Predstavnici devet članica i nordijskih saveznika sastali se u Bukureštu, fokus na jačanju odbrane i podršci Ukrajini

Lideri zemalja istočnog krila NATO-a i njihovi nordijski saveznici održali su u Bukureštu sastanak na kojem je odlučeno da se značajno poveća ulaganje u odbranu, kao odgovor na, kako su naveli, direktnu pretnju iz Rusije. Prema zvaničnim izjavama, cilj je da svaka država izdvoji do 5% svog BDP-a za vojne potrebe, a pojedine članice su već dostigle ili premašile taj prag.

Sastanku su prisustvovali i čelnik NATO saveza, predsednik Ukrajine i američki predstavnici. Tokom razgovora, lideri su istakli da bezbednost Evrope više ne može biti uzeta zdravo za gotovo, kao i da je snažna vojna odbrana ključ za stabilnost regiona.

Na sastanku je dogovoreno i unapređenje protivvazdušnih sistema, širenje infrastrukture, kao i zaštita energetskih i komunikacionih mreža, uključujući naftovode i podvodne kablove. Posebno su istaknute inicijative „Arktička straža” i „Istočni nadzor”, koje imaju za cilj jačanje zaštite granica članica saveza od Baltičkog mora do Balkana i Arktika.

U saopštenju se navodi da se podrška Ukrajini više ne smatra isključivo humanitarnim gestom, već strateškim interesom, sa naglaskom na nastavak pomoći Kijevu dok se ne postigne rešenje u skladu sa međunarodnim pravom. „Nastavićemo sa podrškom ukrajinskoj suverenosti i teritorijalnom integritetu“, navedeno je u izjavi jednog od lidera saveznika.

Sledeći sastanak lidera zakazan je u Poljskoj, gde će biti razmatran napredak postignut u ispunjavanju novih bezbednosnih ciljeva. Zaključeno je da će saveznici nastaviti zajednički da rade na odbrani svakog dela teritorije članica, sa posebnim akcentom na solidarnost i koordinaciju u okviru NATO-a.

Stanovnici blokirali puteve i izvikivali parole, ministar energetike potvrdio kritično stanje mreže

Stotine građana okupilo se sinoć na ulicama više naselja u Havani, protestujući zbog višednevnih nestanaka struje i nestašice goriva. Demonstranti su blokirali saobraćaj zapaljenim gomilama smeća, udarali u šerpe i izvikivali parole, a protesti su, prema navodima, bili uglavnom mirni. Ovo je najveća pojedinačna noć demonstracija u Havani od početka energetske krize u januaru.

Prema rečima kubanskog ministra energetike i rudarstva Visentea de la O, država je ostala bez dizela i ulja za loženje, a elektroenergetska mreža se nalazi u ‘kritičnom’ stanju. Ministar je izjavio: ‘Apsolutno nemamo gorivo i apsolutno nemamo dizel. Nemamo rezerve.’ Istakao je i da je broj i trajanje nestanaka struje znatno porastao tokom poslednje dve nedelje, pri čemu su pojedini delovi Havane bez električne energije između 20 i 22 sata dnevno.

Vlasti navode da elektroenergetski sistem funkcioniše zahvaljujući domaćoj sirovoj nafti, prirodnom gasu i obnovljivim izvorima energije. Energetska kriza dodatno je pojačala nezadovoljstvo stanovništva koje se već suočava sa nestašicama hrane, goriva i lekova.

U zvaničnoj izjavi potvrđeno je da je situacija pod stalnim nadzorom državnih organa, a informacije o daljim merama očekuju se narednih dana.

Ministarstvo energetike saopštilo da je Iran udaljen nekoliko nedelja od mogućnosti obogaćivanja uranijuma

Američki ministar energetike Kris Rajt izjavio je pred Odborom za oružane snage Senata da je Iran ‘zastrašujuće blizu’ razvoju nuklearne bombe, navodeći da je zemlja udaljena svega nekoliko nedelja od obogaćivanja uranijuma do nivoa pogodnog za izradu nuklearnog oružja. Saslušanje je održano usred nastavka sukoba između Irana i SAD, koji traje već 76 dana.

Prema njegovim rečima, nakon obogaćivanja uranijuma iznad 90 odsto, Iran bi mogao da započne proces pretvaranja materijala u oružje. ‘Deli ih samo nekoliko nedelja, veoma mali broj nedelja, od obogaćivanja uranijuma do nivoa pogodnog za nuklearno oružje’, izjavio je Rajt.

U isto vreme, potpredsednik SAD Džej Di Vens kazao je da pregovori sa Iranom napreduju, iako je predsednik Donald Tramp odbacio poslednji predlog Teherana kao ‘neprihvatljiv’. Tramp se nalazi u Pekingu, gde će razgovarati sa kineskim predsednikom Si Đinpingom o mogućnostima za okončanje sukoba.

Pored dešavanja u Senatu, region je pogođen i nasiljem. U izraelskim vazdušnim napadima na više lokacija u Libanu poginule su najmanje 22 osobe, među kojima i osmoro dece, saopštilo je libansko ministarstvo zdravlja. Napadi su pogodili sela na jugu zemlje i vozila na obalskom putu između Bejruta i južnog Libana.

Izraelska vojska potvrdila je da su napadnute infrastrukturne mete, skladišta oružja i raketni lansiri pokreta Hezbolah. Takođe, napad dronom pogodio je skladište oružja iranske opozicije severno od iračkog grada Erbila, a prema bezbednosnim izvorima, za sada nema izveštaja o žrtvama.

Sukobi i tenzije u regionu ostaju visoki, a međunarodni akteri nastavljaju napore za pronalaženje diplomatskog rešenja. ‘Iran je veoma blizu izgradnje nuklearne bombe’, ponovio je Rajt tokom saslušanja.