Rute izjavio da ne vidi šta bi moglo naterati Putina na pregovore, dok Ukrajina trpi teške napade

Generalni sekretar NATO Mark Rute izjavio je danas da ne zna šta bi moglo da natera predsednika Rusije Vladimira Putina da pristane na pregovore sa Ukrajinom, navodeći da je teško proceniti njegove namere. Rute je ovu izjavu dao na konferenciji za novinare koja je održana uoči samita NATO u Ankari.

“Za mirovni proces su potrebne dve strane. Volodimir Zelenski je spreman da razgovara sa Putinom u bilo kom formatu kako bi se okončao ovaj rat, ali Putin za sada to odbija”, rekao je Rute, ističući trenutnu situaciju.

Prema zvaničnim izjavama, Rute je naglasio da Ukrajina nastavlja da trpi teške napade, dok istovremeno ostvaruje vojne uspehe na terenu i sve češće pogađa ciljeve duboko na teritoriji Rusije. On je ocenio i da je Putin spreman da žrtvuje veliki broj svojih vojnika, navodeći brojku do 35.000 ljudi, što je ocenio kao “suludo na bojnom polju”.

Rute je apelovao na ruske građane da dobro razmisle pre nego što se priključe vojsci. U najnovijem napadu na Kijev, koji se dogodio uoči NATO samita, poginulo je najmanje 22 ljudi, dok je više osoba povređeno.

“Teško je ući u glavu predsednika Putina i proceniti šta bi moglo promeniti njegov stav prema pregovorima”, rekao je Rute, zaključujući da mirovni proces ostaje neizvestan dok se ne postigne spremnost za dijalog sa obe strane.

Vlasti nastavljaju spasilačke operacije, UN i dalje pružaju pomoć na terenu

Broj poginulih u razornim zemljotresima koji su 24.06. pogodili Venecuelu porastao je na 3.535, saopštile su nadležne službe. Najteže su pogođeni Karakas i priobalno područje La Gvaira, gde spasilačke ekipe nastavljaju potragu za preživelima i sprovode sanitarne mere.

Prema podacima koje je izneo predsednik parlamenta Horhe Rodrigez, povređeno je ukupno 16.740 osoba, dok je 17.854 građana raseljeno i trenutno se nalaze u privremenim prihvatnim centrima. Najveći deo žrtava i materijalne štete zabeležen je u priobalnim oblastima, gde se dodatno procenjuju potrebe stanovništva i organizuje pomoć.

Zvaničnici navode da je u 80 skloništa u Karakasu i La Gvairi trenutno smešteno oko 12.800 ljudi. Vršilac dužnosti predsednice Venecuele Delsi Rodrigez izjavila je da su snage bezbednosti raspoređene odmah nakon zemljotresa, odbacivši kritike o kašnjenju reakcije. Najavila je i formiranje nove vojne jedinice za brže reagovanje u budućim vanrednim situacijama.

Ujedinjene nacije saopštile su da nastavljaju saradnju sa lokalnim vlastima i jačaju prisustvo spasilačkih i medicinskih timova. „Neki timovi za potragu i spasavanje ostaju raspoređeni u pogođenim područjima, dok drugi specijalizovani inženjerski timovi i medicinska podrška nastavljaju da stižu“, izjavio je portparol UN Stefan Dižarik.

Potresi jačine 7,2 i 7,5 stepeni Rihterove skale dogodili su se u razmaku od nekoliko sekundi, a spasilačke službe i dalje rade na terenu.

Savezni sud u SAD saopštio da predsedničke pomilovanja iz 6. januara ne obuhvataju optužbe protiv Brajana Kola mlađeg, istraga se nastavlja

Savezni sud u Sjedinjenim Američkim Državama odbio je zahtev za obustavu krivične optužnice protiv Brajana Kola mlađeg, koji se tereti za navodno postavljanje eksplozivnih naprava ispred sedišta Republikanskog i Demokratskog nacionalnog komiteta u Vašingtonu uoči događaja 6. januara 2021. godine. Sudija Amir Ali zaključio je da pomilovanja izdata povodom događaja 6. januara, tokom prošle administracije, važe samo za lica koja su osuđena za postupke izvršene tog dana i da nisu primenljiva na ovaj slučaj.

Pravni tim Brajana Kola mlađeg tvrdio je pred sudom da su navodne aktivnosti njihovog klijenta „neodvojivo povezane“ sa dešavanjima 6. januara i da bi optužbe trebalo da budu odbačene. Kao deo argumentacije, advokati su naveli izjave iz sudskih dokumenata u kojima se navodi da je Kol putovao u Vašington zbog protesta povezanih sa predsedničkim izborima 2020. godine i da je to deo „istog političkog konteksta“ koji je karakterisao događaje u blizini Kapitola. Takođe je istaknuto da su eksplozivne naprave navodno postavljene 5. januara, a pronađene sledećeg dana.

U podnesku sudu, advokati su naveli: „Pomilovanje – sviđalo se to nekima ili ne – primenjuje se na gospodina Kola, prema jasnom i doslovnom tumačenju jezika pomilovanja u odnosu na činjenice ovog slučaja.“

Međutim, sud je ocenio da predsednička pomilovanja iz 6. januara nisu široko formulisana tako da obuhvataju sve osobe koje su tada boravile u Vašingtonu ili učestvovale u protestima. Sudija Ali je istakao da se pomilovanje odnosi isključivo na lica osuđena za konkretna dela izvršena tokom samog napada na Kapitol, te da optužbe protiv Kola, vezane za navodno postavljanje eksploziva prethodnog dana, ostaju na snazi.

Pravni postupak protiv Brajana Kola mlađeg deo je šire istrage o događajima u Vašingtonu početkom januara 2021. godine. Savezne vlasti nastavljaju istragu o svim incidentima povezanim sa bezbednošću u tom periodu, a suđenje protiv Kola se nastavlja u skladu sa aktuelnim pravnim okvirom.

Prethodni slučajevi u vezi sa događajima 6. januara izazvali su brojne pravne rasprave o dometu predsedničkih pomilovanja, ali sud je u ovom slučaju zauzeo stav da se pomilovanja ne mogu tumačiti šire od izričitih odredbi. Niti jedna druga strana u postupku nije iznela dodatne komentare nakon odluke suda.