Blistali su!

Muzička zvezda Tea Tairović u poslednje vreme je i više nego u centru pažnje, a naš PRESS.RS paparaco uhvatio je u romantičnom trenutku sa suprugom Ivanom u Novom Sadu, i to na mestu koje za njih ima posebno značenje — u dvorcu u kome su se venčali.

Par je delovao potpuno opušteno i raspoloženo dok je šetao pored bazena sa pogledom na vodu. Ivan je sve vreme nasmejano razgovarao sa Teom i pokazivao joj nešto na telefonu, a u jednom trenutku pao je i poljubac koji nije promakao našem oku paparaca.

Tea je za ovu priliku zablistala u elegantnom lila odelu koje je dodatno istaklo njen sofisticirani stil, dok je Ivan bio u ležernom izdanju. Njih dvoje nisu skidali osmeh sa lica!

Podsetimo, Tea je nedavno objavila svoj šesti album „Dominantna“, koji je u kratkom roku osvojio trending liste kako u Srbiji, tako i u regionu. Publika ne prestaje da komentariše nove pesme, a pevačica trenutno važi za jednu od najtraženijih zvezda na domaćoj sceni.

Predstavnik Srbije bend Lavina sa pesmom “Kraj mene” je na Pesmi Evrovizije osvojio ukupno 90 poena, što je bilo dovoljno za 17. mesto u finalu.

Grupa “Lavina”, koja je predstavljala Srbiju na ovogodišnjoj Evroviziji, nastupila je sinoć u velikom finalu takmičenja i zauzela 17. mesto.

Ekipa Press.rs otišla je na aerodrom kako bi ih sačekala, a po izlasku iz aviona, videlo se zadovoljstvo na njihovim licima.

Detaljan pregled poena za Srbiju

Srbija je svoj plasman bendom Lavina ostvarila kroz kombinaciju glasova stručnih žirija i televizijskog glasanja publike. Od ukupnog brja poena 90, od publike nam je pripalo 52 poena, od žirija 38 poena.

Prema poenima žirija, Srbija je zauzela 19. mesto.

Ono što je posebno “zapalo za oči” mnogima je to da je Srbija osvojila maksimalan broj poena od komšija Hrvata i Crnogoraca, po 12 poena.

Srbija je dugo čekala na prve bodove od žirija, a najpre je dobila osam bodova od Azerbejdžana, zatim 12 od Crne Gore, pet od Grčke, 12 od Hrvatske i jedan bod od Francuske, što je ukupno 38 poena.

Međutim, nagrađena je sa 52 boda od glasova fanova i da se nekim slučajem pitala samo publika, momci iz Lavine bili na kraju na 13. mestu.

Grupa se predstavila u finalu, kao i prethodno u prvom polufinalu, ubedljivim nastupom koji je bio naišao na oduševljen prijem kod oko 10.000 posetilaca bečke dvorane.

Odeveni u kostime koje je za njih kreirao isti dizajner koji je obukao hrvatske predstavnice grupu Lelek, momci iz Lavine su zagrmili kroz dvoranu, praćeni najpre svedenim svetlom i bogato ukrašenom scenografijom uz mnogo pirotehnike.

Tabela je samo prema broju glasova publike na kraju izgledala ovako:

1. Bugarska – 312

2. Rumunija – 232

3. Izrael – 220

4. Moldavija – 183

5. Ukrajina – 167

6. Italija – 147

7. Grčka – 147

8. Finska – 138

9. Australija – 122

10. Albanija – 85

11. Danska – 78

12. Hrvatska – 71

13. Srbija – 52

14. Kipar – 34

15. Norveška – 19

16. Poljska 17

17. Švedska – 16

18. Francuska – 14

19. Litvanija – 12

20. Češka – 9

21. Malta – 89

22. Austrija – 6

23. Belgija – 36

24. Nemačka – 12

25. Velika Britanija – 1

Novi lideri u Vašingtonu preuzeli kontrolu nad 205 milijardi dolara javnog novca, fokus na strateška ulaganja

Administracija u Vašingtonu, sa kadrovima iz privatnog sektora, sada upravlja budžetom od 205 milijardi dolara kroz državna ulaganja, što predstavlja značajan zaokret od dosadašnje tržišne logike. Ovaj model, predvođen imenima kao što su Howard Lutnick i Ben Black, ima za cilj da javni novac usmeri u strateške projekte, a javnosti se obećava odgovorno i poslovno rigorozno upravljanje.

Ben Black, bivši investitor iz oblasti privatnog kapitala i novi izvršni direktor američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC), sada odlučuje o alokaciji 205 milijardi dolara. Sredstva su namenjena ulaganju u američke strateške interese, otvaranje novih tržišta i ostvarivanje prinosa za poreske obveznike.

Dok lideri iz privatnog sektora naglašavaju stručnost u upravljanju investicijama, kritičari ističu da prelazak iz tržišnog u državni sektor nosi rizike. U privatnim kompanijama profit i gubici daju jasne signale uspeha ili neuspeha, dok u državnoj upravi takvi mehanizmi izostaju. U slučaju loših investicija, posledice snose poreski obveznici, a ne menadžeri koji odlučuju o ulaganjima.

Howard Lutnick, sada ministar trgovine, i drugi visoki funkcioneri ranije su radili u okruženju gde su lično odgovarali za rezultate. Sada, upravljajući javnim sredstvima, suočavaju se sa sistemom koji ih štiti od direktnih posledica pogrešnih odluka. Uprkos iskustvu u privatnom sektoru, odgovornost i tržišni podsticaji više nisu presudni faktori.

Kritičari upozoravaju da država, za razliku od privatnog preduzeća, nema tržišne signale niti profitnu motivaciju, što može dovesti do neefikasne alokacije resursa. Umesto smanjenja uloge države, novi pristup podrazumeva njeno pretvaranje u investicionu firmu, što je, prema analitičarima, upitno sa stanovišta efikasnosti.

Ovaj eksperiment sa državnim upravljanjem investicijama od 205 milijardi dolara izaziva debatu o tome da li država zaista može poslovati kao privatna kompanija i da li su ovakvi potezi održivi na duži rok.