Istraživanje na 10.566 uzoraka otkrilo prisustvo više od 70 kombinacija večnih hemikalija, PFHxS detektovan u 97,9 odsto slučajeva

Rezultati nove američke studije pokazali su da su perfluoroalkilne i polifluoroalkilne supstance (PFAS), poznate i kao „večne hemikalije“, otkrivene u 98,8 odsto od ukupno 10.566 testiranih uzoraka ljudske krvi. Ovi podaci dobijeni su analizom seruma i plazme dostavljenih laboratoriji NMS Labs u Pensilvaniji, a istraživanje je obuhvatilo veliki uzorak populacije SAD.

PFAS su hemikalije koje se ne razgrađuju lako i decenijama se koriste u brojnim industrijskim procesima, što je dovelo do njihovog širokog prisustva u hrani, vodi i životnoj sredini. Toksikolozi su do sada identifikovali više od 15.000 PFAS supstanci. Studija laboratorije NMS Labs otkrila je da većina uzoraka sadrži složene mešavine više PFAS hemikalija, dok je samo 0,18 odsto uzoraka sadržalo jednu PFAS supstancu.

Jedna od najčešćih detektovanih hemikalija bila je perfluoroheksan sulfonska kiselina (PFHxS), koja je pronađena u 97,9 odsto uzoraka. Ova supstanca se koristi u tekstilu, nameštaju i lepkovima, a njena upotreba je ograničena ili zabranjena u mnogim državama zbog mogućih štetnih efekata na jetru i imuni sistem, što je pokazano u studijama na životinjama.

„Ovaj veliki skup podataka pruža uvid iz stvarnog sveta u to kako se više PFAS supstanci često javlja zajedno kod ljudi“, navela je toksikološkinja Lora Labej iz NMS Labs. Ona je istakla da ljudi u organizmu obično nose pet ili više PFAS supstanci sa različitim svojstvima bioakumulacije i vremenom poluraspada. U većini uzoraka otkriveno je više od 70 različitih kombinacija PFAS, a istraživači su uglavnom testirali 13 najčešćih supstanci.

Studija nije merila koncentracije PFAS, već je utvrđivala njihovo prisustvo pomoću masene spektrometrije. Efekti izloženosti PFAS na ljudsko zdravlje još nisu u potpunosti razjašnjeni, ali su prethodne studije povezale ove hemikalije sa bržim starenjem ćelija, promenama u mozgu i povećanim rizikom od pojedinih oblika raka. Istraživači se nadaju da će ovi nalazi pomoći budućim procenama rizika i doprineti razvoju jasnijih javnozdravstvenih smernica.

Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of Occupational and Environmental Hygiene.

Mikro i mala preduzeća mogu da plate samo 15% troškova zapošljavanja, povraćaj za 2 nova radnika iznosi 75%

Privatne kompanije, preduzetnici, paušalci i poljoprivrednici u Srbiji mogu do kraja 2026. godine da računaju na značajne poreske olakšice za zapošljavanje novih radnika, prema važećim državnim merama. Ove olakšice omogućavaju poslodavcima da ostvare povraćaj poreza na zarade novozaposlenih, a visina povraćaja zavisi od broja novih radnih mesta.

Za firme koje zaposle do devet novih radnika država vraća 65 odsto uplaćenog poreza na njihove zarade, dok je za one koje angažuju između 10 i 99 ljudi povraćaj 70 odsto. Kompanije koje zaposle najmanje 100 novih radnika ostvaruju pravo na povraćaj od 75 procenata poreza. Poseban podsticaj namenjen je mikro i malim preduzećima, kao i preduzetnicima i paušalcima, kojima je omogućeno da zapošljavanjem već dva nova radnika ostvare isti najveći nivo olakšice – povraćaj tri četvrtine plaćenog poreza, odnosno da plate samo 15% ukupnih troškova zapošljavanja.

Osnovni uslov za ostvarivanje prava na ove olakšice jeste da novo zapošljavanje dovede do povećanja broja zaposlenih u odnosu na stanje krajem marta 2014. godine. Za firme osnovane nakon tog perioda primenjuju se posebni kriterijumi. Novozaposleni mora biti najmanje šest meseci pre zasnivanja radnog odnosa prijavljen kao nezaposlen kod Nacionalne službe za zapošljavanje, dok je za pripravnike dovoljan period od tri meseca. Radnik mora biti prijavljen na obavezno socijalno osiguranje i imati zaključen ugovor o radu.

Pravo na olakšicu se gubi ukoliko je zaposleni ranije radio kod istog poslodavca ili povezane firme, kao i ako poslodavac koristi neku drugu vrstu državne pomoći za iste radnike. Javne institucije, državni organi, javne agencije i ustanove koje se finansiraju iz budžeta nisu obuhvaćene ovom merom.

Poreska olakšica se priznaje i kada poslodavac radnike zapošljava postepeno – pravo na povraćaj za prvog radnika može se ostvariti tek nakon zapošljavanja i drugog, a olakšica se tada priznaje retroaktivno, od trenutka ispunjenja svih uslova. Postupak ostvarivanja prava podrazumeva podnošenje zahteva Poreskoj upravi na posebnom obrascu, a država bi trebalo da izvrši povraćaj novca u roku od 15 dana od prijema kompletne dokumentacije.

Frankfurtski DAX skočio 1,23% na 24.398,22 poena, cena gasa na TTF berzi 46,470 evra po megavat-satu

Evropski berzanski indeksi nastavili su rast i drugi dan zaredom, dok se cena brent nafte drži na 105,963 dolara po barelu, prema podacima sa berzi 14. maja 2026. godine. Na tržištu je pažnja usmerena na dvodnevni samit u Pekingu između američkog predsednika Donalda Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga. Tramp je nakon sastanka izjavio da će odnosi Sjedinjenih Američkih Država i Kine biti ‘bolji nego ikada ranije’.

U američkoj delegaciji nalaze se i direktor kompanije Tesla Ilon Mask, kao i prvi čovek kompanije Nvidia Džensen Hvang. Politička neizvesnost u Velikoj Britaniji ostaje u fokusu, budući da premijer Kir Starmer trpi pritiske iz Laburističke partije, a prema navodima britanskih medija, ministar zdravlja Ves Striting mogao bi da pokrene kandidaturu za lidera stranke, što povećava troškove državnog zaduživanja putem obveznica.

Na američkom tržištu, cena sirove nafte WTI porasla je za 0,11% na 101,154 dolara, dok je brent nafta zabeležila rast od 0,32% na 105,963 dolara. Evropski fjučersi gasa za jun na amsterdamskoj TTF berzi otvorili su na 46,470 evra za megavat-sat.

Frankfurtski indeks DAX porastao je za 1,23% na 24.398,22 poena, francuski CAC 40 za 0,48% na 8.045,72 poena, britanski FTSE 100 za 0,06% na 10.331,75 poena, dok je moskovski MOEX pao za 0,31% na 2.686,46 poena. Vrednost evra u odnosu na dolar iznosi 1,17143 dolara na Foreks berzi.

Cena zlata porasla je na 4.712,99 dolara po trojnoj unci, dok je pšenica dostigla 6,7854 dolara za bušel (27,216 kg). Na američkim berzama, Dow Jones indeks pao je za 0,14% na 49.693,20 poena, dok je S&P 500 porastao za 0,58% na 7.444,25 poena, a Nasdaq za 1,2% na 26.402,34 poena.