Prinos sirka prošle godine iznosio pet tona po hektaru, dok je cena kukuruza ostala na 24 dinara po kilogramu
Poljoprivrednici u Vojvodini privode kraju setvu sirka, koji poslednjih godina beleži sve veću zastupljenost na poljima zbog otpornosti na sušu i toplu klimu. Kilogram zrna sirka trenutno dostiže cenu od 33 dinara, dok je cena kukuruza 24 dinara, što čini sirak za trećinu skupljim, uz neznatno niže troškove setve zbog jeftinijeg semena i manje potrebne količine. Daniel Spevak, ratar iz Bačkog Petrovca, naveo je da je prošle godine imao prinos od oko pet tona sirka po hektaru, što je ocenio kao solidan rezultat u uslovima loše klime, kada je rod kukuruza podbacio. Spevak je pre dve godine uzgajao sirak metlaš za ugovorenu proizvodnju, ali je zbog smanjenja potražnje prešao na sirak zrnaš koji je tražen u mešaonama stočne hrane. Zrna sirka sadrže visok procenat proteina i skroba i u potpunosti mogu zameniti kukuruz u ishrani stoke, a prednost je i što ga ne napada kukuruzna zlatica. Prema rečima dr Vladimira Sikore sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, površine pod sirkom metlašom u Srbiji kreću se između 500 i 800 hektara godišnje, u zavisnosti od potreba metlarske industrije za sirkovom slamom. Sirak zrnaš i sirak metlaš seju se u Vojvodini, posebno na severu, na relaciji Kanjiža–Senta, i u Južnobačkom okrugu, u opštinama Bački Petrovac, Pivnice i Selenča. Precizni podaci o ukupnim površinama pod sirkom nisu dostupni, pošto se evidencija ne vodi, a na tržištu postoji i domaće i strano seme. Dr Sikore ističe da se površine pod sirkom za zrno iz godine u godinu povećavaju, posebno u sušnim regionima gde prinosi kukuruza nisu zadovoljavajući. U stresnim uslovima, kakvi su vladali prethodne godine, prinosi zrna sirka iznosili su od pet do šest tona po hektaru. Krmni i silažni sirkovi su takođe cenjeni kod stočara, posebno u područjima sa ograničenim mogućnostima za proizvodnju kabaste stočne hrane zbog nedostatka vlage i visokih temperatura.
