Institucija najavila striktno poštovanje zakona i nultu toleranciju na nasilje tokom izbornog procesa

Više javno tužilaštvo u Beogradu uputilo je apel svim građanima, državnim organima i učesnicima izbora, ističući da se napad na izborna prava i napad na izbornu volju građana neće tolerisati. U saopštenju se navodi da je za napad na izborna prava predviđena zakonska odgovornost i da će svaka prijava nepravilnosti biti razmotrena.

Tužilaštvo je podvuklo da je uoči predstojećih parlamentarnih izbora, zakazanih za 25. oktobar, posebna pažnja usmerena na praćenje celokupne situacije. Ova pažnja, prema njihovim rečima, biće nastavljena tokom izbornog dana i neposredno nakon zatvaranja birališta.

Koordinacija svih osnovnih tužilaštava

Kako bi se obezbedila potpuna zakonitost i ujednačeno postupanje, Više javno tužilaštvo preuzelo je koordinaciju rada svih osnovnih tužilaštava na svojoj teritoriji. Takođe, cilj je da se u slučaju bilo kakvih krivičnih dela protiv izbornih prava postupi odmah i bez odlaganja. Na taj način, institucija želi da osigura da svaki slučaj bude registrovan i adekvatno procesuiran.

Pored toga, tužilaštvo naglašava da je izborna volja građana neprikosnovena i da će svaka prijava, uključujući napad na izborna prava, biti preispitana u najkraćem roku. Ova procedura ima za cilj očuvanje integriteta izbornog procesa i izgradnju poverenja građana u institucije.

Policija i tužioci zajedno na terenu

Tokom izbornog dana, nadležna tužilaštva će u saradnji sa policijom dežurati na terenu. Zajednički rad ima za cilj da obezbedi mirnu i demokratsku atmosferu. Takođe, biće omogućena brza reakcija po svakoj prijavi potencijalnih nepravilnosti ili nasilja.

Pre svega, tužilaštvo poručuje da su svi politički subjekti i građani, kao i državni organi, dužni da postupaju u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije. Štaviše, ističe se da će svako kršenje izbornih prava biti predmet hitnog reagovanja i da će napad na izborna prava biti procesuiran u skladu sa zakonom.

Važnost prijavljivanja izbornih nepravilnosti

Osim toga, Više javno tužilaštvo poziva sve građane da bez odlaganja prijave svaku sumnju na nepravilnosti tokom izbornog procesa. Prijava može doprineti zaštiti izborne volje i sprečavanju nasilja. U međuvremenu, institucija podseća da se zakon primenjuje jednako na sve učesnike u izbornom procesu.

Na kraju, Više javno tužilaštvo podseća da je nulta tolerancija na napad na izborna prava osnov očuvanja demokratskih vrednosti i poziva na odgovorno ponašanje svih aktera.

Birači će moći da glasaju na vanrednim parlamentarnim izborima uz važeću ličnu kartu ili pasoš, dok se glasanje sprovodi na više od osam hiljada biračkih mesta širom Srbije.

Republička izborna komisija je saopštila da će građani Srbije u nedelju moći da iskoriste svoje biračko pravo na vanrednim parlamentarnim izborima. Glasanje će trajati od 7 do 20 časova na biračkom mestu na kojem su upisani u birački spisak. Da bi ostvarili pravo glasa, birači moraju imati važeći identifikacioni dokument, odnosno ličnu kartu ili pasoš.

Postupak glasanja na biračkom mestu

Biračima je preporučeno da ponesu i poziv za glasanje, iako to nije obavezno. U slučaju da ne znaju tačan broj ili adresu biračkog mesta, mogu proveriti ove informacije putem sajta Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Prilikom dolaska na biračko mesto, članovi biračkog odbora proveriće identitet svakog birača na osnovu lične karte ili pasoša. Takođe, proverava se kažiprst desne ruke UV lampom kako bi se utvrdilo da li je birač već glasao. Zatim, članovi odbora pronalaze birača u izvodu iz biračkog spiska, zaokružuju njegov redni broj i traže potpis. Biraču se obeležava kažiprst desne ruke sprejom, dodeljuje glasački listić i daju se uputstva o načinu glasanja.

Prava birača i način glasanja

Birač koji nije u mogućnosti samostalno da popuni listić, zbog nepismenosti, invaliditeta ili drugih razloga, ima pravo da povede pomagača. Pomagač popunjava listić prema uputstvu birača. Po prijemu glasačkog listića, birač se upoznaje sa njegovim sadržajem. Na listiću se nalaze sve izborne liste, a glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred željene liste. Glasanje se obavlja lično, iza paravana, čime se obezbeđuje tajnost. Kada birač zaokruži redni broj ispred izborne liste, listić presavija i ubacuje u glasačku kutiju.

Posebne procedure i podaci o biračima

Republička izborna komisija naglašava da će svaki glasački listić biti važeći ukoliko se može sa sigurnošću utvrditi za koga je birač glasao, iako je došlo do greške prilikom obeležavanja. Pravo glasa ima 6.450.523 upisanih birača, a glasanje će se odvijati na 8.392 biračka mesta. Srpski državljani koji žive u inostranstvu mogu glasati na 93 biračka mesta u 37 država, dok je za glasanje prijavljeno 102.147 birača iz dijaspore.

Organizacija glasanja za posebne grupe

Glasanje će biti omogućeno i na 29 biračkih mesta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija. Za birače sa teritorije AP Kosovo i Metohija određeno je 60 biračkih mesta u Vranju, Kuršumliji, Raški i Tutinu. Za birače u inostranstvu, glasanje traje 13 časova i završava se najkasnije u 20.00 časova po vremenu u Republici Srbiji. Na taj način, postupak glasanja omogućava svim građanima Srbije da ostvare svoje pravo, bez obzira na mesto prebivališta.

Institucija će biti dostupna građanima 24 sata radi prijave povreda prava tokom izbornog procesa

Institucija Zaštitnik građana najavila je organizaciju 24-časovnih dežurstava od 25. oktobra, na dan održavanja vanrednih parlamentarnih izbora. Ova mera ima za cilj da građanima omogući da prijave moguće povrede prava tokom izbornog i postizbornog procesa, kako je navedeno u zvaničnom saopštenju.

Prema saopštenju, dežurstva se uvode zbog posebnog značaja ovog perioda za ostvarivanje ustavnih prava građana. Takođe, na taj način se obezbeđuje blagovremeno reagovanje na ukazivanja na povrede prava iz nadležnosti Zaštitnika građana.

Uloga Zaštitnika građana tokom izbora

Zaštitnik građana ističe da se dežurstva sprovode u okviru zakonom utvrđenih nadležnosti. Ta institucija neće preuzimati ulogu izbornih komisija, sudova ili drugih nadležnih organa koji odlučuju o izbornim prigovorima, žalbama, pravilnosti izbornog postupka i rezultatima izbora.

Svako obraćanje građana biće razmotreno u skladu sa Zakonom o Zaštitniku građana i pravilima postupka pred tom institucijom. U zavisnosti od sadržaja prijave i prirode problema, Zaštitnik građana će preduzimati mere iz svoje nadležnosti ili uputiti građane na odgovarajuće institucije i pravne tokove zaštite.

Tok i značaj dežurstava za građane

Organizovanjem dežurstava Zaštitnik građana želi da osigura pristupačnost građanima u periodu koji ima poseban značaj za ostvarivanje njihovih prava. Ovaj korak omogućava pravovremeno reagovanje na eventualna ukazivanja građana na moguće povrede prava u vezi sa izbornim procesom.

Pored toga, građani će imati mogućnost da prijave sve slučajeve za koje smatraju da predstavljaju povredu njihovih prava u vezi sa izborima. Takođe, institucija podseća da se sva postupanja vrše isključivo u okviru zakonskih ovlašćenja i bez zadiranja u nadležnosti drugih organa koji odlučuju o izbornim pitanjima.

Konačno, Zaštitnik građana poziva građane da se u slučaju potrebe obrate tokom perioda dežurstava kako bi ostvarili zaštitu svojih ustavnih prava tokom izbornog procesa.