Connect with us

Domaće

Strateške rezerve nafte u SAD pale za 8,6 miliona barela, ruska proizvodnja niža za 460.000 barela dnevno

Američke rezerve dostigle najniži nivo od oktobra 2024, ruski izvoz nafte povećan na 4,9 miliona barela dnevno

Published

2 months ago

on

Foto Izvor: Pixabay / 12019

Američke rezerve dostigle najniži nivo od oktobra 2024, ruski izvoz nafte povećan na 4,9 miliona barela dnevno

Strateške rezerve nafte u Sjedinjenim Američkim Državama smanjene su za 8,6 miliona barela tokom prošle nedelje, što predstavlja najveći nedeljni pad zabeležen još od početka vođenja evidencije ranih 1980-ih, prema najnovijim federalnim podacima. Ovaj rekordni pad doveo je rezerve na najniži nivo od oktobra 2024. godine. Istovremeno, zbog zatvaranja Ormuskog moreuza i nestabilnosti na Bliskom istoku, američki energetski sektor nalazi se pod dodatnim pritiskom pred letnju sezonu, a analitičari upozoravaju na moguće poremećaje u snabdevanju.

Direktor energetskih fjučersa Bob Javger izjavio je: „Brzo praznimo rezervoare. U lošoj smo situaciji pred letnju sezonu. Rat bi mogao da se završi sutra, a nemamo dovoljno bezina da proširimo tržište. Nećemo se vratiti na benzin na cenu od 2,50 dolara po galonu bilo gde u SAD uskoro.”

U Rusiji, proizvodnja sirove nafte pala je za 460.000 barela dnevno u aprilu u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, na ukupno 8,8 miliona barela dnevno, saopštila je Međunarodna agencija za energetiku (IEA). Nasuprot padu proizvodnje, izvoz sirove nafte iz Rusije povećan je za 250.000 barela dnevno od marta, dostigavši 4,9 miliona barela dnevno, usled poremećaja u snabdevanju izazvanih sukobima u Iranu.

IEA navodi i da je izvoz naftnih proizvoda iz Rusije u aprilu smanjen za 340.000 barela dnevno u odnosu na mart, na 2,2 miliona barela dnevno, što je najniži nivo u evidenciji agencije. Ukupan ruski izvoz se oporavio u drugoj polovini aprila, ali nije dostigao tronedeljni prosek pre napada na baltičke luke, koji je iznosio 7,7 miliona barela dnevno.

Oporavak izvoza pokrenut je povećanjem pomorskih isporuka preko Baltičkog mora za 190.000 barela dnevno u odnosu na mart i delimičnim nastavkom protoka naftovoda Družba ka Mađarskoj i Slovačkoj, sa 60.000 barela dnevno u poslednjoj nedelji aprila. Izvoz ruske nafte marke Ural u Egipat tokom aprila iznosio je prosečno 200.000 barela dnevno, sa vrhuncem od 380.000 barela dnevno u nedelji 20. aprila. Ukupan izvoz nafte Ural iznosio je 1,9 miliona barela dnevno, čime se Rusija približila nivoima pre rata u Ukrajini.

IEA je saopštila da su talasi napada dronovima iz Ukrajine na ruske naftne luke i rafinerije uticali na ratnu ekonomiju Moskve. Proizvodnja nafte u Rusiji dostigla je istorijski maksimum krajem 1980-ih, ali je nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine značajno pala. Oporavak je usledio tokom 2000-ih i 2010-ih, sa postsovjetskim vrhuncem 2019. godine, neposredno pre pandemije kovida 19.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Starlink registrovao kompaniju u Crnoj Gori sa osnovnim kapitalom od dva evra

Starlink Montenegro osnovan 29. aprila, očekuje se dozvola od EKIP-a do kraja drugog kvartala za satelitski internet

Published

5 minutes ago

on

June 29, 2026

By

Starlink Montenegro osnovan 29. aprila, očekuje se dozvola od EKIP-a do kraja drugog kvartala za satelitski internet

Starlink, globalni satelitski internet operater u vlasništvu Ilona Maska, napravio je ključan korak ulaska na crnogorsko tržište registracijom kompanije Starlink Montenegro u Podgorici 29. aprila. Osnovni kapital novoosnovanog društva sa ograničenom odgovornošću iznosi dva evra, a sedište firme nalazi se na Bulevaru Svetog Petra Cetinjskog. Prema podacima Poreske uprave, izvršni direktor je Zdravko Gardović, dok je vlasništvo u potpunosti u rukama Starlink Holdings Netlands B.V., evropske holding kompanije u okviru korporativne strukture SpaceX-a.

Kao delatnosti Starlink Montenegro navedene su kablovske, bežične i satelitske telekomunikacione aktivnosti, čime se kompanija formalno priprema za pružanje internet usluga putem satelita u Crnoj Gori. Sledeći korak u procesu jeste registracija u Registru operatora kod Agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (EKIP), a očekuje se da će ovaj administrativni postupak biti završen do kraja drugog kvartala ove godine.

Zvanični predstavnici EKIP-a najavili su još krajem februara da je Starlink započeo neophodne procedure za sticanje statusa operatora u Crnoj Gori. Registracija kompanije predstavlja prvi formalni korak, nakon čega sledi zahtev za upis u Registar operatora, što je preduslov za početak pružanja usluga krajnjim korisnicima.

Dolazak Starlinka na crnogorsko tržište mogao bi imati poseban značaj za ruralne i planinske oblasti, kao i turističke destinacije i pomorski sektor, gde je pristup fiksnoj internet infrastrukturi ograničen. Starlinkova tehnologija zasniva se na mreži hiljada satelita u niskoj Zemljinoj orbiti, omogućavajući široku i brzu pokrivenost internetom bez oslanjanja na tradicionalnu zemaljsku mrežu.

Planirani ulazak Starlinka u Crnu Goru deo je šireg trenda digitalizacije i unapređenja dostupnosti interneta u regionu, sa potencijalom da podigne konkurentnost i omogući ravnomerniji razvoj digitalnih usluga. Očekuje se da će, po dobijanju dozvole od EKIP-a, kompanija početi sa komercijalnim pružanjem internet usluga korisnicima u Crnoj Gori.

Pročitaj još

Domaće

British American Tobacco smanjuje broj zaposlenih za 9.000, uštede 600 miliona funti do 2028.

Kompanija najavila restrukturiranje globalne radne snage od 47.000, dok pad potražnje za cigaretama utiče na industriju

Published

31 minutes ago

on

June 29, 2026

By

Kompanija najavila restrukturiranje globalne radne snage od 47.000, dok pad potražnje za cigaretama utiče na industriju

Britanska kompanija British American Tobacco (BAT) saopštila je da će smanjiti svoju globalnu radnu snagu od 47.000 zaposlenih za oko jednu petinu, odnosno 9.000 radnih mesta. Odluka je deo širokog plana restrukturiranja i smanjenja troškova, a kompanija planira da do kraja 2028. godine ostvari godišnje uštede od 600 miliona funti (793 miliona dolara).

Kako je objavljeno, većina zemalja u kojima BAT posluje biće obuhvaćena ovim programom, a detalji o obimu smanjenja radnih mesta saopšteni su u ponedeljak. Uprava kompanije istakla je da restrukturiranje uključuje i zatvaranje tradicionalnih fabrika cigareta, među kojima je i osma po veličini fabrika BAT-a u Južnoj Africi. Razlog za zatvaranje navedene fabrike je, prema navodima kompanije, povećana konkurencija ilegalne trgovine.

BAT se suočava sa smanjenjem potražnje za klasičnim cigaretama na brojnim tržištima, dok istovremeno mora da ulaže u razvoj održivijih alternativa nikotinu koje beleže rastuću popularnost, jer potrošači sve češće traže načine za prestanak pušenja.

Uprava kompanije izjavila je: „Posvećeni smo ostvarivanju godišnjih ušteda od 600 miliona funti do 2028. godine, kao deo napora za pojednostavljenje poslovanja i jačanje konkurentnosti.“

Plan restrukturiranja BAT-a predviđa nastavak investiranja u inovacije i prilagođavanje trendovima smanjenja potrošnje tradicionalnih duvanskih proizvoda, dok se istovremeno nastoji obezbediti održivo poslovanje na dugoročnom nivou.

Pročitaj još

Domaće

Indeks S&P 500 pao 2 odsto, Nasdaq beleži pad od 4,6 odsto zbog skepticizma prema AI

Cene akcija tehnoloških kompanija pale, a nafta zabeležila pad od preko 9 odsto na 70 dolara za barel

Published

32 minutes ago

on

June 29, 2026

By

Cene akcija tehnoloških kompanija pale, a nafta zabeležila pad od preko 9 odsto na 70 dolara za barel

Američko tržište deonica zabeležilo je prošle nedelje značajan pad, pri čemu je indeks S&P 500 oslabio za 2 odsto, dok je tehnološki Nasdaq indeks pao za 4,6 odsto. Ova kretanja rezultat su pojačane sumnje investitora u održivost trenutnog trenda rasta vrednosti kompanija koje razvijaju veštačku inteligenciju, prema ekonomskim analizama.

Pad tržišta dodatno je pojačan geopolitičkim tenzijama između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, uključujući napade dronovima i vazdušne udare, što je uticalo na volatilnost globalnih tržišta. U takvom okruženju, cene sirove nafte su pale za više od 9 odsto, pa su se WTI i brent nafta približile nivou od 70 dolara za barel. Prinos na američke 10-godišnje državne obveznice smanjen je za 10 baznih poena i iznosi 4,37 odsto, što ukazuje na snižena inflaciona očekivanja usled pada cena energije.

Na makroekonomskom planu, rast američkog BDP-a za prvo tromesečje revidiran je naviše sa 1,6 odsto na 2,1 odsto, zbog korekcije vrednosti uvoza, dok je lična potrošnja, kao ključni pokretač ekonomije, revidirana naniže na 0,5 odsto, što je najniži nivo u poslednje četiri godine. Ovo sugeriše slabije potrošačko poverenje u američkoj ekonomiji.

Na korporativnom nivou, veliko povlačenje investitora iz tehnoloških deonica desilo se zbog pojačane zabrinutosti oko dalje profitabilnosti ulaganja u veštačku inteligenciju. Prema izveštajima, OpenAI planira izlazak na berzu tek naredne godine, tražeći procenu vrednosti od najmanje hiljadu milijardi dolara, dok je američka administracija zatražila od kompanije da plasira novi model GPT 5.6 postepeno, iz bezbednosnih razloga.

Proizvođač memorijskih čipova Micron premašio je očekivanja analitičara u kvartalnim rezultatima i najavio operativnu dobit od oko 41 milijardu dolara, uz potpisivanje 15 dugoročnih ugovora u odnosu na samo jedan pre tri meseca. Kompanija očekuje nastavak nestašice memorijskih čipova i nakon 2027. godine. S druge strane, rast cena memorije opteretio je velike tehnološke kompanije, pa je Apple povisio cene nekoliko proizvoda pre uobičajenog septembarskog ciklusa lansiranja.

Pročitaj još

U Trendu