Od 2019. već izgubljeno 100.000 radnih mesta, a rizik sada veći za 35.000 u odnosu na ranije procene

Automobilska industrija Nemačke suočava se sa ozbiljnom krizom, a prema podacima Udruženja automobilske industrije (VDA), do 2035. godine zemlja bi mogla da izgubi ukupno 225.000 radnih mesta. Najnovije analize pokazuju da je pad zaposlenosti znatno veći nego što je ranije procenjivano, a ključni uzroci su smanjena konkurentnost Nemačke kao destinacije za poslovanje i stroga regulativa Evropske unije.

Prethodne studije VDA izveštavale su o mogućem neto gubitku od oko 190.000 radnih mesta između 2019. i 2035. godine, s obzirom na to da je proizvodnja električnih vozila manje zahtevna u odnosu na automobile sa motorima na unutrašnje sagorevanje. Međutim, novi podaci ukazuju da je od 2019. godine već izgubljeno oko 100.000 radnih mesta, dok se do 2035. godine očekuje ukupni gubitak od 225.000 radnih mesta. To je 35.000 više nego što je procenjeno pre samo dve godine.

U izveštaju VDA se navodi: „Nemačka više ne stvara dovoljno novih radnih mesta jer su domaći uslovi poslovanja postali nekonkurentni na međunarodnom nivou.“ Poslovi povezani sa digitalnom i zelenom transformacijom sve češće se otvaraju u inostranstvu, a ne u Nemačkoj. Ključni problem predstavlja regulativa Evropske unije o emisijama ugljenika, koja od 2035. godine praktično dozvoljava samo registraciju novih električnih i vozila na vodonik.

Predsednica VDA, Hildegard Miler, izjavila je: „Egzodus investicija i zapošljavanja neće proći bez posledica po prosperitet naše zemlje, kao i po njenu socijalnu i političku stabilnost.“ Ona je upozorila da su visoki porezi, skupi energenti, visoki troškovi rada i prekomerna birokratija glavni razlozi zbog kojih kompanije odlučuju da svoja ulaganja preusmere van Evrope.

Ova kretanja upućuju na to da će nemačka automobilska industrija među prvima osetiti posledice prelaska na električna vozila, pri čemu je rizik za radna mesta značajno povećan u odnosu na prethodne procene.

Ukupni prihodi kineske kompanije porasli su tri odsto na 1,0237 biliona juana, EBITA opala za 56 odsto

Kineska tehnološka kompanija Alibaba ostvarila je u fiskalnoj godini zaključno sa martom neto dobit od 102,1 milijardu juana (13,1 milijardu evra), što je pad od 19 odsto u odnosu na prethodnu godinu, usled agresivnih ulaganja u veštačku inteligenciju, klaud infrastrukturu i brzu onlajn trgovinu (q-commerce). Prema objavljenim finansijskim rezultatima, ukupni godišnji prihod porastao je za oko tri odsto, dostigavši 1,0237 biliona juana (131,3 milijarde evra), dok je rast na uporedivoj osnovi iznosio 11 odsto.

Prilagođena operativna dobit (EBITA) smanjena je za 56 odsto, što odražava povećane troškove ulaganja u razvoj novih tehnologija i širenje poslovanja u inovativnim segmentima. U četvrtom kvartalu, zaključno sa 31. martom, Alibaba je zabeležila rast prihoda od tri odsto, dok je profitabilnost bila pod pritiskom zbog intenzivnih investicija.

Slobodan novčani tok kompanije zabeležio je negativan saldo od minus 46,6 milijardi juana, što dodatno ukazuje na obim kapitalnih ulaganja u tehnološki razvoj. Najveći doprinos rastu dolazi iz klaud segmenta, čiji je prihod porastao za 34 odsto tokom fiskalne godine i za 38 odsto u poslednjem kvartalu. Proizvodi iz oblasti veštačke inteligencije sada čine oko 30 odsto eksternih prihoda od klaud servisa.

U domenu veštačke inteligencije, Alibaba je predstavila nove modele i alate, uključujući Qwen ekosistem i specijalizovane AI agente za korporativne i trgovinske korisnike. Kompanija navodi da ubrzano integriše sopstvene AI čipove u infrastrukturu za klaud i automobilske sisteme, naglašavajući važnost dugoročne strategije. “Očekuje se da će trenutna faza intenzivnih ulaganja postaviti temelje za budući rast”, ističe se na zvaničnoj veb stranici kompanije.

Od 15. maja pristup uslugama APR-a samo uz eID nalog, digitalni asistent primio 3.149 pitanja korisnika

Agencija za privredne registre (APR) obavestila je korisnike da će od 15. maja 2026. godine pristup eServisima na portalu APR-a biti moguć isključivo putem korisničkog naloga kreiranog preko Portala za elektronsku identifikaciju (eID.gov.rs). Nakon prijave, korisnici će automatski biti preusmereni na sistem APR-a, saopštila je agencija.

Ova izmena ima za cilj povećanje bezbednosti elektronskog identiteta i standardizaciju pristupa uslugama elektronske uprave u Srbiji. Iz APR-a ističu da je digitalna transformacija u toku, a novi sistem prijavljivanja deo je napora da se administrativni procesi dodatno modernizuju i olakšaju korisnicima.

Agencija je 23. marta 2026. godine uvela interaktivnog digitalnog asistenta, servis koji je dostupan 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji. Do sada je putem ovog kanala primljeno ukupno 3.149 pitanja korisnika. Najveći broj pitanja (25 odsto) odnosio se na elektronsko osnivanje privrednih društava, dok su prijava problema i digitalno potpisivanje činili 20 odsto ukupnih upita. Podnošenje finansijskih izveštaja bilo je tema 18 odsto pitanja, dok je eRegistracija preduzetnika zabeležila 15 odsto.

Digitalni asistent je uveden radi olakšavanja procesa registracije i pružanja tehničke podrške korisnicima eServisa. Prema saopštenju APR-a, uvođenje novog modela prijave i proširivanje digitalnih usluga deo su kontinuirane digitalizacije poslovanja i unapređenja elektronske uprave.

APR je još pre deset godina počeo sa uvođenjem prvih digitalnih usluga, uključujući elektronsko sastavljanje i podnošenje finansijskih izveštaja i izdavanje eGrađevinskih dozvola u okviru Centralne evidencije objedinjenih procedura (CEOP). Danas APR nudi na desetine digitalnih usluga za privredu i pravna lica, kao što su osnivanje privrednih društava, evidentiranje stvarnih vlasnika i registracija pružalaca računovodstvenih usluga, koje se sprovode isključivo elektronski.

Elektronska registracija je omogućena i u Registru finansijskog lizinga, Registru založnog prava, Registru ponuđača, dok je eRegistracija jedan od načina za registraciju preduzetnika. Od juna 2024. godine, državni organi koriste podatke iz APR-ovih baza putem veb portala za isporuke podataka, a od prošle godine ova mogućnost dostupna je i ostalim korisnicima kojima su potrebni poslovni i finansijski pokazatelji iz zvaničnih izvora.

Planovi Agencije za privredne registre uključuju uvođenje elektronske registracije udruženja, zadužbina i fondacija, ustanova kulture, sportskih društava i zdravstvenih ustanova, čim budu ispunjeni svi potrebni uslovi. Takođe je u planu i dalja digitalizacija preostalih usluga, sa ciljem potpune elektronske registracije kao najefikasnijeg modela za korisnike.