Birači će birati između 18 lista, dok će se prvi put glasati istovremeno u Srbiji i inostranstvu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima koji će biti održani u nedelju, pravo glasa ima 6.450.523 građana. Glasanje će se odvijati na 8.392 biračka mesta, a ključna novina je što će se izbori po prvi put održati u isto vreme u Srbiji i u inostranstvu. Na listićima će biti ponuđeno ukupno 18 izbornih lista, isto kao i prošle godine – devet većinskih i devet manjinskih.

Izbori u nedelju donose nekoliko važnih detalja za glasače širom Srbije, ali i za one koji žive u inostranstvu. Birači će moći da provere svoj upis i biračko mesto unosom JMBG-a i broja lične karte na portalu upit.birackispisak.gov.rs. Ove godine, glasanje će se odvijati na 93 biračka mesta u 37 država, što je više u odnosu na prethodne izbore kada ih je bilo 81 u 35 država.

Koje liste učestvuju na izborima i kakva su pravila?

Na izbornim listama nalazi se devet većinskih i devet manjinskih opcija. Među većinskim listama su: „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, „Ivica Dačić – Faktor stabilnosti“ i „Evropska Srbija: Marinika Tepić, Zdravko Ponoš…“, dok su od manjinskih zastupljene liste kao što su „Savez vojvođanskih Mađara – dr Balint Pastor“, „Albanska koalicija“ i „Rasim Ljajić – Ljudski SDP/CDP“. Cenzus za većinske liste iznosi tri odsto, dok manjinske treba da pređu prirodan prag, koji se računa deljenjem ukupnog broja važećih glasova sa 250 poslaničkih mesta u Skupštini Srbije.

Takođe, izborni materijal je pripremljen na čak 29 jezika u 11.500 paketa. Listići na srpskom su štampani na A4 formatu, dok su dvojezični i trojezični na A3, a četvorojezični i petojezični na A2 formatu. Isporuka je prvo realizovana za biračka mesta u inostranstvu, a zatim za gradove i opštine u Srbiji.

Glasanje u inostranstvu: šta se menja za dijasporu?

Jedna od glavnih novina jeste da će se glasanje u inostranstvu održavati istovremeno kao i u Srbiji. Prema informacijama iz izbornog procesa, ovo pravilo je uvedeno kako bi se sprečilo prevremeno objavljivanje rezultata glasanja iz dijaspore. Na primer, u Čikagu će glasanje početi u jedan sat posle ponoći po lokalnom vremenu, dok će u Vašingtonu, Njujorku i Kanadi početi u dva sata. U Australiji će glasanje trajati od 17 časova 25. oktobra do 6 časova narednog dana, dok će na Novom Zelandu biračka mesta biti otvorena od 19 do 8 časova.

Pored toga, u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija biće otvoreno 29 biračkih mesta, dok će vojna lica glasati na 28 mesta. Za birače sa AP Kosova i Metohije određeno je 60 biračkih mesta u gradovima Raška, Tutin, Vranje i Kuršumlija.

Kako je obezbeđena kontrola biračkog spiska?

Za proveru tačnosti biračkog spiska, Kancelarija za IT i eUpravu je na zahtev Komisije za reviziju biračkog spiska razvila digitalnu platformu. Ova platforma upoređuje podatke iz biračkog spiska sa evidencijom prebivališta MUP-a i matičnim knjigama. Rezultati analize na dan 1. septembra pokazuju poklapanje od najmanje 98 odsto. Tokom pilot-projekta u Sevojnu, odstupanje je iznosilo samo jednog birača, saopštila je Kancelarija za IT i eUpravu.

Izborni proces će pratiti međunarodne posmatračke misije OEBS-a, Evropskog parlamenta i ODIHR-a, što dodatno doprinosi transparentnosti celokupnog izbornog ciklusa.

Konačno, sve ove novine i raspodela glasanja pokazuju nameru da se izbori u nedelju sprovedu uz veću transparentnost i dostupnost za sve birače, kako u zemlji tako i u inostranstvu.

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog apostola Filipa, a običaj bogate večere i okupljanja porodice ima poseban značaj.

Danas se u okviru Srpske pravoslavne crkve slavi Sveti apostol Filip, đakon iz Kesarije, koji je ostao upamćen po širenju hrišćanstva i obrazovanju ljudi, bez obzira na njihovu veru ili poreklo. Ovaj praznik, poznat i kao Filipovdan, ima posebno mesto u crkvenom kalendaru, a običaj okupljanja porodice i bogate večere posebno se poštuje među vernicima.

Prema predanju, Filip je bio ugledni učitelj i đakon u Kesariji, današnjoj Palestini. Imao je porodicu – ženu i četiri kćerke – i posvetio je život širenju znanja i vere. Kada je počelo gonjenje hrišćana u njegovom gradu, dvoumio se da li da ostane ili da beži u Samariju. U snu mu se, kako kaže predanje, javio Bog i savetovao ga da spasi svoj život kako bi nastavio da širi hrišćanstvo.

Predanje o Svetom apostolu Filipu

Filip nije želeo da blagodati koje je dobijao zadrži samo za sebe, već je poveo i prijatelja Natanaila, poznatog i kao apostol Vartolomej. Nakon što su primili Svetog Duha, propovedali su Jevanđelje širom Azije i Grčke. Prema narodnom predanju, zajedno sa apostolom Jovanom, sestrom Marijamnom i apostolom Vartolomejem, stigli su do grada Jerapolja u Frigiji.

Tamo su se suočili sa izazovom: u gradu je postojala zmija koju su neznabošci obožavali kao božanstvo. Apostoli su molitvom uspeli da umire zmiju, ali su time izazvali gnev stanovnika. Postoje dve verzije predanja o Filipovom stradanju – prema jednoj, bio je raspet naopako na drvetu zajedno sa Vartolomejem, dok druga verzija kaže da je bio razapet visoko na zidu. U trenutku njihove muke, zemlja se otvorila i progutala gradonačelnika i druge, ali ih je, osim gradonačelnika i zmijinih žrečeva, Bog potom izbavio iz zemlje po Filipovoj molitvi.

Običaji na praznik Svetog apostola Filipa

Mošti Svetog apostola Filipa kasnije su prenete u Rim, a njegov praznik ima poseban značaj za vernike. Danas su, prema starom narodnom verovanju, poklade pred Božićni post i ovaj period se često naziva Filipovim postom. Vernici na ovaj dan pripremaju bogatu večeru i okupljaju porodicu, što simbolizuje zajedništvo i duhovnu pripremu pred post.

Takođe, mnogi vernici smatraju da je na Filipovdan važno biti zajedno sa najbližima, u miru i veselju, poštujući tradiciju svojih predaka. Na taj način, praznik ne samo da podseća na život i delo apostola Filipa, već i na važnost zajedništva, opraštanja i međusobnog poštovanja uoči velikog crkvenog posta.

Republički hidrometeorološki zavod upozorava na mraz i žuti meteoalarm u delovima Srbije, dok vikend donosi smenu sunčanih intervala i padavina.

Vikend u Srbiji donosi dinamične vremenske prilike sa naglašenim kontrastima, gde se prema prognozi očekuju i hladna jutra i topli dnevni periodi. Prema saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, žuti meteoalarm proglašen je za istočnu, jugoistočnu i jugozapadnu Srbiju zbog mogućeg mraza, što može uticati i na poljoprivredu.

U subotu ujutru očekuje se hladno vreme, sa slabim prizemnim mrazem na pojedinim mestima. Tokom dana će preovladavati pretežno sunčano vreme, uz visoku oblačnost i slab do umeren jugoistočni vetar, dok će vetar na jugu Banata povremeno biti jak. Minimalna temperatura biće od 0 do 8 stepeni, a maksimalna dnevna od 17 do 21 stepen.

Žuti meteoalarm: Na kojim područjima važi upozorenje

Žuti meteoalarm, prema informacijama Republičkog hidrometeorološkog zavoda, na snazi je za istočnu, jugoistočnu i jugozapadnu Srbiju. Ova upozorenja izdata su zbog pojave mraza, gde se u nižim predelima očekuje minimalna temperatura ispod 0 stepeni, dok su u planinskim predelima moguće vrednosti ispod -5 stepeni. Zbog toga se preporučuje dodatna pažnja proizvođačima u poljoprivredi, naročito povrtarima, voćarima i vinogradarima, jer hladnoća može uzrokovati štete na usevima.

Osim toga, ovakve vremenske prilike mogu izazvati nepovoljne uslove za hronične bolesnike, meteoropate i osobe koje su pod medicinskim nadzorom. Zdravstvene tegobe mogu biti izraženije kod osetljivih grupa stanovništva tokom hladnih jutarnjih sati.

Kako će se vremenske prilike menjati tokom vikenda

U drugom delu subotnjeg dana, očekuje se promena vremena sa narušavanjem atmosferske stabilnosti. U večernjim satima i tokom noći na zapadnoj polovini zemlje, posebno u Bačkoj, Sremu, kao i u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji, stiže naoblačenje praćeno kišom. Istovremeno, vetar će skrenuti na slab i umeren severozapadni pravac.

Nedelja donosi smirivanje padavina i više sunčanih perioda. Pre podne će u zapadnim, centralnim, jugozapadnim i južnim delovima biti umereno do potpuno oblačno, a kasnije tokom dana pretežno sunčano uz slab promenljiv vetar. Minimalna temperatura biće od 3 do 9 stepeni, dok se maksimalne dnevne temperature kreću od 14 do 19 stepeni.

Izgledi vremena za početak nedelje

Prema prognozi za ponedeljak, očekuje se novo kratkotrajno naoblačenje, koje će rano ujutru na severozapadu zemlje ponegde doneti slabu kišu. Ove padavine i oblaci premeštaće se tokom jutra i pre podneva i preko ostalih predela dalje na istok. Posle podne sledi pretežno sunčano vreme sa slabim do umerenim severozapadnim vetrom. Minimalna temperatura iznosiće od 5 do 9 stepeni, dok će maksimalna biti od 15 do 19 stepeni.

U utorak i sredu zadržaće se pretežno sunčano vreme. U utorak će najniža temperatura biti od 2 do 8 stepeni, a najviša od 15 do 20 stepeni. U sredu će preovladavati sunčano vreme, a tokom druge polovine nedelje očekuje se postepeno povećanje oblačnosti i moguća mestimična kiša. Prognozirane dnevne temperature ostaju u rasponu od 15 do 20 stepeni u većini mesta.

Beograd će tokom vikenda imati slične vremenske prilike kao i ostatak zemlje. Tokom noći na severozapadu grada očekuje se prolazno naoblačenje, ali za sada nema izdatih posebnih upozorenja. U narednim danima dnevne temperature biće uglavnom između 15 i 20 stepeni.

Na kraju, prema aktuelnim prognozama, vikend u Srbiji donosi smenu hladnih jutara, sunčanih intervala i povremenih padavina, dok je žuti meteoalarm najavljen za delove zemlje zbog mogućeg mraza.