Američke rezerve dostigle najniži nivo od oktobra 2024, ruski izvoz nafte povećan na 4,9 miliona barela dnevno

Strateške rezerve nafte u Sjedinjenim Američkim Državama smanjene su za 8,6 miliona barela tokom prošle nedelje, što predstavlja najveći nedeljni pad zabeležen još od početka vođenja evidencije ranih 1980-ih, prema najnovijim federalnim podacima. Ovaj rekordni pad doveo je rezerve na najniži nivo od oktobra 2024. godine. Istovremeno, zbog zatvaranja Ormuskog moreuza i nestabilnosti na Bliskom istoku, američki energetski sektor nalazi se pod dodatnim pritiskom pred letnju sezonu, a analitičari upozoravaju na moguće poremećaje u snabdevanju.

Direktor energetskih fjučersa Bob Javger izjavio je: „Brzo praznimo rezervoare. U lošoj smo situaciji pred letnju sezonu. Rat bi mogao da se završi sutra, a nemamo dovoljno bezina da proširimo tržište. Nećemo se vratiti na benzin na cenu od 2,50 dolara po galonu bilo gde u SAD uskoro.”

U Rusiji, proizvodnja sirove nafte pala je za 460.000 barela dnevno u aprilu u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, na ukupno 8,8 miliona barela dnevno, saopštila je Međunarodna agencija za energetiku (IEA). Nasuprot padu proizvodnje, izvoz sirove nafte iz Rusije povećan je za 250.000 barela dnevno od marta, dostigavši 4,9 miliona barela dnevno, usled poremećaja u snabdevanju izazvanih sukobima u Iranu.

IEA navodi i da je izvoz naftnih proizvoda iz Rusije u aprilu smanjen za 340.000 barela dnevno u odnosu na mart, na 2,2 miliona barela dnevno, što je najniži nivo u evidenciji agencije. Ukupan ruski izvoz se oporavio u drugoj polovini aprila, ali nije dostigao tronedeljni prosek pre napada na baltičke luke, koji je iznosio 7,7 miliona barela dnevno.

Oporavak izvoza pokrenut je povećanjem pomorskih isporuka preko Baltičkog mora za 190.000 barela dnevno u odnosu na mart i delimičnim nastavkom protoka naftovoda Družba ka Mađarskoj i Slovačkoj, sa 60.000 barela dnevno u poslednjoj nedelji aprila. Izvoz ruske nafte marke Ural u Egipat tokom aprila iznosio je prosečno 200.000 barela dnevno, sa vrhuncem od 380.000 barela dnevno u nedelji 20. aprila. Ukupan izvoz nafte Ural iznosio je 1,9 miliona barela dnevno, čime se Rusija približila nivoima pre rata u Ukrajini.

IEA je saopštila da su talasi napada dronovima iz Ukrajine na ruske naftne luke i rafinerije uticali na ratnu ekonomiju Moskve. Proizvodnja nafte u Rusiji dostigla je istorijski maksimum krajem 1980-ih, ali je nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine značajno pala. Oporavak je usledio tokom 2000-ih i 2010-ih, sa postsovjetskim vrhuncem 2019. godine, neposredno pre pandemije kovida 19.

Rast cene mlaznog goriva utiče na troškove, britanski avio-saobraćaj pod pritiskom tokom letnje sezone

Međunarodno udruženje za vazdušni saobraćaj (IATA) upozorilo je da će cene avio-karata u Evropi neminovno rasti zbog povećanja troškova mlaznog goriva. Generalni direktor IATA, Vili Volš, izjavio je da avio-kompanije ne mogu dugoročno da apsorbuju rast cena goriva, iako su pojedine evropske kompanije nedavno smanjivale cene zbog slabe potražnje.

Volš je u intervjuu naglasio da postoji rizik po snabdevanje gorivom pred letnju sezonu, posebno ističući mogući pritisak na zalihe u britanskom avio-saobraćaju tokom perioda najveće potražnje, ali je dodao da “nema razloga za paniku”. On je upozorio da čak i u slučaju brzog otvaranja Ormuskog moreuza, poremećaji na tržištu nafte i oštećenja rafinerija na Bliskom istoku mogu imati dugotrajan efekat na cene goriva.

“Jednostavno nema načina da avio-kompanije apsorbuju dodatne troškove”, izjavio je Volš. Kako je naveo, eventualni popusti na karte bili bi kratkoročni, a krajnji trošak će na kraju snositi putnici. Volš je procenio da bi problem mogao potrajati nekoliko meseci, pa čak i do naredne godine.

Evropska unija je saopštila da ne postoje regulatorne prepreke za korišćenje američkog mlaznog goriva, uz napomenu da se njegov uvoz mora pažljivo kontrolisati. Komesar za energetiku Dan Jorgensen izjavio je da ne očekuje nestašice u kratkom roku, ali je upozorio na dugoročne rizike. Iz turističke industrije dolaze slične procene – direktor kompanije TUI Sebastijan Ebel izjavio je da ne očekuje ozbiljne poremećaje u narednim mesecima.

Britanska vlada saopštila je da prati situaciju i sarađuje sa avio-kompanijama kako bi se izbegli poremećaji i omogućilo stabilno planiranje letova tokom letnje sezone.

Prinos sirka prošle godine iznosio pet tona po hektaru, dok je cena kukuruza ostala na 24 dinara po kilogramu

Poljoprivrednici u Vojvodini privode kraju setvu sirka, koji poslednjih godina beleži sve veću zastupljenost na poljima zbog otpornosti na sušu i toplu klimu. Kilogram zrna sirka trenutno dostiže cenu od 33 dinara, dok je cena kukuruza 24 dinara, što čini sirak za trećinu skupljim, uz neznatno niže troškove setve zbog jeftinijeg semena i manje potrebne količine. Daniel Spevak, ratar iz Bačkog Petrovca, naveo je da je prošle godine imao prinos od oko pet tona sirka po hektaru, što je ocenio kao solidan rezultat u uslovima loše klime, kada je rod kukuruza podbacio. Spevak je pre dve godine uzgajao sirak metlaš za ugovorenu proizvodnju, ali je zbog smanjenja potražnje prešao na sirak zrnaš koji je tražen u mešaonama stočne hrane. Zrna sirka sadrže visok procenat proteina i skroba i u potpunosti mogu zameniti kukuruz u ishrani stoke, a prednost je i što ga ne napada kukuruzna zlatica. Prema rečima dr Vladimira Sikore sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, površine pod sirkom metlašom u Srbiji kreću se između 500 i 800 hektara godišnje, u zavisnosti od potreba metlarske industrije za sirkovom slamom. Sirak zrnaš i sirak metlaš seju se u Vojvodini, posebno na severu, na relaciji Kanjiža–Senta, i u Južnobačkom okrugu, u opštinama Bački Petrovac, Pivnice i Selenča. Precizni podaci o ukupnim površinama pod sirkom nisu dostupni, pošto se evidencija ne vodi, a na tržištu postoji i domaće i strano seme. Dr Sikore ističe da se površine pod sirkom za zrno iz godine u godinu povećavaju, posebno u sušnim regionima gde prinosi kukuruza nisu zadovoljavajući. U stresnim uslovima, kakvi su vladali prethodne godine, prinosi zrna sirka iznosili su od pet do šest tona po hektaru. Krmni i silažni sirkovi su takođe cenjeni kod stočara, posebno u područjima sa ograničenim mogućnostima za proizvodnju kabaste stočne hrane zbog nedostatka vlage i visokih temperatura.