Preduzeće za upravljanje putevima najavilo privremene izmene saobraćaja zbog radova od 9 do 16 časova

Na državnom putu I A reda broj 1, na deonici između petlje Bubanj Potok i petlje Avala u smeru Niš – Beograd, danas će se izvoditi radovi u periodu od 9 do 16 časova, saopštilo je nadležno preduzeće za upravljanje putevima. Istovremeno, na deonici između petlje Novi Banovci i petlje Beograd, u smeru Novi Sad – Beograd, radovi će trajati od 9 do 15 časova.

Prema zvaničnim informacijama, radovi na deonici Bubanj Potok – Avala obuhvataju iskop zemlje, postavljanje rešetkastih nosača i ručno ugrađivanje betona u temeljne stope za tablu obaveštenja. Tokom radova, zaustavna saobraćajna traka biće zatvorena u dužini od najmanje 300 metara.

Na deonici Novi Banovci – Beograd predviđeni su radovi na redovnom održavanju, odnosno košenje razdelnog pojasa. U zoni radova biće postavljena adekvatna saobraćajna signalizacija i oprema kako bi se obezbedila bezbednost svih učesnika u saobraćaju.

“Radovi će biti obezbeđeni propisanom saobraćajnom signalizacijom, a vozačima se savetuje dodatni oprez i poštovanje privremenih ograničenja”, navedeno je u zvaničnom saopštenju nadležnog preduzeća.

Vozači se mole da planiraju svoje putovanje u skladu sa najavljenim radovima i prilagode brzinu kretanja uslovima na putu.

Republički hidrometeorološki zavod najavljuje porast temperatura, najtoplije na severu i zapadu zemlje

U Srbiji će u četvrtak, 9. jula, preovlađivati sunčano i toplo vreme, dok se povećana oblačnost i slaba kiša očekuju u jutarnjim satima na jugu i jugoistoku, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod. Na području zemlje duvaće slab i umeren severozapadni vetar, a temperature će se kretati između 13 i 30 stepeni Celzijusa.

Za Beograd je najavljeno pretežno sunčano i toplo vreme, uz slab do umeren severozapadni vetar. Najviša dnevna temperatura u prestonici dostizaće oko 28 stepeni.

Kako je saopšteno, u narednih sedam dana očekuje se pretežno sunčano vreme, uz temperature koje će se kretati u granicama proseka za ovaj period godine, od 27 do 33 stepena Celzijusa.

“Očekuje se stabilno i sunčano vreme u većem delu Srbije, a temperature će postepeno rasti tokom narednih dana”, navodi se u izveštaju Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Prema izveštaju Copernicus Climate Change Service, rekordne temperature zabeležene su u više evropskih zemalja tokom juna 2026. godine

Zapadna Evropa doživela je najtopliji jun u istoriji merenja, dok je na globalnom nivou ovaj mesec bio drugi najtopliji do sada, navodi se u najnovijem izveštaju Copernicus Climate Change Service (C3S). Izveštaj ukazuje da su tokom juna 2026. godine temperature u regionu značajno porasle, što je dovelo do talasa vrućina, požara i posledica po stanovništvo u više evropskih zemalja, ali i u Sjedinjenim Američkim Državama.

Prema navodima C3S, istorijski toplotni talas pogodio je Zapadnu Evropu u drugoj polovini juna, pri čemu su oboreni mesečni i apsolutni temperaturni rekordi u nekoliko država. Analiza prikazuje prosečne temperaturne anomalije u odnosu na period od 1991. do 2020. godine, naglašavajući intenzitet i širinu ovog toplog talasa.

U izveštaju se konstatuje da su visoke temperature u junu usledile nakon perioda izuzetno toplog vremena u maju, a da je novi talas vrućina bio u nastajanju već početkom jula. Stručnjaci iz C3S ističu da ponavljani toplotni talasi predstavljaju izazov i ukazuju na učestalost i intenzitet ekstremnih temperaturnih događaja u Evropi i širom sveta.

Samantha Burgess, stručnjak za klimu iz Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze, navela je da su zabeležene temperature tokom juna „pokazatelj značajnih promena u klimatskom sistemu“. Burgess je dodala da su rekordne temperature na kopnu pratile i toplotni talasi u pojedinim delovima Sredozemnog i Atlantskog priobalja.

Prema zaključcima izveštaja, visoke temperature i povezani vremenski ekstremi nastavili su da oblikuju klimatske i društvene tokove u regionu. C3S ukazuje da je praćenje i razumevanje ovakvih događaja ključno za procenu budućih rizika i planiranje odgovora na klimatske promene.

Nije objavljen tačan broj žrtava niti precizni podaci o materijalnoj šteti. Međunarodni izveštaji navode da su visoke temperature prouzrokovale više incidenata, uključujući požare i uticaj na zdravlje stanovništva u pogođenim oblastima.