Stručnjaci otkrivaju da li kolagen ili biotin zaista pomažu kosi i kada ih koristiti

Sve veći broj žena traži rešenja za pojačano opadanje ili usporen rast kose, zbog čega su suplementi poput kolagena i biotina postali izuzetno popularni. Međutim, često se postavlja dilema – koji od ova dva dodatka ishrani je bolji izbor za jaču i zdraviju kosu?

Prema rečima dermatološkinje dr Morgan Rabach, kolagen igra značajnu ulogu u organizmu, posebno kada su u pitanju koža i kosa. Ona ističe: „Kada je dermalni kolagen očuvan, folikuli dlake su bolje usidreni u temenu i to doprinosi rastu kose“. Starenjem, prirodni nivo kolagena opada, što može dovesti do tanje kože, slabije cirkulacije i kose koja je sklonija lomljenju i oštećenju.

Suplementi sa kolagenom, koji sadrže peptide koje telo lako apsorbuje, mogu poboljšati hidrataciju kože i ojačati njenu zaštitnu barijeru, kaže dr Hadley King iz Njujorka. Ovi efekti mogu indirektno uticati na zdravije teme i rast kose, ali dr King naglašava da je naučnih dokaza o direktnom uticaju kolagena na rast kose još uvek malo. „Još uvek nemamo konačne odgovore“, dodaje ona.

Sa druge strane, biotin je vitamin iz B kompleksa koji učestvuje u razgradnji masnih kiselina i sintezi keratina – glavnog proteina u strukturi kose. Nedostatak biotina može izazvati pojačano opadanje ili slabost kose, ali kod osoba kojima ne nedostaje ovaj vitamin, dodatni unos retko donosi vidljive rezultate. Stručnjaci savetuju da se pre upotrebe većih doza biotina konsultujete sa lekarom, jer može uticati na rezultate određenih laboratorijskih analiza.

Iako društvene mreže obiluju pozitivnim iskustvima korisnica oba suplementa, nauka još nije donela konačnu presudu u korist ni kolagena ni biotina. Najvažnije je prilagoditi negu individualnim potrebama i, u dogovoru sa stručnjakom, odlučiti o suplementaciji, uz pažnju na celokupno zdravlje i ishranu.

Saznajte kako da prilagodite rutinu nege i tuširanja za zdravu, hidriranu kožu u zrelijim godinama

Nakon 50. godine, žene sve češće primete promene na svojoj koži, poput suvoće, zatezanja i osetljivosti. Dermatolozi u Srbiji ističu da je pravilna nega tela tada posebno važna, a poseban akcenat stavljaju na način i učestalost tuširanja. Previše topla voda i agresivni sapuni mogu dodatno isušiti kožu i dovesti do neprijatnog osećaja svraba ili perutanja, naročito kod žena u zrelom dobu.

Kako objašnjava dermatološkinja dr Nikol Negbenebor, sa godinama koža gubi vlažnost i prirodna ulja, što je čini podložnijom iritacijama. Dr Negbenebor napominje: „Starija koža lakše gubi vlagu i podložnija je iritacijama, dok vrući tuševi mogu dodatno pogoršati stanje.“ Dermatolog Brajan Toj savetuje da se izbegavaju jaki sapuni i hemikalije: „Preporučujemo upotrebu blagih preparata, bez agresivnih hemikalija, kako bi koža ostala hidrirana.“

Posebno tokom zime, kada je vazduh u prostorijama suv zbog grejanja, koža žena preko 50 godina postaje još osetljivija. Stručnjaci predlažu kraće tuširanje mlakom vodom i upotrebu sapuna bez parfema i deterdženata. Ne postoji univerzalno pravilo za učestalost tuširanja, već to zavisi od individualnih potreba, nivoa fizičke aktivnosti i zdravlja. Mnogim ženama dovoljno je tuširanje svaki drugi ili treći dan, dok se svakodnevna higijena može održavati osvežavanjem ključnih delova tela.

Hidratacija kože nakon tuširanja je ključna – preporučuje se korišćenje hranljivih krema i losiona koji štite prirodnu barijeru kože i smanjuju osećaj zatezanja. Ako primetite izraženu suvoću, svrab ili ljuskanje, savetuje se poseta dermatologu i prilagođavanje navika lične higijene.

Pravilna i nežna nega kože posle 50. godine može učiniti da se osećate prijatnije u svojoj koži tokom cele godine. Pratite savete stručnjaka za dugotrajan mladalački izgled i zdravlje vaše kože.

Italijanski šef otkriva kako uz posebnu obradu belog luka napraviti kremastu pastu bez pavlake

Italijanski kuvar Eduardo Pasinelli podelio je svoj rafinirani način pripreme popularnih špageta aglio e olio, donoseći dašak Michelin restorana u kuhinje svih koji vole da eksperimentišu sa klasičnim italijanskim jelima. Ovaj poseban recept, objavljen u maju 2026. godine, pravi je izbor za žene koje žele da podignu uobičajenu pastu na viši nivo. Pasinelli ističe: „Ne pravim pastu kakva se uči u školi. Delim tehnike i otkrića za koja su mi bile potrebne godine da ih usavršim.“ U njegovoj interpretaciji, aglio e olio postaje elegantna, kremasta pasta sa savršeno izbalansiranim ukusom, bez traga sirovog belog luka i bez korišćenja pavlake.

Tajna ove verzije je u pažljivoj pripremi belog luka. Svaki čen se najpre oljušti i odstrani mu se klica, jer ona može dati gorčinu jelu. Potom se beli luk blanšira četiri puta po jedan minut, što potpuno menja njegov ukus – iz oštre i intenzivne arome prelazi u blagu, slatkastu i nežnu notu. Za pravljenje sosa koristi se 100 g belog luka, 120 g maslinovog ulja i 120 g vode u kojoj se kuvala pasta. Nakon blanširanja, beli luk se zajedno sa maslinovim uljem i vodom iz paste blendira do fine, svilenkaste emulzije, uz dodatak soli po želji. Na ovaj način dobija se izuzetno kremast sos, a ukus belog luka postaje blag i sofisticiran.

Za jednu porciju potrebno je 120 g špageta, koje se kuvaju do al dente teksture. Vruća pasta se odmah dodaje u sos i energično meša, tako da se bogat sos ravnomerno obavije oko svakog špageta, pri čemu skrob iz testenine dodatno pojačava kremastu strukturu. Jelo se završava svežim peršunom i malo kajenske paprike, koje daju laganu svežinu i diskretno začinsku notu. Ključ uspeha, prema Pasinelliju, jeste kontrola ukusa: „Većina recepata traži da se beli luk prži, ali tako se brzo razvija gorkoća. Ovde dobijamo kremasti sos, a beli luk zadržava svoju eleganciju.“

Ovaj recept je idealan za trenutke kada želite da impresionirate drage osobe ili same sebe jednostavnim, a istovremeno izuzetno profinjenim jelom – savršen izbor za ženske večeri, romantične večere ili posebne prilike.