Pravilno pripremljene kokice mogu biti dobar izvor vlakana, ali način pripreme i porcija određuju njihov uticaj na zdravlje.

Sve više žena bira kokice kao užinu dok uživaju u omiljenim serijama ili tokom večernjeg opuštanja kod kuće. Kokice su zbog lakog načina pripreme i prijatnog ukusa postale čest izbor umesto drugih grickalica, ali često se postavlja pitanje kakav uticaj dnevno konzumiranje ima na žensko zdravlje.

Nutricionistkinja Ivana Petrović ističe da su kokice odličan izvor vlakana kada se pripremaju na vrućem vazduhu, bez puno soli i dodatnih masnoća. Kako navodi Petrović: „Kokice su celovita žitarica koja može doprineti boljem varenju i osećaju sitosti, posebno kada želite da izbegnete teže i kaloričnije grickalice poput čipsa ili slatkiša“. Zahvaljujući vlaknima i maloj količini proteina, i manja porcija može pružiti dugotrajan osećaj sitosti.

Ipak, važno je obratiti pažnju na količinu i način pripreme. Kokice iz mikrotalasne ili bioskopa često sadrže previše soli, zasićenih masti i aditiva, što može negativno uticati na zdravlje. Prekomeran unos soli može povisiti krvni pritisak, dok masnoće dodatno opterećuju digestivni sistem i povećavaju kalorijsku vrednost užine.

Žene koje se suočavaju sa problemima varenja ili nadimanjem mogu osetiti pojačane simptome ako naglo povećaju unos vlakana iz kokica, poput gasova ili osećaja težine. Petrović savetuje da se unos vlakana povećava postepeno i da je važno unositi dovoljno tečnosti. Kako ona kaže: „Prelazak na ishranu bogatu vlaknima mora biti postepen, pogotovo kod osoba koje nisu navikle na ovakav režim. Voda je ključna za pravilan rad creva“.

Kokice su bogate mineralima poput magnezijuma, fosfora i gvožđa, a sadrže i polifenole, antioksidanse koji pozitivno utiču na zdravlje srca i krvnih sudova. Redovan unos vlakana povezuje se sa manjim rizikom od dijabetesa, bolesti srca i gojaznosti – što je posebno važno za žene koje vode računa o svom zdravlju i telesnoj težini.

Najzdraviji izbor su kokice bez ulja i sa minimalno dodatka soli. Umesto putera, ukus možete obogatiti začinima poput bibera, dimljene paprike ili ruzmarina. Ako imate osetljiv stomak ili hronične probleme sa varenjem, pratite kako vaš organizam reaguje i po potrebi se konsultujte sa stručnjakom.

Zaključak je da kokice mogu biti deo zdrave ishrane ako ih konzumirate umereno i pripremate na pravi način – bez viška soli i masnoća. Tako ćete uživati u ukusnoj užini koja doprinosi boljem varenju i opštem zdravlju, bez opasnosti da postane visokokalorična grickalica.

Jednostavan i hranljiv obrok za celu porodicu, sa sočnim ćuftama i mirisnim začinima – gotov za kratko vreme.

Ako tražite ukusan i brz obrok koji će oduševiti i decu i odrasle, špagete sa ćuftama u paradajz sosu su pravi izbor. Ovaj tradicionalni recept savršen je za porodične ručkove ili kada želite da na brzinu pripremite nešto što svi vole. Priprema je jednostavna i ne zahteva mnogo vremena, a rezultat je bogat ukus domaće kuhinje.

Za pripremu vam je potrebno 200 grama špageta. Ćufte se prave od 300 grama mlevenog mesa, jednog jajeta, 50 grama rendanog kačkavalja, kašike prezli, malo soli i suvog začina. Sve sastojke dobro sjedinite, oblikujte male loptice i ostavite ih u frižideru tridesetak minuta. Nakon toga, propržite ćufte na malo ulja dok ne poprime zlatnu boju.

Za sos je potrebno 300 mililitara soka od paradajza, jedna glavica crnog luka, dve kašike brašna, so i suvi začin po ukusu. Sitno iseckani crni luk propržite na malo masnoće, zatim dodajte brašno i kratko propržite zajedno. Ulijte sok od paradajza, posolite i začinite po želji. Kada sos provri, u njega stavite pržene ćufte i kuvajte još nekoliko minuta uz povremeno mešanje.

Špagete skuvajte prema uputstvu sa pakovanja, procedite i sjedinite sa sosom i ćuftama. Na kraju, pospite svežim peršunom, narendanim parmezanom i listićima bosiljka za dodatnu aromu i boju.

Kako kaže Marija Petrović, majka dvoje dece iz Beograda: „Ovaj recept uvek oduševi decu, ali i odrasle, jer je jednostavan, a ukusan. Idealno je rešenje za brzi porodični ručak“. Preporučuje i da po želji možete dodati malo ljute papričice ili maslina za poseban ukus.

Ovaj obrok je odličan za sve žene koje žele da spoje tradiciju i praktičnost u svakodnevnom kuvanju, pružajući toplinu i zadovoljstvo svojoj porodici za stolom.

Nova španska studija pokazuje da mediteranski način ishrane poboljšava mikrobiotu i šanse za trudnoću kod žena

Najnovija istraživanja iz Španije ukazuju na to da na plodnost žena ne utiču samo geni i hormoni, već i svakodnevne prehrambene navike. Tim naučnika sa Instituta za agrohemiju i prehrambene tehnologije u Valensiji pratio je zdravstveno stanje 104 žene između 18 i 38 godina koje su imale dijagnostikovan primarni infertilitet, odnosno nisu mogle da zatrudne nakon godinu dana pokušavanja. Analizom njihovih navika u ishrani i vaginalne mikrobiote, naučnici su ustanovili da žene koje se drže mediteranske ishrane imaju uravnoteženiji mikrobiomski profil, što povećava šanse za uspeh u procesu medicinski potpomognute oplodnje. Posebno su značajne bakterije Lactobacillus, za koje dr Mar Gimeno, specijalista ginekologije i akušerstva, ističe: “imaju zaštitnu ulogu za zdravlje vaginalne flore i reproduktivni potencijal”. Kod žena koje su ostvarile trudnoću, dominirale su upravo ove korisne bakterije, dok su kod onih koje nisu uspele da zatrudne, a koje su ređe sledile principe mediteranske ishrane, bile učestalije bakterije Gardnerella vaginalis koje narušavaju mikrobiološku ravnotežu. Studija je naglasila i značaj mikronutrijenata kao što su vitamini A, C, D, E, beta-karoten, kalcijum i cink u očuvanju zdrave vaginalne sredine i smanjenju rizika od bakterijske vaginoze, najčešćeg poremećaja mikrobiote kod žena reproduktivne dobi. “Čini se da ovi nutrijenti, prisutni u jelima tipičnim za mediteransku ishranu, pomažu u očuvanju ravnoteže mikroorganizama”, navodi dr Gimeno. Rezultati su pokazali i razliku u mikrobiomu između žena koje su iznele trudnoću do kraja i onih koje su imale spontani pobačaj, što ukazuje na to da sastav vaginalne flore utiče i na tok trudnoće. Španski istraživači zaključuju da promene u životnim navikama, posebno u ishrani, mogu biti dodatna podrška ženama koje se bore sa neplodnošću i planiraju vantelesnu oplodnju.