Connect with us

Domaće

Spejseks investira 55 milijardi dolara u fabriku čipova u Teksasu

Maskove kompanije planiraju dve fabrike čipova, u projekat uključen i Intel sa novom generacijom procesa

Published

1 hour ago

on

g72acde610c7d38954fe1ee1ac19e4e699401c89c32f62b39e455600ba057b72c90ce9adf3d62adb6d2500ffa4d8e142f8bcb2572311c1f65ec655b6697406c93_1280

Maskove kompanije planiraju dve fabrike čipova, u projekat uključen i Intel sa novom generacijom procesa

Kompanija Spejseks najavila je početnu investiciju od 55 milijardi dolara za izgradnju fabrike čipova u američkoj saveznoj državi Teksas, saopšteno je u sredu. Projekat „Terafab“, koji je predstavio izvršni direktor Spejseksa i Tesle Ilon Mask, predviđa izgradnju naprednog kompleksa za proizvodnju poluprovodnika za veštačku inteligenciju u Ostinu.

Prema planovima, u izgradnji će učestvovati Spejseks, Tesla i xAI, a cilj je otvaranje dve fabrike čipova. Jedna fabrika biće namenjena proizvodnji čipova za Teslina vozila i humanoidne robote Optimus, dok će druga služiti centrima za obradu podataka za sisteme veštačke inteligencije.

Mask je istakao da postojeći globalni kapaciteti proizvodnje čipova nisu dovoljni za buduće potrebe njegovih kompanija. U projektu će biti korišćen Intelov proizvodni proces nove generacije “14A”, a kompanija Intel potvrdila je u aprilu svoje učešće u ovom poduhvatu.

Rokovi za realizaciju projekta nisu precizirani. Projekat „Terafab“ predstavlja najveću pojedinačnu investiciju Maskovih kompanija u sektor poluprovodnika, što bi moglo imati značajan uticaj na američko tržište i industriju veštačke inteligencije.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

ICT Hub i GIZ pokreću novi ciklus zelenog akceleratora uz podršku za više od 20 startap timova

Tokom tri meseca, devet startapova predstaviće rešenja na ‘demo danu’, najbolje očekuju nagrade i podrška

Published

2 minutes ago

on

May 7, 2026

By

Tokom tri meseca, devet startapova predstaviće rešenja na ‘demo danu’, najbolje očekuju nagrade i podrška

Novi ciklus programa Zeleni akcelerator, namenjen startapima koji razvijaju inovacije sa pozitivnim uticajem na životnu sredinu, počeo je danas i trajaće nekoliko meseci. Program realizuju ICT Hub i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), u saradnji sa Tehnološko-metalurškim fakultetom i projektom ‘Globalna hemija’. Cilj je prepoznati potencijale u srpskoj startap zajednici za razvoj rešenja iz oblasti zelene tranzicije i održivog poslovanja, istakao je Tomislav Knežević, programski direktor GIZ-a na konferenciji GreenUp ‘Who’s Leading the Next Wave of Green Tech Innovation?’ u Beogradu.

Knežević je naglasio da je program osmišljen kako bi se pažnja sa regulatornih izazova preusmerila na razvoj inovacija i poslovnih prilika. U novom ciklusu učestvuje više od 20 timova, a uz podršku ICT Huba startapi će tokom narednih nekoliko meseci raditi na unapređenju proizvoda i poslovnih procesa i pristupa finansiranju. Na kraju programa biće organizovano takmičenje startap ideja, na kojem će najbolji timovi dobiti nagrade i dodatnu podršku za razvoj.

GIZ i ICT Hub su pre dve godine započeli saradnju na programima podrške zelenim inovacijama. ‘Znali smo da se Srbija dobro razvila po pitanju startapa i digitalizacije, ali nismo imali jasnu sliku o zastupljenosti zelenih tema. Analiza potencijala pokazala je veoma pozitivne rezultate’, rekao je Knežević. Prvi ciklus prošle godine pokazao je da srpska inovaciona scena ima kvalitetna i tržišno primenljiva rešenja. Na završnom takmičenju u novembru 2025. predstavljeni su gotovi proizvodi spremni za dalji razvoj.

Predstavnik ICT Huba, Vojislav Vučićević, naglasio je da je program jedinstven u regionu jer, osim poslovne podrške, poseban akcenat stavlja na razvoj zelenih inovacija i smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu. On je istakao da tokom tromesečnog programa, učesnici rade na unapređenju poslovnih veština i razvoju komponenti koje doprinose zelenoj ekonomiji, a završnica će biti organizovana kroz ‘demo dan’ u poslednjem kvartalu godine. Devet startapova predstaviće svoja rešenja pred privredom, potencijalnim kupcima i investitorima, a tada će biti dodeljene i nagrade najboljima.

Iskustva iz prve generacije pokazala su pozitivne reakcije, posebno kada je reč o mentorskoj podršci i povezivanju sa relevantnim institucijama. ‘Učesnici su tokom tri meseca fokusirano radili na oblastima poslovanja koje bi se inače razvijale mnogo sporije. Suština akceleratora je da u kratkom periodu podignemo nivo njihove poslovne spremnosti i zrelosti’, rekao je Vučićević. On je dodao da zelena komponenta još nije dovoljno zastupljena među inovacionim startapima u Srbiji, jer se često više fokusiraju na cenu i tržišne zahteve.

Pročitaj još

Domaće

Cena nafte brent pala na 98,609 dolara po barelu, pad WTI na 92,750 dolara

Evropski fjučersi gasa dostigli 44,005 evra po megavat-satu, valutni kurs evra 1,17645 dolara

Published

27 minutes ago

on

May 7, 2026

By

Evropski fjučersi gasa dostigli 44,005 evra po megavat-satu, valutni kurs evra 1,17645 dolara

Cena nafte brent pala je danas za 2,61 odsto na 98,609 dolara po barelu, dok se američka sirova nafta WTI spustila za 2,45 odsto na 92,750 dolara, pokazuju podaci sa berzi u 9.30 sati. Investitori su umereno optimistični i prate pregovore između Sjedinjenih Američkih Država i Irana u vezi sa mogućim okončanjem globalne energetske krize preko Ormuskog moreuza.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će Sjedinjene Države nastaviti vojne napade na Iran ukoliko Teheran ne prihvati predlog Vašingtona za okončanje sukoba. “Ako se ne slože, bombardovanje počinje, a nažalost, biće mnogo intenzivnije i u većem obimu nego ranije”, napisao je Tramp na društvenoj mreži Truth Social. Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova rekao je za CNBC da Iran razmatra američki predlog za kraj rata na Bliskom istoku.

Na evropskim berzama, fjučersi gasa za juni na amsterdamskoj berzi TTF otvorili su dan na 44,005 evra za megavat-sat. Indeks Frankfurtske berze DAX beleži rast od 0,19 odsto na 24.999,50 poena, dok je CAC 40 porastao 0,71 odsto na 8.358,17 poena. FTSE 100 pao je za 0,47 odsto na 10.393,59 poena, a moskovski MOEX za 0,41 odsto na 2.621,93 poena.

Na deviznom tržištu, vrednost evra iznosi 1,17645 dolara. Cena zlata zabeležila je rast na 4.739,39 dolara za trojnu uncu, dok je cena pšenice pala na 5,9501 dolar za bušel (27,216 kg).

Na američkim tržištima, indeks Dow Jones zatvorio je prethodni trgovački dan sa rastom od 1,24 odsto na 49.910,59 poena, S&P 500 porastao je 1,46 odsto na 7.365,12 poena, dok je Nasdaq skočio za 2,02 odsto na 25.838,94 poena.

Pročitaj još

Domaće

BioNTech beleži neto gubitak od 532 miliona evra i zatvara fabrike nakon pada potražnje za vakcinom

Prihodi kompanije pali na 118 miliona evra u prvom kvartalu 2026, otpušta 1.860 radnika i prepušta proizvodnju Pfizeru

Published

37 minutes ago

on

May 7, 2026

By

Prihodi kompanije pali na 118 miliona evra u prvom kvartalu 2026, otpušta 1.860 radnika i prepušta proizvodnju Pfizeru

Biotehnološka kompanija BioNTech iz Majnca, nekada lider u razvoju prve mRNK vakcine protiv kovida-19, zabeležila je neto gubitak od 532 miliona evra u poslednjem kvartalu, dok su prihodi pali na 118 miliona evra u prvom kvartalu 2026. godine, što predstavlja pad od 35 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Kompanija je najavila otpuštanje gotovo 1.860 radnika i zatvaranje proizvodnih pogona u Nemačkoj i Singapuru, dok će kompletnu proizvodnju vakcine protiv kovida prebaciti na partnera Pfizer.

BioNTech je tokom pandemije ostvario izuzetne rezultate zahvaljujući vakcini Komirnati, koja je ubrizgana u više od milijardu ljudi širom sveta. Međutim, kako je globalna potražnja za vakcinama rapidno opala, finansijski rezultati kompanije pretrpeli su značajan udar. Prema poslednjem saopštenju, BioNTech očekuje još niže prihode od prodaje vakcine protiv kovida-19 u poređenju sa 2025. godinom, usled pada na evropskom i američkom tržištu.

Fenomen BioNTecha pokazuje i rizike poslovnih modela zasnovanih na jedinstvenom, blokbaster proizvodu. Analitičari ističu da je kompanija tokom pandemijskog buma izgradila prevelike proizvodne kapacitete, koji su sada ostali neiskorišćeni. S obzirom na visoke troškove rada, skupu energiju i brojne birokratske prepreke u Nemačkoj, BioNTech je odlučio da preduzme mere restrukturiranja i racionalizacije poslovanja.

Osnivači kompanije, Ugur Šahin i Ežlem Tireći, akademski lekari i inovatori u oblasti onkologije i imunologije, najavili su povlačenje sa čelnih pozicija do kraja godine. BioNTech je ostao posvećen razvoju novih terapija, sa 15 kliničkih studija iz oblasti lečenja raka trenutno u toku, nadajući se da će mRNK tehnologija ponovo doneti naučni i komercijalni proboj.

Priča o BioNTechu ističe i širi izazov za biotehnološku industriju: kako održati inovacije i finansijsku stabilnost kada se tržišni bum završi. Kompanija sada traži novu strategiju rasta i diversifikacije, dok analitičari pažljivo prate budućnost njenih onkoloških projekata.

Pročitaj još

U Trendu