Nutricionistkinja Jelena Petrović objašnjava kako urme jačaju zdravlje srca, kostiju i pomažu energiji i snu

Sa godinama, žene sve više tragaju za prirodnim načinima da očuvaju vitalnost, a urme su voće koje može mnogo da doprinese svakodnevnom zdravlju. I dok ih većina voli zbog slatkog ukusa, nutricionistkinja Jelena Petrović naglašava da urme nisu samo poslastica, već i prava riznica vlakana, vitamina i minerala koji su ključni za zdravlje srca, kostiju i celog organizma. Njihova prirodna slatkoća pomaže u zameni industrijskih slatkiša zdravijom varijantom.

Kako navodi Jelena Petrović: “Urme su odličan izvor kalijuma i magnezijuma, što ih čini korisnim u ishrani žena koje vode računa o srcu i mišićima.” Pored toga, bogate su antioksidansima koji štite ćelije od oksidativnog stresa.

Urme sadrže i triptofan – aminokiselinu koja je važna za proizvodnju serotonina i melatonina, što pozitivno utiče na bolje raspoloženje i kvalitetniji san. Ako se borite sa umorom ili nesanicom, svakodnevno uvođenje urmi može biti jednostavan način za poboljšanje tih stanja. Ipak, važno je unositi urme umereno, posebno kod osoba sa izazovima u regulaciji šećera u krvi.

Zahvaljujući kalcijumu, bakru i manganu, urme doprinose jačanju kostiju i vezivnog tkiva. Njihova vlakna takođe podržavaju pravilan rad creva, pa ako želite da poboljšate varenje, uvođenje urmi postepeno može sprečiti nadimanje i probavne smetnje.

Za žene sa dijabetesom preporuka je da urme uvek konzumiraju u manjim porcijama i u kombinaciji sa izvorom proteina ili zdravih masti, kao što su orasi, bademi ili sveži sir. Ako ste osetljivi na vlakna, počnite sa jednom do dve urme dnevno, a savet je i da ih nakratko potopite u mlaku vodu radi mekše teksture i lakše probave.

Pri kupovini birajte cele urme sa košticom, bez preteranog sjaja i lepljivosti, jer to može ukazivati na dodat šećer. Čuvajte ih u zatvorenoj posudi u frižideru kako bi što duže ostale sveže. Nekoliko urmi dnevno može biti idealan dodatak obroku ili užini.

Urme su praktičan način da obogatite ishranu mineralima i prirodnim šećerima, ali važno je da budu deo raznovrsne i uravnotežene ishrane. Ako imate hronične bolesti ili poseban režim ishrane, najbolje je da se pre većih promena konsultujete sa lekarom. Pravilno uključene u jelovnik, urme mogu postati vaš saveznik za više energije, kvalitetniji san i jače kosti.

Uključivanjem šljiva, crne čokolade i zelenog čaja u svakodnevnu ishranu, žene mogu poboljšati cirkulaciju i pamćenje

Sve aktuelnija medicinska istraživanja ističu koliko ishrana bogata flavanolima može doprineti očuvanju zdravlja srca kod žena, ali i unaprediti moždane funkcije. Flavanoli su prirodna jedinjenja iz biljaka poznata po snažnom antioksidativnom i antiinflamatornom delovanju. Redovan unos ovih nutrijenata pomaže telu da se zaštiti od ćelijskih oštećenja, usporava proces starenja i snižava rizik od hroničnih bolesti.

Konzumiranje namirnica sa visokim sadržajem flavanola posebno je značajno za žene, jer ovi sastojci štite krvne sudove zahvaljujući prirodnim antioksidansima. Efekat uključuje stabilizaciju krvnog pritiska i poboljšanje cirkulacije, dok istovremeno podstiču opuštanje krvnih sudova putem azot-oksida. Ovo je posebno važno za prevenciju problema sa pritiskom. Flavanoli takođe mogu olakšati upotrebu insulina u organizmu, što doprinosi smanjenju rizika od razvoja dijabetesa tipa 2.

Pored toga, bolja cirkulacija znači više kiseonika za mozak, pa istraživanja pokazuju da redovan unos flavanola može unaprediti pamćenje i koncentraciju. Ove supstance smanjuju nivo slobodnih radikala, koji ubrzavaju starenje i podstiču upalne procese u telu.

Nutricionisti preporučuju ženama da biraju konkretne izvore flavanola, jer njihov sadržaj značajno varira među namirnicama. Najviše flavanola nalazimo u:

– Šljivama (500 g) – 450 mg
– Brusnicama (250 g) – 300 mg
– Kupinama (200 g) – 250 mg
– Zelenom čaju (250 ml) – 200 mg
– Bobu (80 g) – 140 mg
– Trešnjama (400 g) – 130 mg
– Neoljuštenoj srednjoj jabuci – 110 mg
– Jagodama (200 g) – 90 mg
– Borovnicama (150 g) – 80 mg
– Crnoj čokoladi (100 g) – 500 do 700 mg

Prema rečima dr “Javier Ottaviani”, koji je predvodio jedno od važnih istraživanja, „šaka kupina, jedna neoljuštena jabuka ili šolja zelenog čaja uz obrok mogu značajno doprineti količini flavanola u ishrani“. Ipak, manje od 25 odsto ljudi koji slede preporuke o unosu voća i povrća uspeva da dostigne preporučenih 500 mg flavanola dnevno, što se smatra optimalnim za zdravlje srca.

Za žene koje žele ojačati kardiovaskularni sistem i stimulisati moždane funkcije, savet je da svakodnevno kombinuju različite izvore flavanola. Dan može početi šoljom zelenog čaja, užina biti neoljuštena jabuka, a desert nekoliko kockica crne čokolade. Povremeno, šljive, brusnice ili borovnice mogu se dodati u ovsenu kašu ili jogurt. Male promene u navikama, poput ovih, mogu imati veliki uticaj na zdravlje srca i mozga na duže staze.

Pripremite vazdušaste krofne punjene bogatim kremom bez ulja, idealne za žene koje žele ukusno i lako rešenje

Ako ste ljubitelj domaćih krofni, ali želite da izbegnete previše masnoće, krofne iz rerne su pravo rešenje za vas. Ova savremena verzija omiljenog deserta postaje sve popularnija među ženama koje vode računa o zdravlju, ali ne žele da se odreknu bogatog ukusa. Priprema ovih krofni je jednostavna i brza, a rezultat su mekane, vazdušaste poslastice sa čokoladnim kremom u sredini.

Za testo vam je neophodno 500 grama brašna, 300 ml toplog mleka, tri žumanca, 100 grama otopljenog maslaca, deset grama suvog kvasca, 25 grama šećera, pola kašičice soli i deset grama vanilin šećera. Za punjenje koristite omiljeni čokoladni krem, dok je za završni dodir potrebno malo prah šećera.

Proces pravljenja je vrlo praktičan, posebno za zauzete žene. Budući da se krofne peku, izostaje neprijatan miris i višak ulja. Prvo u toplo mleko dodajte šećer, vanilin šećer i suvi kvasac, pa sačekajte desetak minuta da se kvasac aktivira. U posebnoj posudi pomešajte nadošli kvasac sa žumancima, solju i otopljenim maslacem. Brašno dodajte postepeno, mešajući dok ne dobijete glatko testo koje se ne lepi.

Testo oblikujte u kuglu, pokrijte krpom i ostavite na toplom mestu oko sat vremena da naraste. Dok testo odmara, od čokoladnog krema napravite male kuglice i stavite ih u zamrzivač – ovako će punjenje ostati čvrsto i lako ćete ga ubaciti u krofne.

Kada testo naraste, podelite ga na jednake delove. Svaki deo rastanjite, stavite kuglicu krema u sredinu i pažljivo zatvorite ivice. Oblikovane krofne ređajte na pleh obložen papirom za pečenje, tako da spoj bude okrenut prema dole. Pokrijte i ostavite još dvadesetak minuta.

Pre pečenja premažite krofne tankim slojem mleka, pa ih pecite u prethodno zagrejanoj rerni dok ne dobiju zlatnu boju. Po želji ih pospite prah šećerom kada se prohlade.

Ove krofne su odličan izbor za brzi doručak uz kafu ili popodnevnu užinu, a deca ih obožavaju. Priprema ne zahteva mnogo vremena niti ostavlja nered u kuhinji, pa ih možete često praviti bez griže savesti. Želite li da eksperimentišete, krofne možete puniti i voćnim kremom ili džemom.

“Ove krofne su postale omiljene u mojoj porodici jer su lake za pripremu i ne ostavljaju masne tragove u kuhinji,” izjavila je Milena Marković, domaćica iz Beograda. Najvažnije je što su podjednako ukusne kao tradicionalne krofne, ali su znatno lakše za stomak.