Stručnjaci upozoravaju: hemikalije iz vlažnih maramica mogu oštetiti prirodnu barijeru kože i izazvati iritacije

U poslednje vreme, žene širom Srbije i sveta sve češće koriste vlažne maramice u svakodnevnoj higijeni – kod kuće, na poslu, u teretani ili tokom putovanja, verujući da tako dodatno brinu o svom zdravlju. Međutim, američki proktolog dr Evan Goldstein upozorava da ova navika, posebno ako se praktikuje svakodnevno, može narušiti zdravlje intimnih regija i dovesti do ozbiljnih dermatoloških problema.

Koža oko anusa i drugih intimnih zona izuzetno je osetljiva, a kontinuirano izlaganje sastojcima iz vlažnih maramica poput parfema, alkohola i konzervansa može oslabiti njenu prirodnu zaštitu. Dr Goldstein naglašava: „Ljudi misle da rade nešto dobro za sebe jer žele da budu što čistiji, ali često postižu potpuno suprotan efekat.“

Mnoge osobe ne prepoznaju da su osećaji peckanja, svrab, crvenilo ili nelagodnost zapravo posledica upotrebe vlažnih maramica, već ih često povezuju sa hemoroidima ili privremenim iritacijama. Stručnjaci ističu da preterana upotreba ovih proizvoda može dovesti do iritacije, peckanja, kontaktnog dermatitisa, isušivanja i pucanja kože, ali i povećati rizik od gljivičnih i bakterijskih infekcija.

Posebno su u riziku žene sa već osetljivom kožom, hemoroidima ili ranama u intimnoj regiji. U tim slučajevima, hemikalije iz maramica još lakše prodiru kroz kožu, što dodatno pogoršava stanje. Dermatolozi primećuju porast slučajeva kontaktnog dermatitisa zbog proizvoda za intimnu negu, koji su često reklamirani kao „osvežavajući“ ili „antibakterijski“, ali mogu biti previše agresivni za svakodnevnu upotrebu.

Stručnjaci poput dr Goldsteina predlažu jednostavniji pristup – umesto vlažnih maramica, preporučuje se upotreba mlake vode za nežno ispiranje ili korišćenje bidea, dok se pri upotrebi toalet papira savetuje blago tapkanje, a ne grubo trljanje. „Intimna regija ne zahteva agresivno čišćenje. Preterivanje može napraviti više štete nego koristi“, podseća dr Goldstein.

Kada je reč o deci, roditelji bi trebalo da budu posebno oprezni – preporuka je koristiti maramice bez alkohola, parabena, ftalata i mirisa, jer je dečja koža veoma osetljiva na hemijske sastojke.

Osim što mogu uticati na zdravlje, vlažne maramice predstavljaju i ekološki izazov, jer se većina njih teško razgrađuje i može dovesti do začepljenja kanalizacije i povećanja otpada. Stručnjaci savetuju da se vlažne maramice koriste samo povremeno, uz pažljiv odabir proizvoda bez agresivnih sastojaka.

Japanke prosečno spavaju svega 6,23 sata, što je najmanje globalno, ali i dalje prednjače po dugovečnosti

Nedavna istraživanja su pokazala da žene u Japanu, kao i muškarci, spavaju najmanje u poređenju sa ostalim nacijama – u proseku samo 6,23 sata tokom noći. I pored toga, upravo japanske žene uživaju jedan od najdužih životnih vekova na svetu. Ova analiza obuhvatila je podatke iz 12 zemalja i sprovedena je tokom prošle godine. Na primer, Amerikanke spavaju u proseku 7,05 sati, dok žene sa Novog Zelanda beleže 7,11 sati sna.

Stručnjaci ističu da na obrazac spavanja utiču svakodnevne navike, društvena očekivanja i stil života. Naučnica za san iz vodeće kompanije za praćenje zdravlja, Heli Koskimaki, objašnjava: „Dugo radno vreme i gradski tempo u Japanu značajno pomeraju vreme odlaska na spavanje, što je deo njihove kulture“. I u drugim zemljama, poput Indije gde su kasne porodične večere česte ili Ujedinjenih Arapskih Emirata gde se vežba uveče, navike oblikuju ritam sna.

Preporuke stručnih udruženja sugerišu da odrasli treba da spavaju najmanje sedam sati po noći. Nedostatak sna može povećati rizik od srčanih bolesti, dijabetesa, gojaznosti, depresije, problema sa pamćenjem i pojedinih karcinoma. Ipak, ni previše sna nije optimalno – profesor Hamid Džalilijan podseća: „I premalo i previše sna povezani su sa većim rizikom od zdravstvenih problema.”

U savremenom tempu života, mnogi ljudi se suočavaju sa fenomenom „društvenog džet lega“, odnosno manjkom sna tokom radnih dana koji vikendom pokušavaju da nadoknade. Takve promene dodatno remete unutrašnji biološki sat, a svakodnevni stres i stalna izloženost ekranima često guraju san u drugi plan.

Primer Japanki pokazuje da kraće trajanje sna ne mora nužno značiti loše zdravlje, ali stručnjaci naglašavaju da potrebe za snom zavise od genetike, životnog stila, stresa i godina. Važno je da svaka žena prepozna koliko joj sna zaista treba i pronađe sopstveni balans. U današnjem svetu gde je stalno potrebno više energije, kvalitetan san i dalje ostaje jedan od najvažnijih, ali često zapostavljenih faktora za zdravlje i dug život.

Redovan doručak između 7 i 9 sati smanjuje rizik od srčanih problema, posebno kod žena

Nedavna istraživanja pokazuju da vreme kada jedemo prvi obrok u danu može imati značajan uticaj na zdravlje srca, a posebno su žene podložne rizicima ako preskaču ili odlažu doručak do kasnih prepodnevnih sati. Prema medicinskim stručnjacima iz oblasti ishrane i kardiologije, žene koje redovno doručkuju rano ujutru imaju manju verovatnoću za razvoj srčanih i metaboličkih bolesti, uključujući dijabetes i gojaznost.

Hrononutricija, naučna disciplina koja proučava kako vreme obroka utiče na zdravlje, ističe da nije važno samo šta jedemo, već i kada. Dr Ana Petrović, specijalista interne medicine, objašnjava: „Redovan doručak između 7 i 9 sati ujutru može smanjiti šansu za razvoj kardiovaskularnih bolesti, dok kasni doručak povećava rizik za čak 28 odsto”.

Kasnije konzumiranje prvog obroka može izazvati povišen krvni pritisak, povećane nivoe šećera i insulina, niži HDL holesterol i usporen metabolizam. Ove promene posebno utiču na žene srednjih godina ili one sa genetskim predispozicijama za srčane bolesti.

Vreme večere je takođe važno za zdravlje srca. Nutricionista Jelena Jovanović savetuje: „Kasna večera može dodatno opteretiti organizam, jer se tokom noći metabolizam usporava, što otežava varenje i povećava opterećenje na srce. Preporučuje se da poslednji obrok bude najmanje dva do tri sata pre odlaska na spavanje.”

Stručnjaci naglašavaju da pravilna raspodela obroka tokom dana ne zahteva velike promene životnih navika, ali može imati dugoročno pozitivan uticaj na zdravlje. Redovan doručak, izbalansirani obroci i izbegavanje kasnih večera predstavljaju korisne navike koje svaka žena može lako uvesti u svoju svakodnevicu. Ove preporuke su naročito značajne za žene koje vode užurban život i često zanemaruju doručak, jer i male promene mogu doprineti očuvanju zdravlja srca i celokupnog organizma.