgledaju izložbu i razgovaraju sa učesnicima, kao i da degustiraju pripremljene proizvode. Događaj je protekao u prijateljskoj atmosferi, uz poruku organizatora da tradicija, solidarnost i zajedništvo ostaju vrednosti koje treba negovati i prenositi budućim generacijama.

Policija pojačala kontrole, vozačima preti novčana kazna i privremeno oduzimanje dozvole

Grčka je početkom ove godine uvela novo ograničenje brzine od 30 km/h na većini gradskih ulica sa po jednom saobraćajnom trakom u svakom smeru, sa ciljem povećanja bezbednosti u saobraćaju. Prema zvaničnim informacijama, novo pravilo ne važi za jednosmerne ulice sa najmanje dve trake, kao ni za dvosmerne ulice sa po dve trake ili razdelnim ostrvom, gde ograničenje ostaje 50 km/h.

Razlog za uvođenje novih mera, kako navode stručnjaci, jeste smanjenje broja teških saobraćajnih nezgoda, posebno u stambenim i lokalnim zonama. Podaci pokazuju da je verovatnoća smrtnog ishoda pešaka pri udaru vozila brzinom od 50 km/h oko 80 odsto, dok se pri brzini od 30 km/h taj procenat smanjuje na oko 10 odsto.

Policija je pojačala kontrole u gradskim sredinama, a novi Zakon o bezbednosti saobraćaja predviđa stroge kazne. Za prekoračenje brzine do 20 km/h predviđena je novčana kazna od 150 evra (oko 17.500 dinara). Ukoliko vozač prekorači brzinu između 20 i 30 km/h, kazna ostaje 150 evra, ali se izriče i mera oduzimanja vozačke dozvole na 20 dana. Za prekoračenje od 30 do 50 km/h, kazna je 350 evra (oko 41.000 dinara) i oduzimanje dozvole na 30 dana, dok za prekoračenje veće od 50 km/h sledi kazna od 700 evra (oko 82.000 dinara) i oduzimanje dozvole na 60 dana.

Prema dostupnim podacima iz drugih evropskih zemalja, ovakve mere su već doprinele smanjenju broja saobraćajnih nezgoda i stradalih u urbanim sredinama, posebno među pešacima i biciklistima. Policija apeluje na vozače da poštuju nova ograničenja i prilagode brzinu uslovima na putu. “Pridržavanje propisanih ograničenja brzine direktno doprinosi zaštiti života i sprečavanju teških nesreća”, navodi se u zvaničnoj izjavi.