Na skupu 7. maja 2026. istaknuto da tehnologija menja pravila na tržištu, ali čovek ostaje ključan za inovacije i prilagođavanje

Future & AI summit 2026 održan je 7. maja u Ložionici, gde su međunarodni eksperti, tehnološki lideri i futuristi diskutovali o uticaju veštačke inteligencije na tržište rada, obrazovanje, zdravstvo i biznis. Panelisti su zaključili da veštačka inteligencija ne može u potpunosti da zameni čoveka, iako menja način na koji se stvara, odlučuje i razume svet, naglašavajući da budućnost pripada onima koji znaju da iskoriste nove tehnologije.

Tokom intenzivnih diskusija istaknuto je da se svet nalazi u fazi ubrzane transformacije, gde se pravila menjaju brže nego ikada. Poseban akcenat stavljen je na potrebu prilagođavanja pojedinaca, institucija i sistema novim uslovima, uz poruku da tehnologija neće zameniti ljude, ali može zameniti one koji je ne razumeju i ne koriste. “Profesije se ne gase, već se redefinišu. Otpor promenama ima svoju cenu, dok oni koji razvijaju veštine rada uz veštačku inteligenciju postaju nosioci razvoja”, istakao je Miloš Jovanović, osnivač Future & AI summita i kreator Kampster AI platforme.

Jovanović je naglasio da se danas menja pre svega način razmišljanja, a ključna veština postaje sposobnost razumevanja, tumačenja i primene informacija koje generišu algoritmi. Kroz primere iz medicine, obrazovanja i IT sektora, učesnici su pokazali da AI već donosi konkretne rezultate, uključujući precizniju dijagnostiku, personalizovano učenje i povećanje produktivnosti u razvoju softvera. Istovremeno, otvorena su i pitanja odgovornosti, etike i bezbednosti podataka, koja zahtevaju širi društveni dijalog.

Summit je potvrdio da je prilagođavanje novim uslovima ključna konkurentska prednost za pojedince, organizacije i države. Završna poruka skupa glasi: tehnologija neće čekati; oni koji razumeju promene vodiće ih, dok će ostali pokušavati da ih sustignu. U svetu koji se brzo menja, spremnost na promene ostaje osnovno pitanje.

Više od 75 edukativnih programa dostupno inovatorima, uz podršku za žensko preduzetništvo i razvoj novih tehnologija

NALED, u saradnji sa evropskom mrežom za inovacije EIT Food, omogućio je domaćim startapima, preduzetnicima i istraživačima pristup finansiranju do 200.000 evra u novom trogodišnjem mandatu za period 2026–2028. Srbija je među 15 odabranih zemalja koje će kroz ovu platformu dobiti snažniju podršku za razvoj inovacija, uključivanje u međunarodne programe i brži plasman proizvoda na tržište.

EIT Food trenutno nudi više od 75 edukativnih programa, uključujući novi međunarodni Master in Food Systems usmeren na obrazovanje lidera za transformaciju prehrambenog sistema. Inovativni timovi mogu konkurisati u programu Ignite NEB, koji omogućava finansiranje do 52.000 evra, kao i u EIT Jumpstarter programu koji nudi mentorsku podršku za razvoj biznis modela i pripremu za pristup investitorima.

Prema rečima Todoa Terzića, šefa Jedinice za hranu i poljoprivredu u NALED-u, otvoreni su i programi usmereni na žensko preduzetništvo, kao što su EWA Grow i EWA Advance 2026, namenjeni preduzetnicama u ranoj i naprednoj fazi razvoja. Instrument Proof-of-Concept Co-Financing 2026 omogućava podršku do 60.000 evra za testiranje i validaciju inovacija kroz pilot projekte. Za tehnološke startape dostupan je i AI Growth Studio, sa finansiranjem do 200.000 evra za projekte iz oblasti veštačke inteligencije i robotike.

Dodatno, edukativni program EWA Explore kao online kurs osmišljen je za preduzetnice koje žele da razvijaju biznis ideje u agri-food sektoru. Cilj ovih aktivnosti je unapređenje konkurentnosti domaće poljoprivrede i prehrambene industrije kroz inovacije i međunarodnu saradnju.

NALED, kao EIT Food Country Representative za Srbiju, pruža podršku svim zainteresovanima u odabiru programa, prijavi i povezivanju sa partnerima iz zemlje i Evrope. Sve informacije o dostupnim programima mogu se pronaći na stranici https://www.eitfood.eu/news/new-eit-food-country-representatives-selected-to-boost-regional-innovation-ecosystems.

Inflacija prognozirana na 3,5 odsto u 2026, uz deviznu štednju građana od 16,6 milijardi evra

Međunarodni monetarni fond (MMF) završio je treću reviziju Instrumenta za koordinaciju politika (PCI) sa vlastima Srbije, potvrdivši dogovor na nivou tima koji čeka odobrenje Izvršnog odbora. MMF je ocenio da Srbija raspolaže snažnim zaštitnim mehanizmima zahvaljujući deviznim rezervama od 28,5 milijardi evra, umerenom javnom dugu i stabilnom bankarskom sektoru. Istaknuto je da sukobi na Bliskom istoku i poremećaji na energetskim tržištima predstavljaju značajan globalni rizik, koji potencijalno utiče na cene energenata, investicije i potrošnju.

Projekcije MMF-a pokazuju da će privredni rast Srbije u 2026. godini iznositi oko 2,8 odsto, dok se za 2027. očekuje ubrzanje na četiri odsto. Očekuje se da rast bude podržan povećanjem realnih prihoda, novim izvoznim kapacitetima u prerađivačkoj industriji, oporavkom poljoprivrede, investicijama u infrastrukturu i energetiku, kao i aktivnostima vezanim za organizaciju Ekspa.

Prosečna inflacija prema MMF-u biće 3,5 odsto u 2026. i 4,5 odsto u 2027. godini, ali prognoze ostaju izložene visokom nivou neizvesnosti zbog mogućeg daljeg zaoštravanja geopolitičkih tenzija. Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković navela je da devizne rezerve pokrivaju 6,6 meseci uvoza robe i usluga, dok su rezerve zlata povećane na skoro 54 tone. Tabaković je istakla i da se međugodišnja inflacija od septembra prošle godine kreće oko tri odsto, dok je u martu iznosila 2,8 procenata.

Bankarski sektor, prema rečima guvernera, ostaje stabilan sa visokim nivoom kapitala i likvidnosti, a učešće problematičnih kredita palo je na ispod dva odsto, što je istorijski minimum. Devizna štednja građana dostigla je 16,6 milijardi evra, a dinarska štednja prešla je 220 milijardi dinara.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da podrška MMF-a potvrđuje da su ekonomske mere Srbije dale rezultate i pored globalnih kriza. Istakao je da će ulaganja vezana za EXPO biti ključan pokretač rasta u narednim godinama. MMF je pozitivno ocenio napredak Srbije u fiskalnim i strukturnim reformama, uključujući reformu poreske administracije, digitalizaciju i unapređenje upravljanja javnim investicijama. Srbija ostaje posvećena ograničavanju fiskalnog deficita na tri odsto BDP-a u periodu 2026–2027. godine.