Etnolog Snežana Ašanin objašnjava zašto je dovoljno poneti samo sveću, vino i žito na Miholjske zadušnice.

Danas se obeležavaju Miholjske zadušnice, dan kada se u srpskoj tradiciji posećuju grobovi predaka. Prema rečima etnologa Snežana Ašanin, za ovaj običaj postoje jasna pravila, ali mnogi i dalje prave uobičajene greške. Ključna poruka stručnjaka glasi: na groblje je dovoljno poneti samo tri stvari — sveću, vino i žito. Ove stavke čine suštinu običaja, dok iznošenje hrane nije deo prave tradicije.

Zašto se na zadušnice nose vino, sveća i žito

Miholjske zadušnice uvek padaju u prvu subotu pre Miholjdana i poznate su kao jesenje zadušnice. Prema tradiciji, žito ili koljivo se priprema za duše preminulih. Snežana Ašanin ističe da je priprema i nošenje žita važan simbol žrtve i novog života, dok vino predstavlja Hristovu krv, a upaljena sveća simbolizuje večnu svetlost. “Žito, poznato kao koljivo, prilaže se za duše mrtvih, zrno pšenice simbolizuje žrtvu i rađanje novog života — to je beskrajni krug”, kaže etnolog.

Pored toga, pšenica se najpre nosi u crkvu, gde je sveštenik osveštava i preliva vinom, a na grobu se pali sveća. Ovi elementi su centralni za poštovanje običaja. S druge strane, iznošenje hrane na groblje, iako je duboko ukorenjeno u narod, smatra se pogrešnim. Sveštenici često prećutno prolaze pored ovog običaja, ali prema rečima etnologa, to ne pripada pravoj tradiciji.

Miholjske zadušnice kroz kalendar običaja

Miholjske zadušnice nisu jedine u godini. U crkvenom kalendaru postoje i Duhovske (letnje), prolećne (u sedmici pre početka Velikog posta) i Mitrovske (zimske) zadušnice. Svaka od ovih ima sličnu simboliku, ali se običaji mogu razlikovati po regionima. Ipak, osnovna pravila ostaju ista: sveća, vino i žito su dovoljne da se oda poštovanje preminulima.

Kao rezultat, etnolog Snežana Ašanin savetuje svima koji danas obeležavaju Miholjske zadušnice da se vrate osnovama običaja. Pridržavanje ovih pravila pokazuje poštovanje prema precima i tradiciji, ali i sprečava pretvaranje groblja u mesto za obedovanje. Takođe, pravilno obeležavanje ovog dana doprinosi očuvanju identiteta i kulture srpskog naroda.

Cena domaćeg ajvara ove jeseni varira od 270 do 700 dinara po tegli, dok se kupovni može naći već za oko 320 dinara.

Mnogi se svake jeseni pitaju šta je isplativije – praviti domaći ajvar ili kupiti gotov u prodavnici. Kada se uporedi domaći ili kupovni ajvar, razlike u ceni i trudu postaju jasne, a konačan izbor zavisi od nekoliko važnih faktora. Pre svega, cene osnovnih sastojaka i dostupnost potrebne opreme direktno utiču na trošak pravljenja ajvara kod kuće.

Priprema domaćeg ajvara zahteva značajno više vremena i ulaganja. Za oko 10 tegli od po 550 grama potrebno je između 18 i 30 kilograma sirove crvene paprike, kao i ulje, so, sirće i druge začine. Prema cenama u Srbiji tokom oktobra, trošak paprike može iznositi od 1.500 do 4.500 dinara. Pored toga, za ulje je potrebno izdvojiti od 300 do 500 dinara, dok so, sirće i začini koštaju dodatnih 100 do 300 dinara. Ako nemate već kupljene tegle i poklopce, za njih je potrebno odvojiti još 500 do 1.000 dinara.

Cena domaćeg ajvara i faktori koji utiču na ukupni trošak

Kada se svi troškovi saberu, priprema 10 tegli domaćeg ajvara košta između 2.700 i 7.000 dinara, što znači da jedna tegla može da izađe od 270 do 700 dinara. Međutim, cena može zavisiti od kvaliteta paprike i količine ajvara koju dobijete iz određene količine sirovine. Takođe, ukoliko već imate tegle kod kuće, ukupni iznos može biti manji. Na kraju, vreme koje uložite u pripremu i kuvanje ajvara je dodatni faktor koji treba uzeti u obzir pri odluci.

Sa druge strane, kupovni ajvar je dostupan u prodavnicama širom Srbije po cenama koje počinju od otprilike 320 dinara po tegli. Ova cena može varirati u zavisnosti od proizvođača, vrste ajvara i količine, ali se najčešće nalazi u ovom cenovnom rangu za standardnu teglu.

Domaći ili kupovni ajvar: prednosti i razlike u ceni

Ako uporedite domaći ili kupovni ajvar, jasno je da domaći može biti povoljniji samo ako nabavite papriku po nižoj ceni ili već imate potrebne tegle. S druge strane, kupovni ajvar je brže i lakše dostupan, ali često ne nudi isti ukus i kvalitet kao domaći, što mnogima igra važnu ulogu pri izboru. Ipak, krajnja računica zavisi pre svega od cene paprike, količine koju želite da pravite i vremena koje možete da izdvojite za pripremu.

Na kraju, izbor između domaćeg i kupovnog ajvara zavisi od vaših prioriteta – da li vam je važnija ušteda novca, vreme ili poseban ukus koji daje domaća priprema. Obe opcije imaju svoje prednosti, a glavna razlika ostaje u ceni i trudu koji ste spremni da uložite.

Pred venčanje Kristine i Dalibora, ispred mladine kuće u Prnjavoru postavljene su figure mladenaca od slame, visoke preko tri metra.

Predstojeće venčanje Kristine i Dalibora donelo je pravu atrakciju u Prnjavoru, gde su ispred mladine kuće postavljeni gigantski mladenci od slame. Ova nesvakidašnja dekoracija, visoka preko tri metra, izazvala je veliko interesovanje komšija i prolaznika poslednjih dana. Prema saopštenju porodice, ideja za figure stigla je od mladinog oca, Darka, koji je sličan običaj video tokom boravka u inostranstvu, tačnije u Nemačkoj, i poželeo da ga prenese u svoje mesto.

“Video sam u Nemačkoj nešto slično i poželeo da, kada mi se ćerka bude udavala, napravimo tako nešto i kod nas. I uspeli smo u tome”, izjavio je Darko, otac mlade. Na ovaj način želeo je da uoči važnog dana obraduje svoju porodicu i zajednicu.

Izrada gigantskih mladenaca od slame u Prnjavoru

Izrada ovih velikih figura zahtevala je timski rad i kreativnost. Za realizaciju je bila zadužena vaspitačica Tanja Čarkić, koja je, zajedno sa decom iz vrtića i prijateljima porodice, prikupila potrebne materijale. Bale sena, folija, papir, platno i sveže cveće korišćeni su za pravljenje i ukrašavanje mladoženje i mlade. Pored toga, mnogi su svojim donacijama podržali ovu neobičnu akciju.

Ovakav gest dodatno je ulepšao atmosferu pred venčanje, koje je zakazano za 11. oktobar. Mnogi prolaznici, ali i meštani, zastajali su da fotografišu figure i pohvale trud porodice i njihovih prijatelja. Štaviše, figura je postala pravi simbol predstojeće proslave u ovom kraju.

Zašto su mladenci od slame postali atrakcija u Prnjavoru

Mladenci od slame u Prnjavoru nisu uobičajena pojava, zbog čega su brzo postali tema razgovora u komšiluku i na društvenim mrežama. Ova dekoracija, pored toga što privlači pažnju prolaznika, povezuje tradiciju i kreativnost na jedinstven način. Takođe, njihova izrada je okupila decu i odrasle u zajedničkoj akciji, što je dodatno ojačalo duh zajedništva pred važan porodični događaj.

Na kraju, ovakve inicijative pokazuju kako se običaji iz drugih zemalja mogu prilagoditi lokalnim proslavama i doneti radost celoj zajednici. Venčanje Kristine i Dalibora, koje će biti održano 11. oktobra, ostaje u centru pažnje, dok su figure mladenaca od slame već obeležile početak slavlja u Prnjavoru.