Južnokorejska tehnološka kompanija ostvarila rast od 274 odsto prethodne godine, najavljuje prelazak vrednosti od bilion dolara

Južnokorejska tehnološka kompanija SK Hynix zabeležila je rast akcija od više od 200 odsto od početka godine, dok je tržišna kapitalizacija firme na kraju trgovanja u četvrtak iznosila oko 942 milijarde dolara. Ovaj izuzetan rezultat ostvaren je nakon rasta od 274 odsto u prošloj godini, zahvaljujući povećanoj potražnji za memorijskim i HBM čipovima koji se koriste u serverima za veštačku inteligenciju (AI), kako je objavljeno.

Ako tržišna vrednost SK Hynix-a premaši bilion dolara, Južna Koreja će postati prva zemlja van Sjedinjenih Američkih Država sa više od jedne kompanije čija tržišna kapitalizacija prelazi taj prag, budući da je Samsung Electronics već nedavno dostigao ovaj nivo. Najvrednija azijska kompanija ostaje tajvanski TSMC, čija vrednost iznosi 1,83 biliona dolara.

Rast akcija SK Hynix-a dodatno bi mogao biti podstaknut problemima u Samsungu, gde je sindikat najavio štrajk od 18 dana koji počinje 21. maja zbog spora oko plata. Analitičari smatraju da bi konkurentske kompanije mogle kratkoročno da profitiraju ukoliko dođe do obustave rada u Samsungu, ali upozoravaju da bi produženi štrajk mogao negativno da se odrazi na globalni lanac snabdevanja poluprovodnicima.

Ovakav razvoj događaja potvrđuje snažan uticaj rasta AI sektora na azijsko tržište polovodiča i ističe ključnu ulogu južnokorejskih i tajvanskih kompanija u globalnoj tehnološkoj industriji.

Sedmi slučaj u 2026. – 13. maja potvrđen virus hepatitis A, obuhvaćene malina i kupina iz Srbije

Kompanija Frigo-Paun iz Požege suočila se sa vraćanjem pošiljke zamrznutog bobičastog voća iz Nemačke, nakon što je 13. maja 2026. godine putem RASFF sistema potvrđeno prisustvo virusa hepatitis A, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ova pošiljka sadržala je mešavinu mekog voća, uključujući malinu i kupinu iz Srbije, kao i jagodu, crvenu i crnu ribizlu i divlju borovnicu poreklom iz Poljske.

Ministarstvo navodi da je po prijemu međunarodne notifikacije iz RASFF sistema, obaveštenje odmah prosleđeno fitosanitarnoj i poljoprivrednoj inspekciji radi sprovođenja mera u skladu sa nadležnostima. Poljoprivredna inspekcija trenutno vrši službenu kontrolu u pogonima Frigo-Paun, dok će fitosanitarna inspekcija na osnovu podataka o sledljivosti nastaviti kontrole kod domaćih proizvođača malina i kupina.

U slučaju povratka sporne pošiljke u Srbiju, granična fitosanitarna inspekcija izvršiće pregled i laboratorijsko ispitivanje na prisustvo patogena. Ministarstvo ističe da je postupak u toku i da će javnost biti blagovremeno obaveštena o svim nalazima i relevantnim činjenicama.

Ovo je sedmi slučaj u 2026. godini u kome su proizvodi iz Srbije vraćeni sa stranih tržišta zbog neispravnosti, uključujući ranije slučajeve kadmijuma u malinama otkrivenog u Francuskoj, ostataka fungicida triciklazola u pirinčanim kolačima u Hrvatskoj, povećanog nivoa askorbinske kiseline u suvim šljivama, aflatoksina B1 u kukuruznom skrobu, nikla u ukiseljenom kupusu i mezofilne bakterije u korama za torte. Prema podacima iz prošle godine, RASFF sistem je registrovao ukupno trideset slučajeva neispravne hrane iz Srbije na inostranim tržištima. Podaci o proizvođačima koji su plasirali neispravnu hranu na domaće tržište nisu javno dostupni.

Istraživanje na 10.566 uzoraka otkrilo prisustvo više od 70 kombinacija večnih hemikalija, PFHxS detektovan u 97,9 odsto slučajeva

Rezultati nove američke studije pokazali su da su perfluoroalkilne i polifluoroalkilne supstance (PFAS), poznate i kao „večne hemikalije“, otkrivene u 98,8 odsto od ukupno 10.566 testiranih uzoraka ljudske krvi. Ovi podaci dobijeni su analizom seruma i plazme dostavljenih laboratoriji NMS Labs u Pensilvaniji, a istraživanje je obuhvatilo veliki uzorak populacije SAD.

PFAS su hemikalije koje se ne razgrađuju lako i decenijama se koriste u brojnim industrijskim procesima, što je dovelo do njihovog širokog prisustva u hrani, vodi i životnoj sredini. Toksikolozi su do sada identifikovali više od 15.000 PFAS supstanci. Studija laboratorije NMS Labs otkrila je da većina uzoraka sadrži složene mešavine više PFAS hemikalija, dok je samo 0,18 odsto uzoraka sadržalo jednu PFAS supstancu.

Jedna od najčešćih detektovanih hemikalija bila je perfluoroheksan sulfonska kiselina (PFHxS), koja je pronađena u 97,9 odsto uzoraka. Ova supstanca se koristi u tekstilu, nameštaju i lepkovima, a njena upotreba je ograničena ili zabranjena u mnogim državama zbog mogućih štetnih efekata na jetru i imuni sistem, što je pokazano u studijama na životinjama.

„Ovaj veliki skup podataka pruža uvid iz stvarnog sveta u to kako se više PFAS supstanci često javlja zajedno kod ljudi“, navela je toksikološkinja Lora Labej iz NMS Labs. Ona je istakla da ljudi u organizmu obično nose pet ili više PFAS supstanci sa različitim svojstvima bioakumulacije i vremenom poluraspada. U većini uzoraka otkriveno je više od 70 različitih kombinacija PFAS, a istraživači su uglavnom testirali 13 najčešćih supstanci.

Studija nije merila koncentracije PFAS, već je utvrđivala njihovo prisustvo pomoću masene spektrometrije. Efekti izloženosti PFAS na ljudsko zdravlje još nisu u potpunosti razjašnjeni, ali su prethodne studije povezale ove hemikalije sa bržim starenjem ćelija, promenama u mozgu i povećanim rizikom od pojedinih oblika raka. Istraživači se nadaju da će ovi nalazi pomoći budućim procenama rizika i doprineti razvoju jasnijih javnozdravstvenih smernica.

Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of Occupational and Environmental Hygiene.