U osnovnom scenariju inflacija 3,6 odsto u 2026. godini, dok u najgorem slučaju može dostići 6,5 odsto u 2027.

Narodna banka Srbije izradila je tri moguća scenarija kretanja inflacije za naredni period, uzimajući u obzir razvoj situacije na Bliskom istoku. Prema osnovnom scenariju, prosečna inflacija u 2026. godini iznosiće 3,6 odsto, a za 2027. godinu predviđa se rast na 4,4 odsto. Ova prognoza zasniva se na očekivanom razrešenju sukoba u Iranu tokom drugog tromesečja 2026. godine i stabilnim cenama nafte oko 90,7 dolara po barelu.

Ukoliko se sukob produži i dođe do produžene blokade Ormuskog moreuza, Narodna banka predviđa nepovoljan scenario u kojem bi prosečna inflacija za 2026. godinu bila 4,1 odsto, a za 2027. godinu 4,8 odsto. U ovom slučaju, očekuje se prosečna cena nafte od 100 dolara po barelu i povećanje cene gasa na 500 evra po kubnom metru, dok bi cene primarnih poljoprivrednih proizvoda porasle oko 8,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Najnepovoljniji scenario, koji podrazumeva produženi rat do kraja 2026. godine i značajna oštećenja energetske infrastrukture, projektuje inflaciju od 4,6 odsto u 2026. i čak 6,5 odsto u 2027. godini. U tom slučaju, cena nafte bi do kraja godine dostigla 125 dolara po barelu, a smanjena dostupnost mineralnih đubriva dovela bi do nižih prinosa i dodatnog rasta cena poljoprivrednih proizvoda.

Centralna banka napominje da se trenutni poremećaji razlikuju od energetskog šoka iz 2022. godine, kada je svetska ekonomija bila pod uticajem iznenadnog smanjenja ponude energenata. Ovog puta, glavni rizici proizilaze iz neizvesnosti i volatilnosti na tržištima zbog mogućih pretnji transportnim rutama, posebno kroz Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko petine globalne ponude sirove nafte i značajne količine gasa i mineralnih đubriva.

Iako su cene energije 2026. godine niže nego tokom krize iz 2022, Narodna banka smatra da bi prenos troškova na krajnje cene mogao biti slabiji zahvaljujući labavijim tržištima rada i nižim inflatornim očekivanjima. Ipak, centralna banka upozorava da su rizici projekcija i dalje visoki i zavise pre svega od razvoja geopolitičkih odnosa između SAD i Irana.

Gas na TTF tržištu 45,4 EUR/MWh, evropski indeksi u padu do 0,3 odsto, zlato na 2.390 dolara po unci

Cena nafte brent iznosi oko 110 dolara za barel, dok je cena sirove nafte (WTI) 103,7 dolara, što predstavlja blagi pad u odnosu na prethodni dan, prema berzanskim podacima od 20. maja 2026. godine. Pad cena nafte povezuje se sa smanjenjem geopolitičke napetosti nakon što je predsednik SAD Donald Tramp izjavio da će rat sa Iranom biti okončan ‘veoma brzo’, iako investitori ostaju oprezni zbog nastavljenih poremećaja u snabdevanju sa Bliskog istoka.

Cene gasa na TTF tržištu kreću se oko 45,4 EUR/MWh, što je približno 470 evra za 1.000 kubnih metara i predstavlja pad od 0,5 odsto u odnosu na prethodni dan. Na berzama u Evropi, indeksi su u blagom padu: Euro Stoxx 50 je na oko 5.890 poena (−0,2 odsto), nemački DAX na oko 24.400 poena (−0,2 odsto), francuski CAC 40 na oko 7.980 poena (−0,3 odsto), a italijanski FTSE MIB na oko 48.100 poena (−0,2 odsto).

Na američkom tržištu, indeks S&P 500 pao je za 0,7 odsto i iznosi oko 7.353 poena, dok je Nasdaq u minusu od 0,9 odsto i trenutno je na oko 23.350 poena. Cena zlata kreće se oko 2.390 dolara po unci, dok je kurs evra prema dolaru na nivou od oko 1,08 dolara za jedan evro.

Pšenica se danas prodaje po ceni od 666,26 dolara po bušelu (27,2 kg), što je pad od 0,15 odsto u odnosu na utorak.

Prema ekonomskim analizama, najnovija kretanja na globalnim tržištima reflektuju uticaj geopolitičkih događaja i nastavak volatilnosti u energetskom sektoru.

Fišing sada čini 15 odsto napada, dok napredne AI tehnologije povećavaju rizik od manipulacije i gubitka identiteta

Kompanija Kaspersky predstavila je na godišnjoj konferenciji Kaspersky HORIZONS u Rimu, održanoj 19. maja 2026. godine, nova saznanja o rizicima koje kognitivna veštačka inteligencija donosi po mentalnu privatnost i autonomiju pojedinaca. Prema analizama, veštačka inteligencija se ubrzano razvija u pravcu analize neuronskih signala, modelovanja ponašanja i predviđanja obrazaca donošenja odluka, što otvara niz novih bezbednosnih izazova.

Kaspersky GReAT identifikovao je četiri ključna rizika koji postaju sve izraženiji sa napretkom kognitivnih AI sistema. Prvi rizik je povećana složenost socijalnog inženjeringa uz pomoć velikih jezičkih modela (LLM-ova), koji omogućavaju napadačima da kreiraju znatno ubedljivije fišing poruke i prevare. Prema najnovijem Globalnom izveštaju Kaspersky Security Services, fišing čini oko 15% (jedan od sedam) najčešće korišćenih tehnika sajber napada, što pokazuje ozbiljnost ovog trenda.

Drugi rizik je masovna kognitivna manipulacija, gde AI omogućava operacije uticaja velikih razmera. Akteri kao što su haktivisti i grupe koje koriste napredne perzistentne pretnje (APT) mogu koristiti AI za eksploataciju kognitivnih pristrasnosti i emocionalnih okidača u populaciji. Time se produbljuje polarizacija i smanjuje poverenje u javne procese, dok mikro-targetiranje i algoritamski sistemi dodatno učvršćuju efekte “echo chamber” fenomena na društvenim mrežama.

Treći identifikovani rizik je napredno profilisanje, gde AI koristi objedinjene podatke sa društvenih mreža i digitalnog ponašanja kako bi izradila detaljne psihološke profile pojedinaca. Ovaj proces povećava rizik od doxxing-a i tehnološki posredovanog zlostavljanja, pri čemu su lične ranjivosti izložene i iskorišćene za ciljane napade. Prediktivni modeli AI takođe mogu dovesti do toga da pojedinci budu procenjivani i targetirani na osnovu pretpostavljenog, a ne stvarnog ponašanja.

Četvrti rizik odnosi se na razvoj interfejsa mozak–računar (BCI), koji su i dalje u eksperimentalnoj fazi, ali već omogućavaju pacijentima komunikaciju putem interpretacije neuronskih signala. Ovi sistemi se približavaju IoT okruženju, gde bi neuronski signali mogli upravljati pametnim uređajima i medicinskom opremom, stvarajući dodatne bezbednosne izazove za privatnost.

Ovi nalazi ukazuju da razvoj kognitivne veštačke inteligencije nosi nove slojevite pretnje kako za pojedince, tako i za institucije i društvo u celini. Prema analizama, fišing kao početna tačka za napade, ali i sofisticirane metode manipulacije, zahtevaju pojačanu pažnju i razvoj novih strategija za zaštitu mentalne privatnosti.