Prihodi kompanije pali na 118 miliona evra u prvom kvartalu 2026, otpušta 1.860 radnika i prepušta proizvodnju Pfizeru

Biotehnološka kompanija BioNTech iz Majnca, nekada lider u razvoju prve mRNK vakcine protiv kovida-19, zabeležila je neto gubitak od 532 miliona evra u poslednjem kvartalu, dok su prihodi pali na 118 miliona evra u prvom kvartalu 2026. godine, što predstavlja pad od 35 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Kompanija je najavila otpuštanje gotovo 1.860 radnika i zatvaranje proizvodnih pogona u Nemačkoj i Singapuru, dok će kompletnu proizvodnju vakcine protiv kovida prebaciti na partnera Pfizer.

BioNTech je tokom pandemije ostvario izuzetne rezultate zahvaljujući vakcini Komirnati, koja je ubrizgana u više od milijardu ljudi širom sveta. Međutim, kako je globalna potražnja za vakcinama rapidno opala, finansijski rezultati kompanije pretrpeli su značajan udar. Prema poslednjem saopštenju, BioNTech očekuje još niže prihode od prodaje vakcine protiv kovida-19 u poređenju sa 2025. godinom, usled pada na evropskom i američkom tržištu.

Fenomen BioNTecha pokazuje i rizike poslovnih modela zasnovanih na jedinstvenom, blokbaster proizvodu. Analitičari ističu da je kompanija tokom pandemijskog buma izgradila prevelike proizvodne kapacitete, koji su sada ostali neiskorišćeni. S obzirom na visoke troškove rada, skupu energiju i brojne birokratske prepreke u Nemačkoj, BioNTech je odlučio da preduzme mere restrukturiranja i racionalizacije poslovanja.

Osnivači kompanije, Ugur Šahin i Ežlem Tireći, akademski lekari i inovatori u oblasti onkologije i imunologije, najavili su povlačenje sa čelnih pozicija do kraja godine. BioNTech je ostao posvećen razvoju novih terapija, sa 15 kliničkih studija iz oblasti lečenja raka trenutno u toku, nadajući se da će mRNK tehnologija ponovo doneti naučni i komercijalni proboj.

Priča o BioNTechu ističe i širi izazov za biotehnološku industriju: kako održati inovacije i finansijsku stabilnost kada se tržišni bum završi. Kompanija sada traži novu strategiju rasta i diversifikacije, dok analitičari pažljivo prate budućnost njenih onkoloških projekata.

Maskove kompanije planiraju dve fabrike čipova, u projekat uključen i Intel sa novom generacijom procesa

Kompanija Spejseks najavila je početnu investiciju od 55 milijardi dolara za izgradnju fabrike čipova u američkoj saveznoj državi Teksas, saopšteno je u sredu. Projekat „Terafab“, koji je predstavio izvršni direktor Spejseksa i Tesle Ilon Mask, predviđa izgradnju naprednog kompleksa za proizvodnju poluprovodnika za veštačku inteligenciju u Ostinu.

Prema planovima, u izgradnji će učestvovati Spejseks, Tesla i xAI, a cilj je otvaranje dve fabrike čipova. Jedna fabrika biće namenjena proizvodnji čipova za Teslina vozila i humanoidne robote Optimus, dok će druga služiti centrima za obradu podataka za sisteme veštačke inteligencije.

Mask je istakao da postojeći globalni kapaciteti proizvodnje čipova nisu dovoljni za buduće potrebe njegovih kompanija. U projektu će biti korišćen Intelov proizvodni proces nove generacije “14A”, a kompanija Intel potvrdila je u aprilu svoje učešće u ovom poduhvatu.

Rokovi za realizaciju projekta nisu precizirani. Projekat „Terafab“ predstavlja najveću pojedinačnu investiciju Maskovih kompanija u sektor poluprovodnika, što bi moglo imati značajan uticaj na američko tržište i industriju veštačke inteligencije.

Srpska kompanija sa kapitalom od 207 milijardi dinara konkurent MOL-u, odluka o sudbini NIS-a do 22. maja

Nedavno osnovana srpska kompanija KFT Senator Treasury G.T.7 Dva DOO ponudila je ruskim kompanijama Gaspromnjeft i Gasprom dve milijarde evra za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u Naftnoj industriji Srbije (NIS), izjavio je vlasnik firme Ranko Mimović. Prema dostupnim podacima, ruski vlasnici NIS-a su „u načelu prihvatili ponudu“, dok je istovremeno u toku i pregovarački proces sa mađarskom kompanijom MOL, koja takođe nastoji da kupi većinski paket akcija.

KFT Senator Treasury G.T.7 Dva DOO, koja je nastala iz firme osnovane u martu 2023. sa osnivačkim kapitalom od 207 milijardi dinara (oko 1,8 milijardi evra), ima aktivan status prema Agenciji za privredne registre, iako je u blokadi zbog duga od 9.508 dinara. Ukupan osnivački kapital dve naslednice jednak je kapitalu originalne kompanije iz 2023. godine.

NIS je od oktobra prošle godine pod američkim sankcijama, a američko Ministarstvo finansija, Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC), zahteva da ruski većinski vlasnici svoje akcije prodaju entitetu koji nije povezan sa Rusijom. OFAC je postavio rok do 22. maja za završetak prodaje, dok je MOL 19. januara potpisao sporazum o kupovini udela Gaspromnjefta i Gasproma. Predstavnici MOL-a su naveli da su „neophodne korporativne i regulatorne procedure u toku“, dok iz Gasproma i NIS-a nije bilo komentara na upite.

Kompanija Senator Treasury saopštila je da je 30. oktobra pokrenula postupak pred OFAC-om za dozvolu za kupovinu većinskog udela u NIS-u, a 4. novembra o svojim planovima obavestila Gaspromnjeft. Na sajtu OFAC-a navodi se da je zahtev „u toku razmatranja uprave“. Mimović tvrdi da je 21. aprila o svojim planovima informisao kabinet predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali iz kabineta nije stigao odgovor.

Gasprom drži 11,3 odsto udela u NIS-u, Gaspromnjeft 44,9 odsto, država Srbija 29,9 odsto, dok su preostale akcije u vlasništvu malih akcionara i zaposlenih. Prema izjavama ministarke energetike Dubravke Đedović Handanović, pregovori Srbije i MOL-a trebalo bi da budu završeni do 16. maja, a očekuje se i odobrenje američkih vlasti. Vučić je ranije izjavio da je MOL spreman da za većinski udeo plati milijardu evra.

Ranko Mimović, vlasnik Senator Treasury G.T.7 Dva DOO, povezan je sa najmanje devet kompanija u Srbiji, od kojih je osam ugašeno, dok su kod preostalih zabeležene poreske i finansijske blokade. On je ranije rukovodio firmama u Sloveniji i Hrvatskoj, a 2014. godine je u Ljubljani osuđen na dve godine zatvora i novčanu kaznu od 100.000 evra zbog prevara tokom upravljanja preduzećem. Godine 2010. najavljivao je preuzimanje više od 10 odsto vlasništva u hrvatskoj Podravci, tvrdeći da je investirao 60 miliona evra putem kupovine malteške firme Fima Ami, što je bio predmet istrage hrvatskog USKOK-a.