Jednostavan i hranljiv obrok za celu porodicu, sa sočnim ćuftama i mirisnim začinima – gotov za kratko vreme.

Ako tražite ukusan i brz obrok koji će oduševiti i decu i odrasle, špagete sa ćuftama u paradajz sosu su pravi izbor. Ovaj tradicionalni recept savršen je za porodične ručkove ili kada želite da na brzinu pripremite nešto što svi vole. Priprema je jednostavna i ne zahteva mnogo vremena, a rezultat je bogat ukus domaće kuhinje.

Za pripremu vam je potrebno 200 grama špageta. Ćufte se prave od 300 grama mlevenog mesa, jednog jajeta, 50 grama rendanog kačkavalja, kašike prezli, malo soli i suvog začina. Sve sastojke dobro sjedinite, oblikujte male loptice i ostavite ih u frižideru tridesetak minuta. Nakon toga, propržite ćufte na malo ulja dok ne poprime zlatnu boju.

Za sos je potrebno 300 mililitara soka od paradajza, jedna glavica crnog luka, dve kašike brašna, so i suvi začin po ukusu. Sitno iseckani crni luk propržite na malo masnoće, zatim dodajte brašno i kratko propržite zajedno. Ulijte sok od paradajza, posolite i začinite po želji. Kada sos provri, u njega stavite pržene ćufte i kuvajte još nekoliko minuta uz povremeno mešanje.

Špagete skuvajte prema uputstvu sa pakovanja, procedite i sjedinite sa sosom i ćuftama. Na kraju, pospite svežim peršunom, narendanim parmezanom i listićima bosiljka za dodatnu aromu i boju.

Kako kaže Marija Petrović, majka dvoje dece iz Beograda: „Ovaj recept uvek oduševi decu, ali i odrasle, jer je jednostavan, a ukusan. Idealno je rešenje za brzi porodični ručak“. Preporučuje i da po želji možete dodati malo ljute papričice ili maslina za poseban ukus.

Ovaj obrok je odličan za sve žene koje žele da spoje tradiciju i praktičnost u svakodnevnom kuvanju, pružajući toplinu i zadovoljstvo svojoj porodici za stolom.

Nova španska studija pokazuje da mediteranski način ishrane poboljšava mikrobiotu i šanse za trudnoću kod žena

Najnovija istraživanja iz Španije ukazuju na to da na plodnost žena ne utiču samo geni i hormoni, već i svakodnevne prehrambene navike. Tim naučnika sa Instituta za agrohemiju i prehrambene tehnologije u Valensiji pratio je zdravstveno stanje 104 žene između 18 i 38 godina koje su imale dijagnostikovan primarni infertilitet, odnosno nisu mogle da zatrudne nakon godinu dana pokušavanja. Analizom njihovih navika u ishrani i vaginalne mikrobiote, naučnici su ustanovili da žene koje se drže mediteranske ishrane imaju uravnoteženiji mikrobiomski profil, što povećava šanse za uspeh u procesu medicinski potpomognute oplodnje. Posebno su značajne bakterije Lactobacillus, za koje dr Mar Gimeno, specijalista ginekologije i akušerstva, ističe: “imaju zaštitnu ulogu za zdravlje vaginalne flore i reproduktivni potencijal”. Kod žena koje su ostvarile trudnoću, dominirale su upravo ove korisne bakterije, dok su kod onih koje nisu uspele da zatrudne, a koje su ređe sledile principe mediteranske ishrane, bile učestalije bakterije Gardnerella vaginalis koje narušavaju mikrobiološku ravnotežu. Studija je naglasila i značaj mikronutrijenata kao što su vitamini A, C, D, E, beta-karoten, kalcijum i cink u očuvanju zdrave vaginalne sredine i smanjenju rizika od bakterijske vaginoze, najčešćeg poremećaja mikrobiote kod žena reproduktivne dobi. “Čini se da ovi nutrijenti, prisutni u jelima tipičnim za mediteransku ishranu, pomažu u očuvanju ravnoteže mikroorganizama”, navodi dr Gimeno. Rezultati su pokazali i razliku u mikrobiomu između žena koje su iznele trudnoću do kraja i onih koje su imale spontani pobačaj, što ukazuje na to da sastav vaginalne flore utiče i na tok trudnoće. Španski istraživači zaključuju da promene u životnim navikama, posebno u ishrani, mogu biti dodatna podrška ženama koje se bore sa neplodnošću i planiraju vantelesnu oplodnju.

Prolećni dani traže laganiju, ali i dalje hranljivu hranu – nešto što neće opteretiti organizam, a opet će zasititi i prijati posle šetnje ili radnog dana. Paradajz čorba je upravo to: jednostavno jelo koje spaja svežinu, blagu kiselost i kremastu teksturu u jednom tanjiru.

Za ovu čorbu biće vam potrebno nekoliko osnovnih sastojaka: crni luk, šargarepa, malo celera, zreli paradajz ili pelat, supa ili voda, maslinovo ulje i začini po želji. Poenta je u jednostavnosti – što su sastojci kvalitetniji, to će ukus biti bogatiji i prirodniji.

Na malo maslinovog ulja prvo se proprži sitno seckani luk, dok ne postane staklast, zatim se dodaje šargarepa i celer kako bi dali prirodnu slatkoću i dubinu ukusa. Nakon nekoliko minuta dinstanja, ubacuje se paradajz i sve se lagano krčka dok se sastojci ne sjedine u aromatičnu osnovu.

Kada povrće omekša, doliva se voda ili supa, a čorba se kuva još desetak do petnaest minuta. Na kraju se sve može izblendati štapnim mikserom kako bi se dobila kremasta tekstura. Začini poput soli, bibera, bosiljka ili origana daju finalni prolećni potpis ovom jelu.

Ono što ovu čorbu čini posebnom jeste njena svestranost – može da se služi topla ili mlaka, uz parče hleba, krutone ili kašiku rukole na vrhu. Lagana je, osvežavajuća i idealna za dane kada želite nešto domaće, zdravo i brzo, a da ipak izgleda i miriše kao mali gastronomski užitak.