Novi električni model s tri aksijalna elektromotora, potrošnjom od 21,0–17,8 kWh/100 km i rekordnih 25 dugoprugaških dostignuća

Kompanija Mercedes-AMG predstavila je 20. maja 2026. godine novi GT 4-Door Coupé, prvi serijski električni model ove marke sa revolucionarnim pogonom koji razvija do 860 kW (1.169 KS). Vozilo koristi tri aksijalna elektromotora – dva na zadnjoj i jedan na prednjoj osovini – i visokonaponsku bateriju visokih performansi, omogućavajući kontinuiranu isporuku snage i postavljanje novih standarda u segmentu visokih performansi.

Novi model je izgrađen na AMG.EA arhitekturi, a kupcima će biti dostupne dve varijante: Mercedes-AMG GT 63 4-Door Coupé i Mercedes-AMG GT 55 4-Door Coupé. Zvanične cene će biti formirane prema pozicioniranju prethodnih generacija. Model GT 63 ima kombinovanu potrošnju energije od 21,0–17,9 kWh/100 km, dok GT 55 troši 21,0–17,8 kWh/100 km. Oba modela imaju kombinovanu emisiju CO₂ od 0 g/km i spadaju u CO₂ klasu A1.

Visok nivo inovacija potvrđen je rekordnom vožnjom tehnološkog demonstratora CONCEPT AMG GT XX, koji je u Nardò test centru prešao više od 40.000 kilometara za sedam dana i 13 sati, oborivši 25 rekorda u vožnji na duge distance.

Ola Källenius, predsednik Upravnog odbora kompanije Mercedes-Benz Group AG, istakao je: „Novi AMG GT 4-Door Coupé imao sam priliku lično da vozim u više navrata – i zaista se izdvaja. Pomera granice performansi i donosi emociju koju naši fanovi očekuju – sada u električnoj eri. Sa ovim prvim modelom zasnovanim na novoj AMG.EA arhitekturi, ne samo da ih ispunjavamo, već ih podižemo na potpuno novi nivo.“

Michael Schiebe, član Upravnog odbora Mercedes-Benz Group AG za proizvodnju, kvalitet i upravljanje lancem snabdevanja, dodaje: „Novi Mercedes-AMG GT 4-Door Coupé označava početak potpuno nove ere. Reč je o apsolutnoj mašini visokih performansi, ispunjenoj pionirskim inovacijama koje omogućavaju do sada nezamislive vozne performanse u ovom segmentu. Ponos i duh našeg AMG tima ogledaju se u svakom detalju.“

Jörg Burzer, direktor za tehnologiju, razvoj i nabavku, naglašava: „Sa novim Mercedes-AMG GT 4-Door Coupé modelom još jednom šaljemo snažnu poruku: ovo vozilo predstavlja dokaz kako performanse i izdržljivost podižemo na potpuno novi nivo, pomerajući granice električne mobilnosti. U modelu Mercedes-AMG GT 4-Door Coupé, tri revolucionarna visokotehnološka aksijalna elektromotora i inovativna visokonaponska baterija garantuju zadivljujuće performanse i izuzetnu izdržljivost.“

Bastian Baudy, direktor dizajna kompanije Mercedes-Benz Group AG, zaključuje: „Prvi potpuno električni AMG GT 4-Door Coupé podiže AMG DNK na potpuno novi nivo. Reč je o vozilu koje oličava vrhunsku tehnologiju i inovacije, oživljava performanse i postavlja nove standarde svojim radikalnim dizajnerskim pristupom.“

Novi Mercedes-AMG GT 4-Door Coupé, uz inovativni pogon, rekordnu izdržljivost i energetsku efikasnost, najavljuje novu eru visokih performansi u električnoj mobilnosti.

Za nova pravila glasalo 508 poslanika Evropskog parlamenta, 64 protiv i 90 uzdržanih, cilj je zaštita strateških sektora

Evropska unija usvojila je novi regulatorni okvir koji značajno pooštrava proveru stranih investicija u strateške sektore, sa ciljem smanjenja bezbednosnih rizika za ekonomsku i tehnološku suverenost. Evropski parlament je 20. maja 2026. godine odobrio nova pravila koja uvode obaveznu kontrolu direktnih stranih investicija. Za predlog je glasalo 508 poslanika, 64 je bilo protiv, dok je 90 bilo uzdržano.

Prema objavi Evropskog parlamenta, dogovorom sa državama članicama predviđeno je da obavezna provera obuhvati sektore kao što su odbrana, poluprovodnici, veštačka inteligencija, kritične sirovine i finansijske usluge. Nova regulativa ima za cilj da identifikuje i spreči moguće rizike po bezbednost i javni poredak, uz očuvanje otvorenosti Evropske unije za strane investicije.

Uvedena su i značajna unapređenja procedura – nacionalni sistemi za proveru investicija biće pojednostavljeni, što bi trebalo da smanji administrativne barijere i poveća atraktivnost EU za ulaganja. Takođe, jača se saradnja između nacionalnih tela i Evropske komisije, čime se omogućava bolja koordinacija na prekogranične rizike. Kontrola će se proširiti i na transakcije unutar EU, ukoliko je krajnji vlasnik investitora fizičko ili pravno lice izvan Unije, što dodatno zatvara postojeće bezbednosne praznine.

Evropske institucije ističu da su ovakve mere neophodne zbog rastućih ekonomskih bezbednosnih rizika povezanih sa stranim investicijama. Evropska komisija je preuzela obavezu da definiše uslove za strane investicije u strateškim sektorima, što je operacionalizovano i predlogom zakona o Industrijskom akceleratoru, predstavljenim 4. marta 2026. godine.

Izvestilac Evropskog parlamenta, Rafael Gliksman, izjavio je: „Novi propisi označavaju kraj dosadašnjeg pristupa koji je ostavljao previše prostora za nepažnju prema strateškim rizicima.” On je naveo da su pojedine države koristile otvorenost evropskog tržišta za sticanje kontrole nad osetljivim sektorima, te da Unija sada menja pristup i jača mehanizme zaštite ekonomskog suvereniteta.

Važeći sistem za proveru stranih direktnih investicija primenjuje se od 11. oktobra 2020. godine, a revizija je predložena u januaru 2024. nakon analize rezultata. Pandemija kovida, rat u Ukrajini i rast geopolitičkih tenzija dodatno su ukazali na ranjivost evropskih kritičnih sektora. Nova uredba mora još biti formalno potvrđena od strane Saveta EU, a njena primena počeće 18 meseci nakon stupanja na snagu. Evropska unija ovim potezom šalje jasan signal da ostaje otvorena za strane investicije, ali uz znatno strožu kontrolu u sektorima od ključnog značaja za bezbednost i stratešku autonomiju.

Fišing sada čini 15 odsto napada, dok napredne AI tehnologije povećavaju rizik od manipulacije i gubitka identiteta

Kompanija Kaspersky predstavila je na godišnjoj konferenciji Kaspersky HORIZONS u Rimu, održanoj 19. maja 2026. godine, nova saznanja o rizicima koje kognitivna veštačka inteligencija donosi po mentalnu privatnost i autonomiju pojedinaca. Prema analizama, veštačka inteligencija se ubrzano razvija u pravcu analize neuronskih signala, modelovanja ponašanja i predviđanja obrazaca donošenja odluka, što otvara niz novih bezbednosnih izazova.

Kaspersky GReAT identifikovao je četiri ključna rizika koji postaju sve izraženiji sa napretkom kognitivnih AI sistema. Prvi rizik je povećana složenost socijalnog inženjeringa uz pomoć velikih jezičkih modela (LLM-ova), koji omogućavaju napadačima da kreiraju znatno ubedljivije fišing poruke i prevare. Prema najnovijem Globalnom izveštaju Kaspersky Security Services, fišing čini oko 15% (jedan od sedam) najčešće korišćenih tehnika sajber napada, što pokazuje ozbiljnost ovog trenda.

Drugi rizik je masovna kognitivna manipulacija, gde AI omogućava operacije uticaja velikih razmera. Akteri kao što su haktivisti i grupe koje koriste napredne perzistentne pretnje (APT) mogu koristiti AI za eksploataciju kognitivnih pristrasnosti i emocionalnih okidača u populaciji. Time se produbljuje polarizacija i smanjuje poverenje u javne procese, dok mikro-targetiranje i algoritamski sistemi dodatno učvršćuju efekte “echo chamber” fenomena na društvenim mrežama.

Treći identifikovani rizik je napredno profilisanje, gde AI koristi objedinjene podatke sa društvenih mreža i digitalnog ponašanja kako bi izradila detaljne psihološke profile pojedinaca. Ovaj proces povećava rizik od doxxing-a i tehnološki posredovanog zlostavljanja, pri čemu su lične ranjivosti izložene i iskorišćene za ciljane napade. Prediktivni modeli AI takođe mogu dovesti do toga da pojedinci budu procenjivani i targetirani na osnovu pretpostavljenog, a ne stvarnog ponašanja.

Četvrti rizik odnosi se na razvoj interfejsa mozak–računar (BCI), koji su i dalje u eksperimentalnoj fazi, ali već omogućavaju pacijentima komunikaciju putem interpretacije neuronskih signala. Ovi sistemi se približavaju IoT okruženju, gde bi neuronski signali mogli upravljati pametnim uređajima i medicinskom opremom, stvarajući dodatne bezbednosne izazove za privatnost.

Ovi nalazi ukazuju da razvoj kognitivne veštačke inteligencije nosi nove slojevite pretnje kako za pojedince, tako i za institucije i društvo u celini. Prema analizama, fišing kao početna tačka za napade, ali i sofisticirane metode manipulacije, zahtevaju pojačanu pažnju i razvoj novih strategija za zaštitu mentalne privatnosti.