Prihodi iznad očekivanja, data centar segment rastao 57,2 odsto, EPS dostigao 1,37 dolara po akciji

Američka kompanija Advanced Micro Devices (AMD) objavila je rezultate poslovanja za prvo tromesečje, prema kojima su prihodi porasli 37,8 odsto na 10,3 milijarde dolara, nadmašivši konsenzus analitičara od 9,92 milijarde dolara. U istom periodu, akcije AMD-a su u produženom trgovanju skočile 17,5 odsto na 417,5 dolara, dok je kompanija najavila ubrzanje rasta prihoda u narednom kvartalu.

Segment Data centara, koji je uprava označila kao ključni pokretač rasta, zabeležio je rast prihoda od 57,2 odsto, dostigavši 5,8 milijardi dolara (u poređenju sa konsenzusom od 5,61 milijardu dolara). Operativni profit u ovom segmentu skoro je udvostručen na 1,6 milijardi dolara, zahvaljujući povećanoj tražnji za EPYC procesorima i Instinct grafičkim čipovima. Segment Klijenti & Gejming ostvario je rast prihoda od 23 odsto na 3,6 milijardi dolara, dok je prihod segmenta Ugradnih sistema porastao 6,1 odsto na 0,9 milijardi dolara.

Prilagođena dobit po akciji (EPS) iznosila je 1,37 dolara, što je iznad očekivanih 1,29 dolara. Prilagođena bruto margina porasla je za 1,7 procentnih poena na 55,4 odsto, vođena povoljnijim proizvodnim miksom u segmentu Data centara. Za tekući kvartal, AMD očekuje prihod od 11,2 milijarde dolara (+/-300 miliona), što je iznad konsenzusa od 10,52 milijarde dolara, uz očekivani godišnji rast od oko 46 odsto na sredini projekcija. Prilagođena bruto margina se očekuje na nivou od oko 56 odsto.

Uprava AMD-a podigla je i projekciju za tržište serverskih procesora, uz očekivanu godišnju stopu rasta od 35 odsto do 2030. godine, kada bi tržište moglo premašiti 120 milijardi dolara. Akcije AMD-a trguju se po očekivanom PE raciju od 54,1x, a nastavak snažnog rasta usledio je i nakon nedavne objave rezultata konkurentskog Intela.

Kako je objavljeno, snažni kvartalni rezultati AMD-a i optimistične prognoze ukazuju na nastavak trenda rasta u sektoru poluprovodnika, posebno u oblastima data centara i serverskih procesora.

Maskove kompanije planiraju dve fabrike čipova, u projekat uključen i Intel sa novom generacijom procesa

Kompanija Spejseks najavila je početnu investiciju od 55 milijardi dolara za izgradnju fabrike čipova u američkoj saveznoj državi Teksas, saopšteno je u sredu. Projekat „Terafab“, koji je predstavio izvršni direktor Spejseksa i Tesle Ilon Mask, predviđa izgradnju naprednog kompleksa za proizvodnju poluprovodnika za veštačku inteligenciju u Ostinu.

Prema planovima, u izgradnji će učestvovati Spejseks, Tesla i xAI, a cilj je otvaranje dve fabrike čipova. Jedna fabrika biće namenjena proizvodnji čipova za Teslina vozila i humanoidne robote Optimus, dok će druga služiti centrima za obradu podataka za sisteme veštačke inteligencije.

Mask je istakao da postojeći globalni kapaciteti proizvodnje čipova nisu dovoljni za buduće potrebe njegovih kompanija. U projektu će biti korišćen Intelov proizvodni proces nove generacije “14A”, a kompanija Intel potvrdila je u aprilu svoje učešće u ovom poduhvatu.

Rokovi za realizaciju projekta nisu precizirani. Projekat „Terafab“ predstavlja najveću pojedinačnu investiciju Maskovih kompanija u sektor poluprovodnika, što bi moglo imati značajan uticaj na američko tržište i industriju veštačke inteligencije.

Srpska kompanija sa kapitalom od 207 milijardi dinara konkurent MOL-u, odluka o sudbini NIS-a do 22. maja

Nedavno osnovana srpska kompanija KFT Senator Treasury G.T.7 Dva DOO ponudila je ruskim kompanijama Gaspromnjeft i Gasprom dve milijarde evra za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u Naftnoj industriji Srbije (NIS), izjavio je vlasnik firme Ranko Mimović. Prema dostupnim podacima, ruski vlasnici NIS-a su „u načelu prihvatili ponudu“, dok je istovremeno u toku i pregovarački proces sa mađarskom kompanijom MOL, koja takođe nastoji da kupi većinski paket akcija.

KFT Senator Treasury G.T.7 Dva DOO, koja je nastala iz firme osnovane u martu 2023. sa osnivačkim kapitalom od 207 milijardi dinara (oko 1,8 milijardi evra), ima aktivan status prema Agenciji za privredne registre, iako je u blokadi zbog duga od 9.508 dinara. Ukupan osnivački kapital dve naslednice jednak je kapitalu originalne kompanije iz 2023. godine.

NIS je od oktobra prošle godine pod američkim sankcijama, a američko Ministarstvo finansija, Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC), zahteva da ruski većinski vlasnici svoje akcije prodaju entitetu koji nije povezan sa Rusijom. OFAC je postavio rok do 22. maja za završetak prodaje, dok je MOL 19. januara potpisao sporazum o kupovini udela Gaspromnjefta i Gasproma. Predstavnici MOL-a su naveli da su „neophodne korporativne i regulatorne procedure u toku“, dok iz Gasproma i NIS-a nije bilo komentara na upite.

Kompanija Senator Treasury saopštila je da je 30. oktobra pokrenula postupak pred OFAC-om za dozvolu za kupovinu većinskog udela u NIS-u, a 4. novembra o svojim planovima obavestila Gaspromnjeft. Na sajtu OFAC-a navodi se da je zahtev „u toku razmatranja uprave“. Mimović tvrdi da je 21. aprila o svojim planovima informisao kabinet predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali iz kabineta nije stigao odgovor.

Gasprom drži 11,3 odsto udela u NIS-u, Gaspromnjeft 44,9 odsto, država Srbija 29,9 odsto, dok su preostale akcije u vlasništvu malih akcionara i zaposlenih. Prema izjavama ministarke energetike Dubravke Đedović Handanović, pregovori Srbije i MOL-a trebalo bi da budu završeni do 16. maja, a očekuje se i odobrenje američkih vlasti. Vučić je ranije izjavio da je MOL spreman da za većinski udeo plati milijardu evra.

Ranko Mimović, vlasnik Senator Treasury G.T.7 Dva DOO, povezan je sa najmanje devet kompanija u Srbiji, od kojih je osam ugašeno, dok su kod preostalih zabeležene poreske i finansijske blokade. On je ranije rukovodio firmama u Sloveniji i Hrvatskoj, a 2014. godine je u Ljubljani osuđen na dve godine zatvora i novčanu kaznu od 100.000 evra zbog prevara tokom upravljanja preduzećem. Godine 2010. najavljivao je preuzimanje više od 10 odsto vlasništva u hrvatskoj Podravci, tvrdeći da je investirao 60 miliona evra putem kupovine malteške firme Fima Ami, što je bio predmet istrage hrvatskog USKOK-a.