Nova španska studija pokazuje da mediteranski način ishrane poboljšava mikrobiotu i šanse za trudnoću kod žena

Najnovija istraživanja iz Španije ukazuju na to da na plodnost žena ne utiču samo geni i hormoni, već i svakodnevne prehrambene navike. Tim naučnika sa Instituta za agrohemiju i prehrambene tehnologije u Valensiji pratio je zdravstveno stanje 104 žene između 18 i 38 godina koje su imale dijagnostikovan primarni infertilitet, odnosno nisu mogle da zatrudne nakon godinu dana pokušavanja. Analizom njihovih navika u ishrani i vaginalne mikrobiote, naučnici su ustanovili da žene koje se drže mediteranske ishrane imaju uravnoteženiji mikrobiomski profil, što povećava šanse za uspeh u procesu medicinski potpomognute oplodnje. Posebno su značajne bakterije Lactobacillus, za koje dr Mar Gimeno, specijalista ginekologije i akušerstva, ističe: “imaju zaštitnu ulogu za zdravlje vaginalne flore i reproduktivni potencijal”. Kod žena koje su ostvarile trudnoću, dominirale su upravo ove korisne bakterije, dok su kod onih koje nisu uspele da zatrudne, a koje su ređe sledile principe mediteranske ishrane, bile učestalije bakterije Gardnerella vaginalis koje narušavaju mikrobiološku ravnotežu. Studija je naglasila i značaj mikronutrijenata kao što su vitamini A, C, D, E, beta-karoten, kalcijum i cink u očuvanju zdrave vaginalne sredine i smanjenju rizika od bakterijske vaginoze, najčešćeg poremećaja mikrobiote kod žena reproduktivne dobi. “Čini se da ovi nutrijenti, prisutni u jelima tipičnim za mediteransku ishranu, pomažu u očuvanju ravnoteže mikroorganizama”, navodi dr Gimeno. Rezultati su pokazali i razliku u mikrobiomu između žena koje su iznele trudnoću do kraja i onih koje su imale spontani pobačaj, što ukazuje na to da sastav vaginalne flore utiče i na tok trudnoće. Španski istraživači zaključuju da promene u životnim navikama, posebno u ishrani, mogu biti dodatna podrška ženama koje se bore sa neplodnošću i planiraju vantelesnu oplodnju.

Prolećni dani traže laganiju, ali i dalje hranljivu hranu – nešto što neće opteretiti organizam, a opet će zasititi i prijati posle šetnje ili radnog dana. Paradajz čorba je upravo to: jednostavno jelo koje spaja svežinu, blagu kiselost i kremastu teksturu u jednom tanjiru.

Za ovu čorbu biće vam potrebno nekoliko osnovnih sastojaka: crni luk, šargarepa, malo celera, zreli paradajz ili pelat, supa ili voda, maslinovo ulje i začini po želji. Poenta je u jednostavnosti – što su sastojci kvalitetniji, to će ukus biti bogatiji i prirodniji.

Na malo maslinovog ulja prvo se proprži sitno seckani luk, dok ne postane staklast, zatim se dodaje šargarepa i celer kako bi dali prirodnu slatkoću i dubinu ukusa. Nakon nekoliko minuta dinstanja, ubacuje se paradajz i sve se lagano krčka dok se sastojci ne sjedine u aromatičnu osnovu.

Kada povrće omekša, doliva se voda ili supa, a čorba se kuva još desetak do petnaest minuta. Na kraju se sve može izblendati štapnim mikserom kako bi se dobila kremasta tekstura. Začini poput soli, bibera, bosiljka ili origana daju finalni prolećni potpis ovom jelu.

Ono što ovu čorbu čini posebnom jeste njena svestranost – može da se služi topla ili mlaka, uz parče hleba, krutone ili kašiku rukole na vrhu. Lagana je, osvežavajuća i idealna za dane kada želite nešto domaće, zdravo i brzo, a da ipak izgleda i miriše kao mali gastronomski užitak.

Brz recept sa osnovnim sastojcima, idealan za osveženje i energiju tokom prolećnih dana

Proleće je vreme kada većina nas ima potrebu za lakšom i osvežavajućom hranom, a posebno su popularna jela koja se brzo pripremaju i bogata su vitaminima. Kremasta paradajz čorba je upravo takav obrok – jednostavna, hranljiva i savršeno se uklapa u brzi dnevni raspored, dok prijatno zagreva organizam nakon boravka na svežem vazduhu.

Za pripremu ove čorbe potrebno je: glavica crnog luka, šargarepa, celer, nekoliko zrelih paradajza ili pelat iz konzerve, maslinovo ulje, voda ili povrtna supa i omiljeni začini. Priprema počinje dinstanjem sitno seckanog crnog luka na malo maslinovog ulja dok ne postane staklast, zatim se dodaju šargarepa i celer. Povrće se prži nekoliko minuta kako bi otpustilo slatkoću i aromu.

Kada povrće omekša, dodaju se paradajz i tečnost, a zatim se čorba kuva deset do petnaest minuta na srednjoj temperaturi. Po želji, gotova čorba se izblenda štapnim mikserom kako bi postala potpuno kremasta. “Kvalitet sastojaka je ključan za bogat ukus i prirodnu aromu. Kada koristite domaće povrće, rezultat je još bolji”, savetuje Milica Petrović, dugogodišnja ljubiteljka zdrave kuhinje.

Za završni dodir, možete dodati malo svežeg bosiljka ili peršuna. Ako volite gušću čorbu, umešajte nekoliko kašika neutralne pavlake ili biljnog napitka. Poslužite sa integralnim hlebom ili tostiranim kockicama i dobićete kompletan obrok koji će se svideti celoj porodici.

Ovaj recept je odličan za žene koje vode računa o ishrani i žele više povrća u svom dnevnom meniju. Zahteva minimalan trud i vreme, a pruža osvežavajuću i energetski bogatu čorbu, savršenu za svaki prolećni dan.