Connect with us

Domaće

Poreska uprava objavila kalendar sa rokovima za jun 2026. i obaveznim prijavama

Prvi rokovi već od 1. juna, podnošenje prijava i plaćanje doprinosa za neisplaćene zarade i akontacije poreza

Published

23 seconds ago

on

gb0835f9938b76bb028a443146b58c636b4bae817b296944d4832fe4c06a6bda05d7869c117c85407b7cf9e5541caa05711d54d32b1e3ddcda9c906a00419087a_1280

Prvi rokovi već od 1. juna, podnošenje prijava i plaćanje doprinosa za neisplaćene zarade i akontacije poreza

Poreska uprava Srbije objavila je zvanični poreski kalendar za jun 2026. godine, precizirajući sve ključne datume za obveznike. Već 1. juna ističe rok za podnošenje poreske prijave na Obrascu PPP-PD i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje obračunatih na najnižu mesečnu osnovicu, za neisplaćene zarade iz aprila.

Dana 5. juna predviđeno je dostavljanje obaveštenja o zaključenim ugovorima o izvođenju estradnog i zabavnog programa za maj na Obrascu OZU, kao i izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom na Obrascu IOSI, uz uplatu sredstava. Rok za podnošenje poreske prijave na premije neživotnih osiguranja na Obrascu PP-PPNO i uplatu poreza za maj je 10. juna. Istog dana, poreski dužnici iz člana 10. Zakona o PDV-u podnose prijavu na Obrascu PPPDV i plaćaju PDV za maj.

Za 15. jun predviđeno je plaćanje akontacije poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za maj, kao i doprinosa za sveštenike, verske službenike, domaće državljane zaposlene u inostranstvu i inostrane penzionere. Istog dana podnosi se prijava o obračunatim doprinosima na Obrascu PP OD-O za osnivače i članove privrednog društva, uz uplatu doprinosa za maj. Takođe, 15. juna je rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV-a za maj, kao i Obrasca PID PDV 1, ukoliko je ostvareno pretežno poslovanje sa inostranstvom. Tada je i uplata akontacije poreza na dobit pravnih lica za maj, podnošenje prijave i plaćanje akcize za period od 16. do 31. maja na Obrascu PP OA, kao i prijava akcize na električnu energiju i komprimovani prirodni gas za maj na Obrascu PP OAELKPG.

Za 29. jun predviđeno je podnošenje poreske prijave za akontaciono-konačno utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica na Obrascu PDP, uz dostavljanje odgovarajućeg poreskog bilansa za period od 01.01. do 31.12.2025. godine na obrascima PB 1, PBPJ i PBN, uključujući bilanse za stalne poslovne jedinice i nedobitne organizacije koje primenjuju različite kontne okvire (PBN 1, PBN 2, PBN 3). Istog dana vrši se plaćanje razlike između konačno obračunatog poreza na dobit za 2025. i već plaćenih akontacija.

Na kraju meseca, 30. juna, potrebno je podneti poresku prijavu na Obrascu PPP-PD i platiti doprinose za neisplaćene zarade za maj, kao i prijavu i plaćanje obračunate akcize za period od 1. do 15. juna na Obrascu PP OA.

Poreska uprava napominje da se rokovi za obaveze koje padaju u neradne dane pomeraju na prvi naredni radni dan, osim roka za plaćanje akcize za period od 1. do 15. dana meseca, koji se pomera na poslednji radni dan u tom mesecu.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Evropska centralna banka zahteva ubrzane bezbednosne mere zbog AI sajber rizika

Banke u EU moraju brže instalirati softverske zakrpe jer AI sistemi otkrivaju ranjivosti za nekoliko minuta

Published

50 minutes ago

on

May 25, 2026

By

Banke u EU moraju brže instalirati softverske zakrpe jer AI sistemi otkrivaju ranjivosti za nekoliko minuta

Evropska centralna banka (ECB) najavila je da će pojačati pritisak na finansijske institucije u Evropskoj uniji kako bi ubrzale unapređenje informacionih sistema, nakon što je održan sastanak posvećen sajber rizicima koje donose najnoviji modeli veštačke inteligencije. Prema navodima, ECB će u utorak upozoriti banke na moguće pretnje po finansijski sistem koje donose alati poput Claude Mythos Preview sistema, koji razvija kompanija Anthropic PBC, i sličnih AI rešenja.

Frank Elderson, član Izvršnog odbora ECB, istakao je da aktuelne pretnje sajber bezbednosti ostaju značajne, ali da ubrzani razvoj naprednih veštačkih inteligencija zahteva mnogo bržu reakciju banaka. Elderson je posebno naglasio potrebu za hitnim instaliranjem bezbednosnih softverskih zakrpa, s obzirom na to da savremeni AI sistemi mogu identifikovati nove ranjivosti svega nekoliko minuta nakon što se objave ažuriranja.

Evropske vlasti ujedno pozivaju američke banke, koje već koriste pomenutu tehnologiju, da podele svoja iskustva sa evropskim finansijskim institucijama koje još nemaju pristup tim AI modelima. Elderson je naglasio da banke u EU ne mogu nedostatak pristupa sistemu Mythos koristiti kao opravdanje za sporiju reakciju, jer će sajber kriminalci uskoro imati pristup istim tehnologijama.

Sistem Mythos, razvijen od strane Anthropic PBC, sposoban je da prepozna do tada nepoznate propuste u IT sistemima, što izaziva zabrinutost kod evropskih regulatora i bankarskog sektora zbog ograničenog pristupa toj tehnologiji u Evropi. Evropska unija trenutno vodi pregovore sa kompanijom Anthropic o mogućnosti da evropske kompanije i banke koriste ovaj sistem za testiranje sopstvenih ranjivosti, dok evropski AI startap Mistral AI pregovara sa bankama o implementaciji sopstvenih bezbednosnih rešenja.

ECB ističe da je neophodno da banke ubrzaju procese zaštite svojih IT sistema kako bi se smanjio rizik od zloupotrebe veštačke inteligencije u sajber napadima, što bi moglo imati ozbiljne posledice po čitav finansijski sistem EU.

Pročitaj još

Domaće

Evropska unija zabranjuje uvoz mesa iz Brazila od septembra zbog antimikrobnih lekova

EU traži usklađenost sa sanitarnim standardima, Brazil najavljuje mere za poništavanje odluke

Published

55 minutes ago

on

May 25, 2026

By

EU traži usklađenost sa sanitarnim standardima, Brazil najavljuje mere za poništavanje odluke

Evropska unija uvodi zabranu uvoza mesa iz Brazila počev od septembra 2026. godine, zahtevajući da svi proizvodi koji se prodaju na tržištu Unije, bilo domaći ili uvozni, ispunjavaju iste sanitarne i fitosanitarne standarde. Evropska komisija je saopštila da će izvoz biti moguć tek nakon što Brazil potvrdi usklađenost sa zahtevima EU za upotrebu antimikrobnih sredstava tokom celog životnog veka životinja od kojih potiču izvezeni proizvodi. Komisija je naglasila da je intenzivno sarađivala sa brazilskim vlastima u cilju rešavanja ovog pitanja.

Brazil, globalno vodeći izvoznik govedine i jedan od najvećih izvoznika životinjskih proteina, izrazio je iznenađenje ovom odlukom. Brazilska vlada saopštila je da će preduzeti “sve neophodne mere” kako bi pokušala da poništi zabranu, kao i da je već zakazan sastanak sa evropskim zvaničnicima radi detaljnog pojašnjenja situacije.

Odluka Evropske unije otvorila je širu raspravu o praksama u stočarstvu, posebno o korišćenju antimikrobnih lekova. Organizacije za dobrobit životinja upozoravaju da se ovi lekovi često koriste ne samo za lečenje bolesnih životinja, već i za ubrzanje rasta, bolju iskorišćenost hrane i povećanje profitabilnosti u intenzivnim proizvodnim sistemima, gde su životinje izložene prenatrpanosti i stresu.

Prekomerna upotreba antimikrobnih supstanci povećava rizik od razvoja antimikrobne rezistencije, odnosno otpornosti bakterija na lekove. Svetska zdravstvena organizacija ovu pojavu navodi kao jednu od najvećih globalnih pretnji javnom zdravlju. Zbog toga Evropska unija smatra da odluka ima širi značaj od same trgovinske mere prema Brazilu – ona šalje jasnu poruku da će standardi proizvodnje hrane, sledljivost i kontrola upotrebe lekova biti od ključnog značaja u međunarodnoj trgovini.

Za sve izvoznike to znači da pristup evropskom tržištu zavisi ne samo od količine i cene proizvoda, već i od dokaza o poštovanju propisa o bezbednosti hrane, zdravlju životinja i zaštiti potrošača.

Pročitaj još

Domaće

Inspektorat za rad zabeležio 49 smrtnih slučajeva na radu u Srbiji tokom 2025. godine

Najviše smrtnih povreda prijavljeno petkom, a 47,8 odsto stradalih radilo u građevinarstvu prema zvaničnom izveštaju

Published

1 hour ago

on

May 25, 2026

By

Najviše smrtnih povreda prijavljeno petkom, a 47,8 odsto stradalih radilo u građevinarstvu prema zvaničnom izveštaju

Prema zvaničnom izveštaju Inspektorata za rad, tokom 2025. godine u Srbiji je na radnom mestu smrtno stradalo ukupno 49 radnika. Od tog broja, 33 radnika su izgubila život usled smrtnih povreda na radu, dok je 13 preminulo od teških povreda sa smrtnim ishodom. Među stradalima su bila tri državljanina zemalja van Evropske unije, a dve žrtve su bile žene. Najviše povreda sa smrtnim ishodom desilo se petkom, a najugroženija starosna grupa bili su radnici starosti od 51 do 60 godina. Još troje radnika je poginulo u kolektivnim povredama na radu.

U toku 2025. godine, inspektori rada su sproveli ukupno 1.021 inspekcijski nadzor povodom prijavljenih povreda na radu, uključujući smrtne, teške sa smrtnim ishodom, teške, kolektivne i lake povrede. Ovaj broj je blago manji u odnosu na 2024. godinu, kada je izvršeno 1.025 nadzora. Od ukupnog broja nadzora u 2025. godini, 33 su bila povodom smrtnih povreda na radu (isto kao i 2023. godine), 13 povodom teških povreda sa smrtnim ishodom (u 2024. godini bilo je 18 ovakvih nadzora), a 15 povodom kolektivnih povreda na radu, u okviru kojih je zabeležena jedna smrtna i dve teške povrede sa smrtnim ishodom (u 2024. godini: 19 kolektivnih povreda sa 6 smrtnih i 2 teške sa smrtnim ishodom). Nadalje, sprovedeno je 910 inspekcijskih nadzora povodom teških povreda (u 2024. godini: 912), kao i 50 povodom lakih povreda (u 2024. godini: 43).

Inspektori su konstatovali da poslodavci često ne sprovode u potpunosti odredbe Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i podzakonske akte. Najčešći uzroci povređivanja su nebezbedan rad na visini, nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu (posebno rad bez zaštitnog šlema i opasača), kao i rad u nepropisno obezbeđenim iskopima. Posebno su ugrožena lica angažovana bez ugovora o radu, takozvani rad „na crno“, koji uglavnom obavljaju povremene i privremene poslove bez prethodnog upoznavanja sa tehnologijom rada i bez adekvatne stručne obuke, što značajno povećava rizik od povređivanja.

Najrizičnije delatnosti u 2025. godini bile su građevinarstvo (47,8 odsto od ukupnog broja smrtno stradalih), industrija (21,7 odsto), poljoprivreda i šumarstvo (10,9 odsto), te saobraćaj i skladištenje (6,5 odsto). Od 46 preminulih od smrtnih povreda na radu i teških povreda sa smrtnim ishodom, 43 su bili državljani Srbije, a tri državljani država van Evropske unije. Stradalo je 44 muškarca i dve žene. Najviše smrtnih i teških povreda dogodilo se petkom – ukupno 11. Starosna struktura pokazuje da je 11 stradalih bilo u dobi od 56 do 60 godina, a 10 u dobi od 51 do 55 godina. Takođe, četiri radnika su bila starija od 65 godina, dok su troje imali između 26 i 30 godina života.

Najugroženija zanimanja su građevinski radnici različitih profila, uključujući nekvalifikovane radnike, armirače, tesare, zidare, vozače autoviljuškara i teretnih vozila, automehaničare, pomoćne radnike, elektromontere, bravare – zavarivače i rukovaoce dizalicama – kranovima. Izveštaj Inspektorata za rad naglašava potrebu za doslednim sprovođenjem mera zaštite na radu i obavezom poslodavaca da radnike adekvatno obuče i opreme pre početka rada.

Pročitaj još

U Trendu