Strani nomadi ostaju u Srbiji prosečno 2,5 meseca, troše više od klasičnih turista i utiču na cene stanova

Prema zvaničnim podacima, digitalni nomadi su postali važan segment potrošnje u Beogradu, sa prosečnim mesečnim troškovima koji dostižu 2.900 dolara. Dok se klasični inostrani turisti u Beogradu zadržavaju u proseku dva do tri dana i ostave ukupno 300 do 360 evra po poseti, digitalni nomadi ostaju u Srbiji prosečno između dva i šest meseci, najčešće 2,5 meseca, i značajno menjaju strukturu lokalne potrošnje.

Analize pokazuju da strani turisti tokom boravka troše između 100 i 120 evra na dan, dok digitalni nomadi, prema globalnoj platformi „Nomad List”, mesečno izdvajaju oko 2.900 dolara na život u Beogradu, uključujući kratkoročne najmove i intenzivan društveni život. Osnovni troškovi bez luksuza prema analizi „Wise” iznose oko 1.500 evra mesečno. Najveći deo njihove potrošnje odlazi na ugostiteljske usluge, lokalne pijace, članarine u teretanama i izlete van Beograda, što širi ekonomski uticaj i na druge gradove u zemlji.

Međutim, ovaj priliv deviza ima i drugu stranu – značajan uticaj na tržište nekretnina. Stanovi na popularnim lokacijama, poput Dorćola i Vračara, izdaju se digitalnim nomadima za 700 do 800 evra mesečno, što je za mnoge domaće građane nedostižno. Stanodavci češće biraju strane zakupce, jer su spremni da plate više za kraći period, dok domaće stanovništvo istiskuju iz centra grada.

Poreski status digitalnih nomada ostaje u sivoj zoni, jer većina boravi na osnovu turističke vize i ne plaća porez na dohodak u Srbiji. Iako kroz svakodnevnu potrošnju plaćaju PDV, porezi na njihove prihode odlaze zemljama gde su njihove matične kompanije registrovane.

Digitalni nomadi tako predstavljaju specifičan vid nevidljivog izvoza, jer troše novac zarađen u inostranstvu u domaćoj ekonomiji. Rast cena i inflacija na globalnom nivou utiču na promenu statusa Beograda kao „jeftine destinacije”, pa ostaje pitanje da li je lokalna korist od nekoliko hiljada dobrostojećih gostiju dovoljna u odnosu na izazove sa cenama stanova za domaće stanovništvo.

Prvi rokovi već od 1. juna, podnošenje prijava i plaćanje doprinosa za neisplaćene zarade i akontacije poreza

Poreska uprava Srbije objavila je zvanični poreski kalendar za jun 2026. godine, precizirajući sve ključne datume za obveznike. Već 1. juna ističe rok za podnošenje poreske prijave na Obrascu PPP-PD i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje obračunatih na najnižu mesečnu osnovicu, za neisplaćene zarade iz aprila.

Dana 5. juna predviđeno je dostavljanje obaveštenja o zaključenim ugovorima o izvođenju estradnog i zabavnog programa za maj na Obrascu OZU, kao i izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom na Obrascu IOSI, uz uplatu sredstava. Rok za podnošenje poreske prijave na premije neživotnih osiguranja na Obrascu PP-PPNO i uplatu poreza za maj je 10. juna. Istog dana, poreski dužnici iz člana 10. Zakona o PDV-u podnose prijavu na Obrascu PPPDV i plaćaju PDV za maj.

Za 15. jun predviđeno je plaćanje akontacije poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za maj, kao i doprinosa za sveštenike, verske službenike, domaće državljane zaposlene u inostranstvu i inostrane penzionere. Istog dana podnosi se prijava o obračunatim doprinosima na Obrascu PP OD-O za osnivače i članove privrednog društva, uz uplatu doprinosa za maj. Takođe, 15. juna je rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV-a za maj, kao i Obrasca PID PDV 1, ukoliko je ostvareno pretežno poslovanje sa inostranstvom. Tada je i uplata akontacije poreza na dobit pravnih lica za maj, podnošenje prijave i plaćanje akcize za period od 16. do 31. maja na Obrascu PP OA, kao i prijava akcize na električnu energiju i komprimovani prirodni gas za maj na Obrascu PP OAELKPG.

Za 29. jun predviđeno je podnošenje poreske prijave za akontaciono-konačno utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica na Obrascu PDP, uz dostavljanje odgovarajućeg poreskog bilansa za period od 01.01. do 31.12.2025. godine na obrascima PB 1, PBPJ i PBN, uključujući bilanse za stalne poslovne jedinice i nedobitne organizacije koje primenjuju različite kontne okvire (PBN 1, PBN 2, PBN 3). Istog dana vrši se plaćanje razlike između konačno obračunatog poreza na dobit za 2025. i već plaćenih akontacija.

Na kraju meseca, 30. juna, potrebno je podneti poresku prijavu na Obrascu PPP-PD i platiti doprinose za neisplaćene zarade za maj, kao i prijavu i plaćanje obračunate akcize za period od 1. do 15. juna na Obrascu PP OA.

Poreska uprava napominje da se rokovi za obaveze koje padaju u neradne dane pomeraju na prvi naredni radni dan, osim roka za plaćanje akcize za period od 1. do 15. dana meseca, koji se pomera na poslednji radni dan u tom mesecu.

Banke u EU moraju brže instalirati softverske zakrpe jer AI sistemi otkrivaju ranjivosti za nekoliko minuta

Evropska centralna banka (ECB) najavila je da će pojačati pritisak na finansijske institucije u Evropskoj uniji kako bi ubrzale unapređenje informacionih sistema, nakon što je održan sastanak posvećen sajber rizicima koje donose najnoviji modeli veštačke inteligencije. Prema navodima, ECB će u utorak upozoriti banke na moguće pretnje po finansijski sistem koje donose alati poput Claude Mythos Preview sistema, koji razvija kompanija Anthropic PBC, i sličnih AI rešenja.

Frank Elderson, član Izvršnog odbora ECB, istakao je da aktuelne pretnje sajber bezbednosti ostaju značajne, ali da ubrzani razvoj naprednih veštačkih inteligencija zahteva mnogo bržu reakciju banaka. Elderson je posebno naglasio potrebu za hitnim instaliranjem bezbednosnih softverskih zakrpa, s obzirom na to da savremeni AI sistemi mogu identifikovati nove ranjivosti svega nekoliko minuta nakon što se objave ažuriranja.

Evropske vlasti ujedno pozivaju američke banke, koje već koriste pomenutu tehnologiju, da podele svoja iskustva sa evropskim finansijskim institucijama koje još nemaju pristup tim AI modelima. Elderson je naglasio da banke u EU ne mogu nedostatak pristupa sistemu Mythos koristiti kao opravdanje za sporiju reakciju, jer će sajber kriminalci uskoro imati pristup istim tehnologijama.

Sistem Mythos, razvijen od strane Anthropic PBC, sposoban je da prepozna do tada nepoznate propuste u IT sistemima, što izaziva zabrinutost kod evropskih regulatora i bankarskog sektora zbog ograničenog pristupa toj tehnologiji u Evropi. Evropska unija trenutno vodi pregovore sa kompanijom Anthropic o mogućnosti da evropske kompanije i banke koriste ovaj sistem za testiranje sopstvenih ranjivosti, dok evropski AI startap Mistral AI pregovara sa bankama o implementaciji sopstvenih bezbednosnih rešenja.

ECB ističe da je neophodno da banke ubrzaju procese zaštite svojih IT sistema kako bi se smanjio rizik od zloupotrebe veštačke inteligencije u sajber napadima, što bi moglo imati ozbiljne posledice po čitav finansijski sistem EU.