Banka među top 10 u svetu po rastu kapitala, treće mesto u Centralnoj i Istočnoj Evropi

AikBank je u 2025. godini ostvarila rast kapitala od 67,8 odsto, dostigavši iznos od 894 miliona evra, prema podacima iz globalnog rangiranja časopisa The Banker. Zahvaljujući ovom povećanju, AikBank se svrstala među 10 banaka sa najbržim rastom kapitala na svetu i zauzela treće mesto među finansijskim institucijama u Centralnoj i Istočnoj Evropi u ovoj kategoriji.

Ovo priznanje dolazi nakon uspešno završenog procesa integracije i proširenja poslovne mreže tokom 2025. godine, čime je banka unapredila svoja finansijska rešenja i dodatno ojačala kapitalnu osnovu. “Ovo prestižno globalno priznanje časopisa The Banker potvrđuje ispravnost naše strateške vizije i predstavlja priznanje za ogroman trud celokupnog našeg tima. Tokom 2025. godine uspešno smo završili složen proces integracije, proširili poslovnu mrežu i u potpunosti unapredili naša finansijska rešenja. Značajno ojačana kapitalna osnova predstavlja čvrst temelj koji nam omogućava da kontinuirano inoviramo, ulažemo u digitalnu transformaciju i ispunjavamo obećanje da ćemo našim klijentima pružati vrhunsko korisničko iskustvo”, izjavio je Petar Jovanović, predsednik Izvršnog odbora AikBank.

Ovo je prvi put da se AikBank našla na listi „Top 1000 World Banks“ časopisa The Banker, a podaci iz ovog izdanja potvrđuju vodeću poziciju banke na domaćem tržištu i status četvrte najveće banke u Srbiji.

Rang-lista časopisa The Banker, koja se objavljuje jednom godišnje, smatra se jednim od najrelevantnijih pokazatelja finansijske snage i uspešnosti banaka na globalnom nivou, zasnovana na analizi 30 različitih pokazatelja poslovanja i naprednoj metodologiji razvijenoj za potrebe istraživanja.

Transakcija u iznosu od 850 miliona poljskih zlota uz kamatnu stopu 6M WIBOR+145 baznih poena i rokom dospelosti pet godina

MOL grupa je potpisala dokumente za izdavanje prvoklasnih negarantovanih obveznica na Varšavskoj berzi u ukupnoj vrednosti od 850 miliona poljskih zlota, što odgovara iznosu od 197,6 miliona evra. Ovu informaciju je kompanija objavila na Budimpeštanskoj berzi, navodeći da će obveznice imati promenljivu kamatnu stopu i da će transakcija biti zaključena danas.

Obveznice se emituju uz kamatnu stopu od 6M WIBOR+145 baznih poena. WIBOR je poljska međubankarska referentna kamatna stopa, ekvivalent evropskom euriboru ili srpskom beliboru. Očekuje se da će obveznice biti uključene na ATS Catalyst tržištu koje organizuje Varšavska berza.

Rok dospelosti ovih obveznica iznosi pet godina, što omogućava kompaniji da obezbedi dugoročno finansiranje uz povoljne uslove na regionalnom tržištu kapitala.

MOL grupa ovom emisijom nastavlja svoju strategiju diverzifikacije izvora finansiranja kroz regionalne berze i zaduživanje u lokalnim valutama, što može doprineti većoj stabilnosti i fleksibilnosti u upravljanju dugom. Svi iznosi i uslovi objavljeni su prema zvaničnim informacijama sa berze.

Berba u Šampanji počinje oko 15. avgusta, gotovo mesec dana ranije, a proizvodnja vina biće smanjena

Dugotrajna suša i rekordne temperature tokom juna ozbiljno su uticale na najpoznatije vinogradarske regione Francuske, zbog čega proizvođači vina najavljuju jednu od najranijih berbi zabeleženih u istoriji i pad prinosa grožđa od oko 10 odsto u odnosu na prošlu godinu. Vinogradi u Šampanji, Bordou i Burgundiji pretrpeli su višenedeljnu sušu koja je usporila razvoj grožđa i oštetila mlađe zasade. Meteorološke prognoze ne ukazuju na značajnije padavine koje bi mogle da olakšaju trenutnu situaciju.

Prema procenama vinara, berba u Šampanji mogla bi da počne već oko 15. avgusta, što je gotovo mesec dana ranije nego prethodnih godina. Prinos grožđa se očekuje da bude oko 10 odsto manji, ali deo gubitka mogao bi biti nadoknađen postojećim rezervama vina. U Burgundiji i Bordou gubici bi mogli biti još veći zbog intenzivnog toplotnog talasa, mada vinarima još nedostaju konačne procene.

Stručnjaci navode da kvalitet vina ne mora biti ugrožen, ali visoke temperature i nedostatak vlage mogu dovesti do povećanog sadržaja šećera u grožđu, što utiče na aromu i nivo alkohola. Francuska, kao drugi najveći proizvođač vina na svetu, suočava se sa novim izazovom jer su poslednjih godina klimatske promene sve češće pogađale vinogradarski sektor.