Američke vlasti potvrdile nastavak istrage, nagrada od 6 miliona dolara ponuđena za informacije o nestalom novinaru iz provincije Khost

Sjedinjene Američke Države obnovile su u petak nagradu u ukupnom iznosu od 6 miliona dolara za informacije koje mogu pomoći u rešavanju slučaja nestanka američkog državljanina u Avganistanu pre 12 godina, saopštile su američke vlasti. Prema navodima Federalnog istražnog biroa (FBI), reč je o slobodnom novinaru Paulu Edwinu Overbyju Jr., koji je tokom maja 2014. godine nestao dok je sprovodio istraživanje za knjigu u provinciji Khost, Avganistan.

Overby je pre nestanka naveo da bi mogao preći granicu sa Pakistanom radi dodatnog istraživanja, a prema informacijama FBI, tada je i nestao. On je ranije objavio knjigu o Avganistanu pod nazivom “Holy Blood: An Inside View of the Afghan War”. Prema izveštajima, njegova supruga Jane Larson izjavila je da je Overby radio na nastavku te knjige i da je planirao da intervjuiše Sirajuddina Haqqanija, lidera Haqqani mreže koja je povezana sa Talibanom.

Prema navodima supruge, ona je 2017. godine izjavila za pakistanske medije da veruje da je Overby kidnapovan i apelovala na one koji ga drže da omoguće njegovo ponovno okupljanje sa porodicom. Overby bi danas imao 83 godine.

Povodom godišnjice nestanka, zvaničnici FBI istakli su da su njihovi agenti i analitičari proteklih 12 godina kontinuirano radili na ovom slučaju. “Više od decenije radimo na tome da pronađemo Paula i vratimo ga porodici. Nastavićemo saradnju sa partnerskim agencijama i proveravati sve relevantne tragove dok ne donesemo odgovore njegovoj porodici”, izjavio je Darren Cox, pomoćnik direktora FBI u Vašingtonu.

Američke vlasti nisu navele nove detalje o toku istrage niti o mogućim saznanjima o Overbyjevoj sudbini. Nagrada za relevantne informacije ostaje na snazi, a istraga se nastavlja u saradnji sa domaćim i međunarodnim partnerima. Nezavisno nije moguće verifikovati okolnosti nestanka.

Slučaj Overbyja privlači pažnju međunarodne zajednice, s obzirom da je nestao tokom perioda pojačanih bezbednosnih izazova u regionu, dok su lokalne i međunarodne organizacije više puta apelovale na zaštitu novinara i istraživača na području Avganistana.

Savezni sud u Njujorku podigao optužnicu, istraga obuhvata napade u Evropi i Severnoj Americi

Mohamed Bakar Sad Davud Al-Sadi, državljanin Iraka, optužen je pred saveznim sudom u Njujorku za planiranje najmanje 18 terorističkih napada širom Evrope i Severne Amerike, prema policijskim izvorima. Al-Sadi je uhapšen nakon što je, kako se navodi u optužnici, tajnom policijskom agentu predao planove i fotografije potencijalnih meta, uključujući jevrejske centre u Los Anđelesu i Skotsdejlu, Arizona.

Prema otpečaćenoj optužnici, Al-Sadi je osumnjičen za pokušaj napada na sinagogu u Njujorku tokom prošlog meseca, kao i za učešće u dva napada u Kanadi: napadu na sinagogu i pucnjavi na konzulat Sjedinjenih Američkih Država u Torontu u martu. U Evropi se tereti za planiranje napada, uključujući bacanje zapaljive bombe na banku u Amsterdamu i napad nožem na Jevreje u Londonu.

Al-Sadi se tereti za zaveru radi pružanja materijalne podrške militantnoj grupi Kata’ib Hezbolah, kao i Iranskom korpusu Islamske revolucionarne garde, koje su američke vlasti označile kao strane terorističke organizacije. Takođe je optužen za zaveru radi bombardovanja javnih mesta i za podršku terorističkim delima.

“Istraga je u toku i prikupljaju se dodatni dokazi u saradnji sa međunarodnim partnerima”, navedeno je u zvaničnoj izjavi nadležnih organa. Al-Sadi je trenutno zadržan u pritvoru u Njujorku, a postupak protiv njega vodi se pred saveznim sudom na Menhetnu.

Prema dostupnim informacijama, planirani napadi su, prema navodima istrage, predstavljali odmazdu za američku vojnu intervenciju u Iranu. Dalje informacije o toku suđenja i eventualnim ishodima biće saopštene nakon okončanja sudskog postupka.

Novo istraživanje o diplomcima u Teksasu pokazuje da svi profili, uključujući i društvene nauke, donose pozitivnu zaradu u odnosu na srednjoškolsko obrazovanje

Najnovija analiza podataka o diplomcima državnih univerziteta u Teksasu, koju je sprovela nezavisna obrazovna organizacija, ukazuje da je sticanje diplome osnovnih studija povezano sa višim ukupnim zaradama u periodu od 15 godina nakon završetka studija, u poređenju sa osobama bez visokoškolske diplome. Istraživanje je obuhvatilo oko 29.000 studenata koji su upisani na osnovne studije tokom školske 2008/09. godine, a praćeni su ekonomski rezultati tih diplomaca u odnosu na one koji nisu stekli sličan nivo obrazovanja.

Metodologija analize uključila je izračunavanje „kumulativne neto dodatne zarade“ — razliku ukupnih prihoda tokom 15 godina između diplomiranih i osoba sa srednjoškolskim obrazovanjem, uz odbijanje troškova školovanja, stanovanja i izgubljenih prihoda tokom studija. Rezultati pokazuju da su diplomci u proseku zarađivali gotovo 87.000 dolara više u odnosu na srednjoškolce tokom tog perioda, čak i kada se uračunaju troškovi studiranja.

Prema dobijenim podacima, najvišu dodatnu zaradu ostvarili su diplomci inženjerskih i arhitektonskih smerova, dok su visoku prednost imale i oblasti poslovanja i ekonomije. Diplomci iz oblasti bezbednosti i zaštite, kao i poljoprivrede i prirodnih resursa, takođe su zabeležili značajnu finansijsku korist. S druge strane, iako su oblasti poput društvenih nauka, komunikacija i liberalnih umetnosti donele nižu neto dodatnu zaradu u poređenju sa tehničkim smerovima, i dalje su pokazale pozitivan finansijski rezultat u odnosu na osobe bez diplome.

Konkretno, podaci pokazuju sledeće prosečne neto dodatne zarade po oblastima: inženjering i arhitektura – nešto više od 204.000 dolara; poslovanje i ekonomija – preko 183.000 dolara; bezbednost i zaštita – oko 109.000 dolara; poljoprivreda i prirodni resursi – oko 106.000 dolara; biologija i zdravstvo – nešto više od 100.000 dolara. U oblastima fizičkih nauka i matematike, diplomci su ostvarili neto dodatnu zaradu od oko 98.000 dolara. Za društvene nauke i liberalne umetnosti, razlika je bila manja, ali i dalje pozitivna — diplomci iz oblasti liberalnih umetnosti zabeležili su u proseku oko 35.000 dolara više u odnosu na osobe bez diplome tokom 15 godina.

Istraživači navode da su, bez obzira na izabrano polje studija, diplomci osnovnih studija u Teksasu u većini slučajeva tokom vremena ostvarili značajnu finansijsku korist. Zaključak analize je da diploma donosi prednost na tržištu rada, čak i za one koji su završili oblasti sa tradicionalno nižim prosečnim platama.

Ovi podaci dolaze u trenutku kada javnost u SAD sve češće preispituje vrednost visokoškolskog obrazovanja zbog rasta troškova studiranja i promena na tržištu rada. Analiza se odnosi na generaciju upisanu pre više od 15 godina, ali pruža uvid u dugoročne trendove povraćaja investicije u obrazovanje na državnim univerzitetima.