Nutricionisti i kardiolozi upozoravaju na unos zasićenih masti iz kozjeg sira i daju savete za zdravlje srca

Stručnjaci iz oblasti ishrane i kardiologije ističu da žene treba da budu pažljive pri odabiru sireva u svakodnevnom jelovniku, jer određene vrste mogu negativno uticati na zdravlje srca. Dijetetičarka Mišel Rutenštajn i kardiolog Frank Han posebno naglašavaju sireve sa visokim sadržajem zasićenih masti, među kojima je i popularni kozji sir, koji mnogi smatraju zdravijim izborom.

Iako je kozji sir omiljen u Srbiji i često se koristi u raznim jelima, stručnjaci preporučuju da se vodi računa o količini. Prema rečima Mišel Rutenštajn, “Kozji sir sadrži korisne hranljive materije, ali treba imati u vidu da u većim količinama može povećati nivo LDL holesterola i opteretiti arterije.” Kardiolog Frank Han savetuje da unos zasićenih masti ne prelazi deset procenata ukupnog dnevnog kalorijskog unosa.

Pored kozjeg sira, na listi sireva koji nisu najbolji izbor za zdravlje srca nalazi se i čedar, poznat po visokom procentu zasićenih masti. Sa druge strane, mocarela je preporučljivija jer ima niži sadržaj masnoća i pogodnija je za redovnu upotrebu.

Žene koje žele da očuvaju zdravlje srca treba da izbegavaju preterivanje sa masnim sirevima, posebno u kombinaciji sa kaloričnim ili masnim obrocima. Nutricionisti ističu da povremene, male porcije kozjeg sira kao deo uravnotežene ishrane uglavnom nisu problematične za većinu žena.

Za optimalnu zaštitu srca, savetuje se češći odabir sireva sa smanjenim procentom masnoće i povećan unos povrća. Frank Han naglašava: “Balansirana ishrana je ključ. Nema potrebe za potpunim izbacivanjem sireva, ali je važno biti umeren.”

Ovaj tekst služi isključivo kao informacija i ne zamenjuje mišljenje lekara ili nutricioniste. Pre bilo kakvih promena u načinu ishrane, preporučuje se savetovanje sa stručnjakom.

Stručnjaci otkrivaju da li kolagen ili biotin zaista pomažu kosi i kada ih koristiti

Sve veći broj žena traži rešenja za pojačano opadanje ili usporen rast kose, zbog čega su suplementi poput kolagena i biotina postali izuzetno popularni. Međutim, često se postavlja dilema – koji od ova dva dodatka ishrani je bolji izbor za jaču i zdraviju kosu?

Prema rečima dermatološkinje dr Morgan Rabach, kolagen igra značajnu ulogu u organizmu, posebno kada su u pitanju koža i kosa. Ona ističe: „Kada je dermalni kolagen očuvan, folikuli dlake su bolje usidreni u temenu i to doprinosi rastu kose“. Starenjem, prirodni nivo kolagena opada, što može dovesti do tanje kože, slabije cirkulacije i kose koja je sklonija lomljenju i oštećenju.

Suplementi sa kolagenom, koji sadrže peptide koje telo lako apsorbuje, mogu poboljšati hidrataciju kože i ojačati njenu zaštitnu barijeru, kaže dr Hadley King iz Njujorka. Ovi efekti mogu indirektno uticati na zdravije teme i rast kose, ali dr King naglašava da je naučnih dokaza o direktnom uticaju kolagena na rast kose još uvek malo. „Još uvek nemamo konačne odgovore“, dodaje ona.

Sa druge strane, biotin je vitamin iz B kompleksa koji učestvuje u razgradnji masnih kiselina i sintezi keratina – glavnog proteina u strukturi kose. Nedostatak biotina može izazvati pojačano opadanje ili slabost kose, ali kod osoba kojima ne nedostaje ovaj vitamin, dodatni unos retko donosi vidljive rezultate. Stručnjaci savetuju da se pre upotrebe većih doza biotina konsultujete sa lekarom, jer može uticati na rezultate određenih laboratorijskih analiza.

Iako društvene mreže obiluju pozitivnim iskustvima korisnica oba suplementa, nauka još nije donela konačnu presudu u korist ni kolagena ni biotina. Najvažnije je prilagoditi negu individualnim potrebama i, u dogovoru sa stručnjakom, odlučiti o suplementaciji, uz pažnju na celokupno zdravlje i ishranu.

Saznajte kako da prilagodite rutinu nege i tuširanja za zdravu, hidriranu kožu u zrelijim godinama

Nakon 50. godine, žene sve češće primete promene na svojoj koži, poput suvoće, zatezanja i osetljivosti. Dermatolozi u Srbiji ističu da je pravilna nega tela tada posebno važna, a poseban akcenat stavljaju na način i učestalost tuširanja. Previše topla voda i agresivni sapuni mogu dodatno isušiti kožu i dovesti do neprijatnog osećaja svraba ili perutanja, naročito kod žena u zrelom dobu.

Kako objašnjava dermatološkinja dr Nikol Negbenebor, sa godinama koža gubi vlažnost i prirodna ulja, što je čini podložnijom iritacijama. Dr Negbenebor napominje: „Starija koža lakše gubi vlagu i podložnija je iritacijama, dok vrući tuševi mogu dodatno pogoršati stanje.“ Dermatolog Brajan Toj savetuje da se izbegavaju jaki sapuni i hemikalije: „Preporučujemo upotrebu blagih preparata, bez agresivnih hemikalija, kako bi koža ostala hidrirana.“

Posebno tokom zime, kada je vazduh u prostorijama suv zbog grejanja, koža žena preko 50 godina postaje još osetljivija. Stručnjaci predlažu kraće tuširanje mlakom vodom i upotrebu sapuna bez parfema i deterdženata. Ne postoji univerzalno pravilo za učestalost tuširanja, već to zavisi od individualnih potreba, nivoa fizičke aktivnosti i zdravlja. Mnogim ženama dovoljno je tuširanje svaki drugi ili treći dan, dok se svakodnevna higijena može održavati osvežavanjem ključnih delova tela.

Hidratacija kože nakon tuširanja je ključna – preporučuje se korišćenje hranljivih krema i losiona koji štite prirodnu barijeru kože i smanjuju osećaj zatezanja. Ako primetite izraženu suvoću, svrab ili ljuskanje, savetuje se poseta dermatologu i prilagođavanje navika lične higijene.

Pravilna i nežna nega kože posle 50. godine može učiniti da se osećate prijatnije u svojoj koži tokom cele godine. Pratite savete stručnjaka za dugotrajan mladalački izgled i zdravlje vaše kože.