Vlasti nastavljaju spasilačke operacije, UN i dalje pružaju pomoć na terenu

Broj poginulih u razornim zemljotresima koji su 24.06. pogodili Venecuelu porastao je na 3.535, saopštile su nadležne službe. Najteže su pogođeni Karakas i priobalno područje La Gvaira, gde spasilačke ekipe nastavljaju potragu za preživelima i sprovode sanitarne mere.

Prema podacima koje je izneo predsednik parlamenta Horhe Rodrigez, povređeno je ukupno 16.740 osoba, dok je 17.854 građana raseljeno i trenutno se nalaze u privremenim prihvatnim centrima. Najveći deo žrtava i materijalne štete zabeležen je u priobalnim oblastima, gde se dodatno procenjuju potrebe stanovništva i organizuje pomoć.

Zvaničnici navode da je u 80 skloništa u Karakasu i La Gvairi trenutno smešteno oko 12.800 ljudi. Vršilac dužnosti predsednice Venecuele Delsi Rodrigez izjavila je da su snage bezbednosti raspoređene odmah nakon zemljotresa, odbacivši kritike o kašnjenju reakcije. Najavila je i formiranje nove vojne jedinice za brže reagovanje u budućim vanrednim situacijama.

Ujedinjene nacije saopštile su da nastavljaju saradnju sa lokalnim vlastima i jačaju prisustvo spasilačkih i medicinskih timova. „Neki timovi za potragu i spasavanje ostaju raspoređeni u pogođenim područjima, dok drugi specijalizovani inženjerski timovi i medicinska podrška nastavljaju da stižu“, izjavio je portparol UN Stefan Dižarik.

Potresi jačine 7,2 i 7,5 stepeni Rihterove skale dogodili su se u razmaku od nekoliko sekundi, a spasilačke službe i dalje rade na terenu.

Nadležni još ne mogu da utvrde tačan broj preminulih tokom toplotnog talasa, uzroci smrti ostaju nejasni

Nedavni toplotni talas u Nemačkoj doneo je značajne poteškoće za lokalne pogrebnike, a tačan broj preminulih osoba tokom ovog perioda i dalje nije poznat, saopštili su nadležni izvori. Prema dostupnim informacijama, vrućina se retko navodi kao direktan uzrok smrti u zvaničnoj dokumentaciji, već se u većini slučajeva upisuju medicinski razlozi poput otkazivanja krvotoka ili srca. Obdukcije se sprovode samo u izuzetnim okolnostima, što dodatno otežava precizno utvrđivanje broja žrtava izazvanih visokim temperaturama.

Kako navode sagovornici upoznati sa situacijom, postoji i mogućnost da nisu sve preminule osobe još pronađene u svojim domovima. Ističe se da je smrt osoba koje žive same realnost sa kojom se društvo suočava. Zvaničnici procenjuju da bi za tačnu procenu posledica toplotnog talasa bilo potrebno sprovesti detaljnija ispitivanja i analize, ali se to u praksi retko dešava.

“Ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo koliko je ljudi preminulo usled posledica vrućine, jer se ovakav uzrok smrti retko navodi u zvaničnim dokumentima”, izjavio je izvor upoznat sa procedurama. Nadležni organi nastavljaju da prate situaciju i analiziraju podatke kako bi utvrdili stvarni obim posledica toplotnog talasa.

Lokalne vlasti organizuju evakuaciju, požar zahvatio 4.600 hektara, istraga o uzroku u toku

Više od 10.000 ljudi evakuisano je iz nekoliko gradova i sela u podnožju francuskih Pirineja, nakon što je veliki šumski požar izbio u blizini mesta Trevijak, nedaleko od Perpinjana. Incident se dogodio usled intenzivnog toplotnog talasa koji zahvata južne delove Francuske i susednu Španiju, saopštile su lokalne vlasti.

Požar je do sada zahvatio najmanje 4.600 hektara šume, a vatra se približila na svega 300 metara od stambenih objekata. Prema navodima lokalnog prefekta Pjera Renjoa de la Mota, evakuisani su stanovnici iz više od desetak naselja kako bi se izbegle žrtve i veća materijalna šteta.

“Svi raspoloživi resursi angažovani su na terenu kako bi se zaustavilo dalje širenje požara i zaštitili životi i imovina građana”, navedeno je u zvaničnom saopštenju lokalnih vlasti. Evakuacija je organizovana u saradnji sa hitnim službama, a stanovnici su privremeno smešteni u bezbedne zone.

Uzrok požara još nije zvanično utvrđen, a istraga je u toku. Nadležne službe prate situaciju i preduzimaju mere kako bi se požar što pre lokalizovao. U gašenju učestvuju vatrogasci iz više regiona, a građani su pozvani na oprez i poštovanje uputstava nadležnih organa.

Nadležni podsećaju da su visoke temperature i sušni periodi tokom ranog leta dodatni faktori rizika za izbijanje i širenje požara u ovom delu Evrope.