Većina ljudi je ima nadohvat ruke pre nego što zaspi – na noćnom stočiću, pored jastuka ili čak ispod kreveta. Reč je o mobilnom telefonu, uređaju bez kojeg mnogi ne mogu da zamisle poslednje minute dana.

Proveravanje poruka, društvenih mreža, mejlova ili gledanje videa pred spavanje postalo je deo večernje rutine. Problem je što navika da telefon bude poslednja stvar koju pogledamo pre nego što zatvorimo oči može uticati na kvalitet sna.

Nije problem samo svetlost ekrana

Često se kao glavni krivac navodi plava svetlost koju emituje ekran. Ona može uticati na unutrašnji biološki sat i signalizirati mozgu da je još vreme za budnost.

Međutim, postoji još jedan problem – ono što gledamo na telefonu.

Ako pred spavanje čitate uznemirujuće vesti, odgovarate na poruke, raspravljate se na društvenim mrežama ili gledate sadržaj koji vas snažno zainteresuje, mozak ostaje aktivan baš u trenutku kada bi trebalo da se postepeno smiruje.

Zato možete ostaviti telefon sa strane i dalje imati osećaj da vam se „mozak ne gasi“.

Najgora navika je ona koja deluje bezazleno

Mnogi ljudi kažu sebi da će pogledati telefon samo na minut. Zatim provere jednu poruku, otvore društvenu mrežu, pogledaju još jedan video i odjednom prođe pola sata.

Još jedan problem predstavlja navika da telefon držimo odmah pored glave. Čak i kada ne gledamo u ekran, zvuk obaveštenja ili vibracija mogu prekinuti san ili izazvati kratko buđenje.

Nekada se toga ujutru ni ne sećamo, ali san može biti manje kvalitetan.

Šta možete da uradite?

Jedan od najjednostavnijih trikova jeste da telefon ne bude poslednja stvar koju gledate pred spavanje.

Pokušajte da ga ostavite dalje od kreveta, uključite režim „Ne uznemiravaj“ i izbegavate društvene mreže i sadržaj koji vas uzbuđuje neposredno pre odlaska u krevet.

Umesto toga, večernju rutinu možete završiti čitanjem knjige, laganom muzikom ili jednostavno nekoliko minuta bez ekrana.

Telefon sam po sebi neće „uništiti“ vaš san, ali način na koji ga koristite uveče može napraviti mnogo veću razliku nego što većina ljudi očekuje.

A ako vam je mobilni telefon svake noći bukvalno na jastuku, možda je upravo vreme da mu pronađete drugo mesto.

Leto za mnoge znači sunce, odmor i boravak u prirodi, ali i jednu dobro poznatu napast – komarce. Dok se neki ljudi posle nekoliko minuta na otvorenom vrate sa desetinama ujeda, drugi gotovo da nemaju nijedan.

I nije sve stvar u tome da su „slađi“ komarcima. Nauka je pokazala da ovi insekti koriste čitav niz signala kako bi pronašli čoveka.

Komarci vas „nanjuše“ sa velike udaljenosti

Jedan od najvažnijih signala je ugljen-dioksid koji izdišemo. Komarci mogu da ga registruju i da na osnovu njega krenu prema potencijalnom domaćinu.

Kada se približe, počinju da koriste i druge informacije – telesnu toplotu, miris kože i različita hemijska jedinjenja koja se nalaze na površini tela.

Upravo zbog toga dve osobe koje sede jedna pored druge mogu imati potpuno različit broj ujeda.

Miris kože pravi veliku razliku

Na ljudskoj koži žive milijarde mikroorganizama, a njihova aktivnost utiče na miris koji telo proizvodi. Sastav tog mirisa razlikuje se od osobe do osobe, pa nekima može biti privlačniji komarcima.

Znoj takođe može doprineti tome da određena osoba bude lakše uočljiva, naročito tokom fizičke aktivnosti.

Zbog toga se može dogoditi da komarci gotovo potpuno ignorišu jednu osobu, dok drugu koja sedi odmah pored nje neprestano napadaju.

Nije samo krvna grupa u pitanju

Često se može čuti tvrdnja da komarci posebno vole određenu krvnu grupu. Postoje istraživanja koja ukazuju na razlike u privlačnosti u odnosu na krvnu grupu, ali ona nije jedini niti presudan faktor.

Na to koliko će komarci biti zainteresovani za nekoga utiču i genetika, telesna temperatura, miris kože, ugljen-dioksid koji osoba izdiše i brojni drugi faktori.

Zato nema jednostavnog odgovora na pitanje zašto baš vas komarci „vole“.

Zašto ujedi kod nekih ljudi izgledaju mnogo gore?

Još jedna zanimljiva stvar je da broj ujeda i jačina reakcije nisu isto.

Neko može biti ujeden više puta, ali da gotovo nema vidljive tragove, dok kod druge osobe jedan ubod izazove veliki, crveni i veoma svrbežljiv otok.

To zavisi od reakcije imunog sistema na supstance koje komarac unosi tokom ujeda.

Dakle, ako vas komarci u društvu uvek prvi pronađu, verovatno nije samo slučajnost. Vaš miris, toplota tela, disanje i druge karakteristike mogu ih učiniti privlačnijim nego što su osobe koje sede pored vas.

Ako vam se dešava da se gotovo svake noći probudite u približno isto vreme, pogledate na sat i primetite da je, recimo, 3.17 ili 4.05, lako je pomisliti da to mora imati neko posebno značenje. Iako internet često nudi različita objašnjenja, razlog je najčešće mnogo jednostavniji.

Naš san nije potpuno isti tokom cele noći. Sastoji se od različitih faza, a između njih se mogu dogoditi kratka buđenja kojih se ujutru čak ni ne sećamo. Kada se jedno takvo buđenje ponavlja, može nam izgledati kao da se telo „navilo“ na određeni sat.

Zašto se to događa baš u isto vreme?

Jedan od razloga može biti unutrašnji biološki ritam. Telo ima svoj ciklus spavanja i budnosti koji utiče na to kada smo pospani, a kada budni.

Ako nekoliko dana zaredom odlazite na spavanje u slično vreme, ustajete u slično vreme i budite se tokom noći, mozak može razviti svojevrsni obrazac. Zbog toga se buđenje može ponavljati u približno istom periodu.

Na san mogu uticati i temperatura u prostoriji, buka, svetlost, kasni obrok, alkohol, kofein ili potreba da odete do toaleta.

Posebno obratite pažnju na ono što radite pre spavanja

Telefon, televizor i dugo gledanje u ekran neposredno pred spavanje mogu dodatno poremetiti rutinu. Isto važi i za odlazak u krevet u potpuno različito vreme iz dana u dan.

Ako se budite tokom noći, važno je i šta tada radite. Paljenje jakog svetla, gledanje u telefon i proveravanje koliko je sati mogu dodatno razbuditi mozak.

Zato stručnjaci često savetuju da se tokom noćnog buđenja izbegava gledanje u ekran i da se prostorija zadrži što tamnijom i mirnijom.

Kada buđenje može biti znak da treba nešto promeniti?

Ako se budite povremeno i brzo ponovo zaspite, najčešće nema razloga za zabrinutost. Međutim, ako se noćna buđenja ponavljaju, traju dugo ili zbog njih tokom dana imate ozbiljan problem sa umorom i koncentracijom, ne treba ih ignorisati.

Posebno je važno obratiti pažnju ako uz buđenje imate jako hrkanje, gušenje ili prekide disanja tokom spavanja, izraženu dnevnu pospanost ili druge neuobičajene simptome.

Dakle, ako se svake noći budite u isto vreme, to ne znači da vam telo šalje neku misterioznu poruku. Mnogo je verovatnije da je vaš organizam napravio obrazac koji može imati veze sa snom, navikama i uslovima u kojima spavate.

Ponekad je upravo promena večernje rutine ono što može pomoći da se taj obrazac prekine.