Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju praznik Polaganja rize Presvete Bogorodice – dan posvećen uspomeni na prenošenje i polaganje odežde Majke Božije u čuvenu Vlahernsku crkvu u Carigradu.

Ovaj praznik, iako manje poznat u odnosu na velike Bogorodičine praznike poput Velike Gospojine ili Rođenja Presvete Bogorodice, zauzima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji. Vernici ga doživljavaju kao dan molitve, utehe i sećanja na zaštitu koju, prema verovanju Crkve, Presveta Bogorodica pruža svima koji joj se sa verom obraćaju

Kako je ranije isticao mitropolit Joanikije, svi najvažniji događaji iz života Isusa Hrista koje Crkva proslavlja neraskidivo su povezani i sa Presvetom Djevom Marijom, jer je upravo ona bila ona koja je primila najveću tajnu – da rodi Spasitelja sveta.

„Kada slavimo Presvetu Bogorodicu onako kako je Crkva ustrojila, to proslavljanje prenosi se i na Hrista, jer će Sin Božiji, sin Djeve, primiti proslavljanje svoje majke kao da je njemu samom upućeno“, poručuju crkveni velikodostojnici.

Običaji i verovanja na praznik Polaganja rize Bogorodice

Iako ovaj praznik nema toliko razvijene narodne običaje kao neke druge velike svetkovine, među vernicima postoje određene tradicije koje se poštuju.

Na ovaj dan ljudi se često mole Presvetoj Bogorodici za zdravlje svojih najbližih, posebno za decu i porodicu. Mnogi odlaze u crkvu, pale sveće i prisustvuju liturgiji.

U narodu postoji verovanje da je ovaj praznik posebno važan za žene i majke, jer se Bogorodici upućuju molitve za zaštitu doma, slogu u porodici i zdravlje dece.

Takođe se smatra da dan posvećen Bogorodici treba provesti u miru, bez svađa i teških reči, sa više pažnje prema drugima.

Kao i tokom drugih velikih crkvenih praznika, vernici nastoje da se uzdrže od teških poslova i da dan posvete molitvi, porodici i zahvalnosti.

Polaganje rize Presvete Bogorodice podseća vernike na jednu od najvažnijih poruka hrišćanstva – da vera donosi utehu i nadu čak i u trenucima najvećih iskušenja.

Bogorodica, koja je prema hrišćanskom učenju gledala stradanje svog sina Isusa Hrista, simbol je majčinske ljubavi, bola, ali i snage.

Zato se mnogi vernici upravo njoj obraćaju kada prolaze kroz nepravdu, bolest ili težak period, verujući da razume ljudsku patnju i da svojim molitvama zagovara pred Bogom za one koji joj se obraćaju.

Ovaj praznik tako ostaje ne samo sećanje na jednu drevnu svetinju, već i podsetnik na veru, ljubav i nadu koju Presveta Bogorodica predstavlja za milione pravoslavnih vernika širom sveta.

Auto-moto savez Srbije saopštio da teretnjaci na izlazu kod Šida čekaju oko pet sati, bez većih gužvi za putnička vozila

Na graničnim prelazima na izlazu iz Srbije danas su zabeležena višesatna zadržavanja za teretna vozila, dok putnički saobraćaj protiče bez većih čekanja, kako je saopšteno iz Auto-moto saveza Srbije. Prema podacima Uprave granične policije u 17:15, najduže zadržavanje je na graničnom prelazu Šid, gde teretna vozila na izlazu iz zemlje čekaju oko pet sati. Na prelazu Bezdan čeka se četiri sata, dok su na Batrovcima i Kelebiji zadržavanja po tri sata. Na Horgošu se čeka oko dva sata, a na Sremskoj Rači oko jedan sat. Na graničnom prelazu Preševo putnička vozila na izlazu iz Srbije čekaju oko 20 minuta. Na ostalim graničnim prelazima nema dužih zadržavanja za sve kategorije vozila, ističe se u saopštenju. Takođe, na naplatnim stanicama na autoputevima u Srbiji nema zadržavanja vozila. Javno preduzeće „Putevi Srbije“ podseća da je od 1. jula uvedena kaznena politika za vlasnike i korisnike vozila četvrte kategorije koji ne plaćaju putarinu elektronski, upotrebom TAG uređaja. Prevoznici koji još nisu uveli TAG uređaje pozvani su da to učine što pre kako bi omogućili brži i bezbedniji prolazak kroz naplatne stanice i izbegli dodatne kazne. „Za vozila četvrte kategorije u bezbarijernom sistemu naplate putarine na obilaznici oko Beograda, jedini redovan način plaćanja je registracija TAG uređaja na platformi Toll4All“, navedeno je u saopštenju.