Topli dani i sunčani intervali zadržaće se do kraja oktobra, a meteorolog Ivan Ristić najavljuje zahlađenje početkom novembra.

Nakon kiše i zahlađenja, građani Srbije ponovo uživaju u prolećnim temperaturama usred jeseni. Prema najavama meteorologa, temperature širom zemlje danas dostižu oko 20 stepeni, a sunčani intervali dominiraju većim delom teritorije. Prolećne temperature u Srbiji zadržaće se još nekoliko dana, a zatim sledi promena vremena.

Jutra u većini mesta ostaju hladna, sa temperaturama između 5 i 10 stepeni, dok dnevne vrednosti danas i sutra mogu dostići i do 22 stepena, najviše na zapadu i jugozapadu zemlje. U Vojvodini, kao i zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji, tokom noći ka nedelji moguće su prolazne slabe padavine, ali se veća količina kiše do kraja oktobra ne očekuje.

Prolećne temperature u Srbiji traju do kraja meseca

Kako ističe meteorolog Ivan Ristić, danas se beleže najviše temperature u narednih desetak dana. “Temperature će biti oko 20 stepeni u većini krajeva. Između subote i nedelje očekuje se prolazak hladnog fronta, što će doneti nešto više oblaka i pad temperature. U nedelju će maksimalna temperatura biti oko 15 stepeni, ali će jutra ostati hladna,” navodi Ristić.

U ostatku zemlje, osim regija sa prolaznom kišom, vreme će biti malo do umereno oblačno, sa dužim sunčanim periodima. U nekim delovima moguća je jutarnja magla, dok će danju biti prijatno toplo. Kako navodi Ristić, trend malo padavina i povremenih sunčanih dana mogao bi se zadržati do kraja meseca.

Kada stiže zahlađenje i šta očekuju ljubitelji snega

Početkom novembra prema rečima Ivana Ristića dolazi ozbiljnije zahlađenje sa severoistoka. “Sledeće nedelje temperature će se kretati između 15 i 20 stepeni, ali početkom novembra stiže hladniji talas. Maksimalne vrednosti padaju na 10 do 15 stepeni, a jutarnje temperature na nula do pet stepeni. Ako zahlađenje prati i visinski ciklon, mogu se očekivati prve snežne padavine na planinama, dok će u nižim predelima povremeno padati kiša,” objasnio je Ristić.

On je dodao da bi ova zima mogla biti prosečno hladna, a najviše snega se očekuje tokom januara, upravo u vreme školskog raspusta. “Januar će biti snežni mesec, posebno na planinama, gde će deca moći da uživaju u snežnim radostima,” naglašava Ristić. Jesen, prema njegovim rečima, protiče u skladu sa kalendarom, sa malo padavina i dominantno kontinentalnom klimom.

Pored toga, kiša se u narednih deset dana očekuje samo povremeno i to uglavnom na severu i zapadu zemlje. Ostatak Srbije može računati na pretežno sunčane dane i blage temperature do kraja oktobra. Na taj način prolećne temperature u Srbiji donose još nekoliko prijatnih dana pre dolaska pravih novembarskih hladnoća.

Birači će birati između 18 lista, dok će se prvi put glasati istovremeno u Srbiji i inostranstvu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima koji će biti održani u nedelju, pravo glasa ima 6.450.523 građana. Glasanje će se odvijati na 8.392 biračka mesta, a ključna novina je što će se izbori po prvi put održati u isto vreme u Srbiji i u inostranstvu. Na listićima će biti ponuđeno ukupno 18 izbornih lista, isto kao i prošle godine – devet većinskih i devet manjinskih.

Izbori u nedelju donose nekoliko važnih detalja za glasače širom Srbije, ali i za one koji žive u inostranstvu. Birači će moći da provere svoj upis i biračko mesto unosom JMBG-a i broja lične karte na portalu upit.birackispisak.gov.rs. Ove godine, glasanje će se odvijati na 93 biračka mesta u 37 država, što je više u odnosu na prethodne izbore kada ih je bilo 81 u 35 država.

Koje liste učestvuju na izborima i kakva su pravila?

Na izbornim listama nalazi se devet većinskih i devet manjinskih opcija. Među većinskim listama su: „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, „Ivica Dačić – Faktor stabilnosti“ i „Evropska Srbija: Marinika Tepić, Zdravko Ponoš…“, dok su od manjinskih zastupljene liste kao što su „Savez vojvođanskih Mađara – dr Balint Pastor“, „Albanska koalicija“ i „Rasim Ljajić – Ljudski SDP/CDP“. Cenzus za većinske liste iznosi tri odsto, dok manjinske treba da pređu prirodan prag, koji se računa deljenjem ukupnog broja važećih glasova sa 250 poslaničkih mesta u Skupštini Srbije.

Takođe, izborni materijal je pripremljen na čak 29 jezika u 11.500 paketa. Listići na srpskom su štampani na A4 formatu, dok su dvojezični i trojezični na A3, a četvorojezični i petojezični na A2 formatu. Isporuka je prvo realizovana za biračka mesta u inostranstvu, a zatim za gradove i opštine u Srbiji.

Glasanje u inostranstvu: šta se menja za dijasporu?

Jedna od glavnih novina jeste da će se glasanje u inostranstvu održavati istovremeno kao i u Srbiji. Prema informacijama iz izbornog procesa, ovo pravilo je uvedeno kako bi se sprečilo prevremeno objavljivanje rezultata glasanja iz dijaspore. Na primer, u Čikagu će glasanje početi u jedan sat posle ponoći po lokalnom vremenu, dok će u Vašingtonu, Njujorku i Kanadi početi u dva sata. U Australiji će glasanje trajati od 17 časova 25. oktobra do 6 časova narednog dana, dok će na Novom Zelandu biračka mesta biti otvorena od 19 do 8 časova.

Pored toga, u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija biće otvoreno 29 biračkih mesta, dok će vojna lica glasati na 28 mesta. Za birače sa AP Kosova i Metohije određeno je 60 biračkih mesta u gradovima Raška, Tutin, Vranje i Kuršumlija.

Kako je obezbeđena kontrola biračkog spiska?

Za proveru tačnosti biračkog spiska, Kancelarija za IT i eUpravu je na zahtev Komisije za reviziju biračkog spiska razvila digitalnu platformu. Ova platforma upoređuje podatke iz biračkog spiska sa evidencijom prebivališta MUP-a i matičnim knjigama. Rezultati analize na dan 1. septembra pokazuju poklapanje od najmanje 98 odsto. Tokom pilot-projekta u Sevojnu, odstupanje je iznosilo samo jednog birača, saopštila je Kancelarija za IT i eUpravu.

Izborni proces će pratiti međunarodne posmatračke misije OEBS-a, Evropskog parlamenta i ODIHR-a, što dodatno doprinosi transparentnosti celokupnog izbornog ciklusa.

Konačno, sve ove novine i raspodela glasanja pokazuju nameru da se izbori u nedelju sprovedu uz veću transparentnost i dostupnost za sve birače, kako u zemlji tako i u inostranstvu.

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog apostola Filipa, a običaj bogate večere i okupljanja porodice ima poseban značaj.

Danas se u okviru Srpske pravoslavne crkve slavi Sveti apostol Filip, đakon iz Kesarije, koji je ostao upamćen po širenju hrišćanstva i obrazovanju ljudi, bez obzira na njihovu veru ili poreklo. Ovaj praznik, poznat i kao Filipovdan, ima posebno mesto u crkvenom kalendaru, a običaj okupljanja porodice i bogate večere posebno se poštuje među vernicima.

Prema predanju, Filip je bio ugledni učitelj i đakon u Kesariji, današnjoj Palestini. Imao je porodicu – ženu i četiri kćerke – i posvetio je život širenju znanja i vere. Kada je počelo gonjenje hrišćana u njegovom gradu, dvoumio se da li da ostane ili da beži u Samariju. U snu mu se, kako kaže predanje, javio Bog i savetovao ga da spasi svoj život kako bi nastavio da širi hrišćanstvo.

Predanje o Svetom apostolu Filipu

Filip nije želeo da blagodati koje je dobijao zadrži samo za sebe, već je poveo i prijatelja Natanaila, poznatog i kao apostol Vartolomej. Nakon što su primili Svetog Duha, propovedali su Jevanđelje širom Azije i Grčke. Prema narodnom predanju, zajedno sa apostolom Jovanom, sestrom Marijamnom i apostolom Vartolomejem, stigli su do grada Jerapolja u Frigiji.

Tamo su se suočili sa izazovom: u gradu je postojala zmija koju su neznabošci obožavali kao božanstvo. Apostoli su molitvom uspeli da umire zmiju, ali su time izazvali gnev stanovnika. Postoje dve verzije predanja o Filipovom stradanju – prema jednoj, bio je raspet naopako na drvetu zajedno sa Vartolomejem, dok druga verzija kaže da je bio razapet visoko na zidu. U trenutku njihove muke, zemlja se otvorila i progutala gradonačelnika i druge, ali ih je, osim gradonačelnika i zmijinih žrečeva, Bog potom izbavio iz zemlje po Filipovoj molitvi.

Običaji na praznik Svetog apostola Filipa

Mošti Svetog apostola Filipa kasnije su prenete u Rim, a njegov praznik ima poseban značaj za vernike. Danas su, prema starom narodnom verovanju, poklade pred Božićni post i ovaj period se često naziva Filipovim postom. Vernici na ovaj dan pripremaju bogatu večeru i okupljaju porodicu, što simbolizuje zajedništvo i duhovnu pripremu pred post.

Takođe, mnogi vernici smatraju da je na Filipovdan važno biti zajedno sa najbližima, u miru i veselju, poštujući tradiciju svojih predaka. Na taj način, praznik ne samo da podseća na život i delo apostola Filipa, već i na važnost zajedništva, opraštanja i međusobnog poštovanja uoči velikog crkvenog posta.