Inflacija prognozirana na 3,5 odsto u 2026, uz deviznu štednju građana od 16,6 milijardi evra

Međunarodni monetarni fond (MMF) završio je treću reviziju Instrumenta za koordinaciju politika (PCI) sa vlastima Srbije, potvrdivši dogovor na nivou tima koji čeka odobrenje Izvršnog odbora. MMF je ocenio da Srbija raspolaže snažnim zaštitnim mehanizmima zahvaljujući deviznim rezervama od 28,5 milijardi evra, umerenom javnom dugu i stabilnom bankarskom sektoru. Istaknuto je da sukobi na Bliskom istoku i poremećaji na energetskim tržištima predstavljaju značajan globalni rizik, koji potencijalno utiče na cene energenata, investicije i potrošnju.

Projekcije MMF-a pokazuju da će privredni rast Srbije u 2026. godini iznositi oko 2,8 odsto, dok se za 2027. očekuje ubrzanje na četiri odsto. Očekuje se da rast bude podržan povećanjem realnih prihoda, novim izvoznim kapacitetima u prerađivačkoj industriji, oporavkom poljoprivrede, investicijama u infrastrukturu i energetiku, kao i aktivnostima vezanim za organizaciju Ekspa.

Prosečna inflacija prema MMF-u biće 3,5 odsto u 2026. i 4,5 odsto u 2027. godini, ali prognoze ostaju izložene visokom nivou neizvesnosti zbog mogućeg daljeg zaoštravanja geopolitičkih tenzija. Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković navela je da devizne rezerve pokrivaju 6,6 meseci uvoza robe i usluga, dok su rezerve zlata povećane na skoro 54 tone. Tabaković je istakla i da se međugodišnja inflacija od septembra prošle godine kreće oko tri odsto, dok je u martu iznosila 2,8 procenata.

Bankarski sektor, prema rečima guvernera, ostaje stabilan sa visokim nivoom kapitala i likvidnosti, a učešće problematičnih kredita palo je na ispod dva odsto, što je istorijski minimum. Devizna štednja građana dostigla je 16,6 milijardi evra, a dinarska štednja prešla je 220 milijardi dinara.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da podrška MMF-a potvrđuje da su ekonomske mere Srbije dale rezultate i pored globalnih kriza. Istakao je da će ulaganja vezana za EXPO biti ključan pokretač rasta u narednim godinama. MMF je pozitivno ocenio napredak Srbije u fiskalnim i strukturnim reformama, uključujući reformu poreske administracije, digitalizaciju i unapređenje upravljanja javnim investicijama. Srbija ostaje posvećena ograničavanju fiskalnog deficita na tri odsto BDP-a u periodu 2026–2027. godine.

Američki sud naložio Apple-u da omogući alternativne sisteme plaćanja, dok kompanija i dalje naplaćuje 30 odsto unutar App Store-a

Američka tehnološka kompanija Apple moraće da sprovede sudsku presudu u antimonopolskom sporu sa kompanijom Epic Games, nakon što je Vrhovni sud SAD odbio zahtev Apple-a za privremeno obustavljanje sprovođenja ranije donete sudske odluke. Odlukom apelacionog suda utvrđeno je da je Apple prekršio prethodni sudski nalog koji se tiče pravila poslovanja na platformi App Store, prenose ekonomske analize. Sudski postupak između Apple-a i Epic Games traje od 2020. godine i fokusiran je na provizije koje Apple naplaćuje programerima za transakcije putem aplikacija. Prema sudskoj odluci, Apple je obavezan da programerima omogući korišćenje alternativnih sistema plaćanja van sopstvenog App Store-a. Kao odgovor, kompanija je uvela proviziju od 27 odsto za određene kupovine preko eksternih platnih sistema, dok standardna provizija za transakcije unutar App Store-a ostaje 30 odsto. Epic Games tvrdi da ovakva praksa omogućava Apple-u da zaobiđe sudsku odluku i zadrži kontrolu nad tržištem, što, prema njihovom mišljenju, šteti kako potrošačima tako i programerima. Nakon odluke Vrhovnog suda, pravna borba se nastavlja pred saveznim sudom u Kaliforniji, gde će se odlučivati o dozvoljenoj visini provizija za digitalne transakcije.

Nedavno osnovana srpska kompanija želi da preuzme većinski udeo od Gasproma, dok MOL ima potpisan okvirni sporazum o kupovini 56,15 odsto u NIS-u

Srpska kompanija KFT Senator Treasury G.T.7 Two LLC (Senator), osnovana prošlog leta, ponudila je 2 milijarde evra (2,35 milijardi dolara) za kupovinu zajedničkog udela od 56,1 odsto u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji trenutno drže ruski Gasprom njeft i Gasprom. Vlasnik kompanije, Ranko Mimović, izjavio je da su ruski vlasnici NIS-a “u načelu prihvatili” ovu ponudu.

Prema dostupnim informacijama, Senator je 30. oktobra pokrenuo postupak pred američkim OFAC-om radi pribavljanja dozvole za preuzimanje većinskog paketa u NIS-u, a Gasprom njeft je o ovim planovima obavešten 4. novembra. OFAC na svom sajtu navodi da je zahtev u fazi razmatranja kod rukovodstva. Mimović je takođe naveo da je 21. aprila obavestio kabinet predsednika Srbije o namerama kompanije, ali odgovor iz kabineta nije stigao.

Ruski Gasprom njeft je, nakon objave vesti, putem agencije Interfax saopštio da je u aktivnoj fazi pripreme transakcije za prodaju udela u NIS-u mađarskoj kompaniji MOL. “Gasprom njeft se nalazi u aktivnoj fazi pripreme transakcije za prodaju svog udela u NIS-u mađarskoj kompaniji MOL. Trenutno se sprovode neophodne korporativne i regulatorne procedure. Kompanija ne vodi nikakve druge pregovore o ovom pitanju”, navodi se u saopštenju Gasprom njefta.

MOL grupa je 19. januara zvanično saopštila da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma (Heads of Agreement) sa Gasprom njeftom za kupovinu udela od 56,15 odsto u NIS-u. Rok za završetak pregovora koji je američki OFAC odobrio MOL-u ističe 22. maja.

NIS upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji i nalazi se pod američkim sankcijama od oktobra prošle godine.