Rast cene mlaznog goriva utiče na troškove, britanski avio-saobraćaj pod pritiskom tokom letnje sezone

Međunarodno udruženje za vazdušni saobraćaj (IATA) upozorilo je da će cene avio-karata u Evropi neminovno rasti zbog povećanja troškova mlaznog goriva. Generalni direktor IATA, Vili Volš, izjavio je da avio-kompanije ne mogu dugoročno da apsorbuju rast cena goriva, iako su pojedine evropske kompanije nedavno smanjivale cene zbog slabe potražnje.

Volš je u intervjuu naglasio da postoji rizik po snabdevanje gorivom pred letnju sezonu, posebno ističući mogući pritisak na zalihe u britanskom avio-saobraćaju tokom perioda najveće potražnje, ali je dodao da “nema razloga za paniku”. On je upozorio da čak i u slučaju brzog otvaranja Ormuskog moreuza, poremećaji na tržištu nafte i oštećenja rafinerija na Bliskom istoku mogu imati dugotrajan efekat na cene goriva.

“Jednostavno nema načina da avio-kompanije apsorbuju dodatne troškove”, izjavio je Volš. Kako je naveo, eventualni popusti na karte bili bi kratkoročni, a krajnji trošak će na kraju snositi putnici. Volš je procenio da bi problem mogao potrajati nekoliko meseci, pa čak i do naredne godine.

Evropska unija je saopštila da ne postoje regulatorne prepreke za korišćenje američkog mlaznog goriva, uz napomenu da se njegov uvoz mora pažljivo kontrolisati. Komesar za energetiku Dan Jorgensen izjavio je da ne očekuje nestašice u kratkom roku, ali je upozorio na dugoročne rizike. Iz turističke industrije dolaze slične procene – direktor kompanije TUI Sebastijan Ebel izjavio je da ne očekuje ozbiljne poremećaje u narednim mesecima.

Britanska vlada saopštila je da prati situaciju i sarađuje sa avio-kompanijama kako bi se izbegli poremećaji i omogućilo stabilno planiranje letova tokom letnje sezone.

Prinos sirka prošle godine iznosio pet tona po hektaru, dok je cena kukuruza ostala na 24 dinara po kilogramu

Poljoprivrednici u Vojvodini privode kraju setvu sirka, koji poslednjih godina beleži sve veću zastupljenost na poljima zbog otpornosti na sušu i toplu klimu. Kilogram zrna sirka trenutno dostiže cenu od 33 dinara, dok je cena kukuruza 24 dinara, što čini sirak za trećinu skupljim, uz neznatno niže troškove setve zbog jeftinijeg semena i manje potrebne količine. Daniel Spevak, ratar iz Bačkog Petrovca, naveo je da je prošle godine imao prinos od oko pet tona sirka po hektaru, što je ocenio kao solidan rezultat u uslovima loše klime, kada je rod kukuruza podbacio. Spevak je pre dve godine uzgajao sirak metlaš za ugovorenu proizvodnju, ali je zbog smanjenja potražnje prešao na sirak zrnaš koji je tražen u mešaonama stočne hrane. Zrna sirka sadrže visok procenat proteina i skroba i u potpunosti mogu zameniti kukuruz u ishrani stoke, a prednost je i što ga ne napada kukuruzna zlatica. Prema rečima dr Vladimira Sikore sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, površine pod sirkom metlašom u Srbiji kreću se između 500 i 800 hektara godišnje, u zavisnosti od potreba metlarske industrije za sirkovom slamom. Sirak zrnaš i sirak metlaš seju se u Vojvodini, posebno na severu, na relaciji Kanjiža–Senta, i u Južnobačkom okrugu, u opštinama Bački Petrovac, Pivnice i Selenča. Precizni podaci o ukupnim površinama pod sirkom nisu dostupni, pošto se evidencija ne vodi, a na tržištu postoji i domaće i strano seme. Dr Sikore ističe da se površine pod sirkom za zrno iz godine u godinu povećavaju, posebno u sušnim regionima gde prinosi kukuruza nisu zadovoljavajući. U stresnim uslovima, kakvi su vladali prethodne godine, prinosi zrna sirka iznosili su od pet do šest tona po hektaru. Krmni i silažni sirkovi su takođe cenjeni kod stočara, posebno u područjima sa ograničenim mogućnostima za proizvodnju kabaste stočne hrane zbog nedostatka vlage i visokih temperatura.

Novi predlog uvodi jedinstvenu kartu za više prevoznika i dostupnost voznih karata najmanje pet meseci unapred

Evropska komisija predstavila je paket mera za olakšavanje prekograničnih železničkih putovanja u Evropskoj uniji, uključujući obavezu za dominantne operatere sa više od 50 odsto tržišnog udela da omoguće prodaju karata konkurentskih kompanija na svojim internet platformama, navodi se u predlogu objavljenom u Briselu. Cilj mera je pojednostavljenje fragmentisanog sistema prodaje karata i jačanje konkurencije u železničkom sektoru, prema oceni Komisije.

Predlog uvodi novu kategoriju „jedinstvene karte“, kojom se omogućava putnicima da kupe celu rutu u jednoj transakciji, čak i kada uključuje više operatera i odvojene ugovore. Putnicima koji propuste presedanje zbog kašnjenja ili otkazivanja biće omogućeno pravo na alternativni prevoz, povraćaj troškova, pomoć i kompenzaciju za celo putovanje, bez obzira na broj prevoznika na ruti.

Evroposlanik Zeleni, Kai Tegtgef, ocenio je ove mere kao „veliki korak ka istinskom evropskom železničkom sistemu“, dok je Jens Gizeke iz Evropske narodne partije naveo da bi predlog mogao značajno da olakša prekogranična putovanja i otvori tržište za veću konkurenciju.

Paket mera predviđa i zabranu veštačkog razdvajanja putovanja na više rezervacija kada je jedinstvena karta moguća, a karte za voz biće dostupne najmanje pet meseci unapred. U okviru šire uredbe, uređuju se i multimodalne platforme za rezervacije koje uključuju avio, autobuski i vodeni saobraćaj. Velike platforme za rezervacije moraće ubuduće da rezultate pretrage prikazuju po objektivnim kriterijumima kao što su cena, trajanje putovanja ili emisije gasova, a ne prema komercijalnim dogovorima.

Predlozi će biti prosleđeni Evropskom parlamentu i državama članicama EU u okviru redovne zakonodavne procedure.