Javni poziv završen 25. juna, partnera će birati po sporazumu Srbije i SAD, investicija zavisi od saglasnosti Rumunije

Šest kompanija iskazalo je zainteresovanost za učešće u izgradnji reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, objavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović. Javni poziv za ovaj projekat završen je 25. juna, a vrednost investicije prema ranijim najavama prelazi 2,63 milijarde evra. Proces izbora partnera vodi posebna Radna grupa Vlade Srbije, a prema međudržavnom sporazumu iz marta 2025. između Srbije i SAD, pravo učešća imaju isključivo američke kompanije, čime se ne primenjuju propisi o javnim nabavkama. Ministarka je naglasila da će Đerdap 3 biti najveći energetski projekat u budućnosti, uz napomenu da je prethodna studija opravdanosti završena i da reverzibilne hidroelektrane omogućavaju skladištenje električne energije, što doprinosi sigurnosti energetskog sistema. Za početak realizacije projekta neophodna je saglasnost Rumunije, s obzirom na to da bi izgradnja značajno uticala na postojeće kapacitete HE Đerdap 1 i HE Đerdap 2. Američka strana, prema nezvaničnim informacijama, ima zadatak da kroz sporazum ubedi rumunsku stranu u opravdanost projekta. Kada je reč o drugom važnom projektu, RHE Bistrica, ministarka je najavila da će izgradnja početi veoma brzo, sa pripremnim radovima tokom ove godine i glavnim radovima u narednoj godini. U vezi produžetka licenci za rad Naftne industrije Srbije i pregovora MOL-a o preuzimanju ruskog udela, Đedović Handanović je ocenila da je američka administracija produženjem roka do 31. jula poslala pozitivan signal i dala šansu za završetak pregovora, dok je prethodna produžetka bila na samo dve nedelje. Broker Nenad Gujaničić je izjavio da novo produžavanje govori da glavni akteri ne žele da proces završe pre završetka rata u Ukrajini, ističući da se slična dinamika vidi i u slučaju prodaje imovine Lukoila.

Kompanija raskrčila 240 hektara zemljišta za projekat, dok je Zavod izdao pozitivno mišljenje za translokaciju retke vrste vodozemca

Kompanija Brebex započela je projekat izgradnje solarne elektrane kapaciteta 300 megavata na površini od 240 hektara u okolini sela Brebevnica, nadomak Dimitrovgrada, tokom prethodne zime. Prema dostupnim podacima, Brebex je uklonio nisko rastinje na pomenutoj površini, blizu granice sa Bugarskom, radi pripreme terena za novu elektranu.

Krajem maja ove godine, organizacije Polekol i Jerma upozorile su da su tokom radova narušena prirodna staništa, čime je ugrožen opstanak Burešovog dugonogog velikog mrmoljka, strogo zaštićene vrste u Srbiji. Posebno su istakli propust Zavoda za zaštitu prirode Srbije koji nije izuzeo Duboku baru, značajno stanište ove vrste, iz obuhvata projekta.

Iz kompanije Brebex navode da je, prema stručnoj studiji procene uticaja na životnu sredinu, „jedino stanište” i mesto razmnožavanja mrmoljka izuzeto iz projekta, a dokumentacija je dostupna na sajtu kompanije. Sa druge strane, Zavod za zaštitu prirode Srbije izdao je pozitivno mišljenje za translokaciju, odnosno preseljenje jedinki koje su ugrožene izgradnjom elektrane.

Istraživači ističu da je došlo do zamene staništa u dokumentaciji: iz projekta je izuzeto Lipinsko jezero, koje je zapravo pojilište za stoku, dok Duboka bara, jedno od dva ključna staništa mrmoljka u Srbiji, nije bila prepoznata. Dr Maja Ajduković navodi da je celokupna vegetacija u radijusu od najmanje 500 metara oko Duboke bare uklonjena, što direktno ugrožava vodozemce, dok se solarni paneli planiraju do same ivice te bare.

Prema izveštajima, organizacija Polekol tvrdi da je Zavod za zaštitu prirode Srbije napravio propust prilikom definisanja uslova zaštite, jer Duboka bara nije izuzeta iz projekta, dok su tri staništa strogo zaštićenih orhideja pravilno zaštićena. Polekol i Jerma su pokrenuli postupak za izmenu Plana detaljne regulacije, a odgovornost za narušavanje staništa se, prema navodima, deli između Zavoda i investitora.

Zavod za zaštitu prirode Srbije u svom saopštenju navodi da u trenutku izdavanja rešenja nije imao informaciju o značaju populacije vrste Triturus ivanbureschi na lokalitetu Duboka bara. Organizacije su uputile dopise nadležnim institucijama radi preispitivanja i zaštite ovog jedinstvenog staništa.

Procene pokazuju da lažna bolovanja godišnje koštaju oko 3 milijarde dinara, dok ukupni troškovi dostižu 10 milijardi dinara

Analize pokazuju da lažna bolovanja predstavljaju značajan ekonomski problem za deo privrede u Srbiji, sa godišnjim troškovima koji dostižu između 1,3 i 6,5 milijardi dinara, odnosno oko 25,5 miliona evra, dok ukupni troškovi mogu iznositi i do 10 milijardi dinara (85 miliona evra) kada se uključe i indirektni izdaci. Ove procene ukazuju na realan izazov za preduzeća, naročito u pojedinim sektorima i periodima godine.

Prema analizama, u Srbiji godišnje bude evidentirano između 1,4 i 1,7 miliona dana bolovanja, sa oko 110.000 do 150.000 slučajeva godišnje i prosečnim trajanjem od 11 do 13 dana po zaposlenom. Udeo zaposlenih na bolovanju iznosi oko 5,9 odsto, dok je broj radnika u zemlji oko 2,3 miliona, što znači da prosečno jedan radnik provede oko 1,4 dana na bolovanju godišnje.

Privredna komora Srbije (PKS) navodi da problem lažnih bolovanja nije ravnomerno raspoređen, već je sezonski i sektorski izražen. Analiza PKS pokazuje da se najviše bolovanja otvara u januaru i julu, kada u pojedinim kompanijama odsustvuje između 25 i 30 odsto zaposlenih. Najpogođeniji su metalski i elektro sektor, tekstilna i prehrambena industrija, šumarstvo i komunalne usluge. PKS ukazuje i na specifičnosti u ruralnim i turističkim područjima, gde deo zaposlenih koristi bolovanje tokom sezonskih poslova.

Za razliku od Nemačke, gde se uvodi obavezno dostavljanje lekarske potvrde već prvog dana i ukida mogućnost otvaranja bolovanja telefonom, u Srbiji takva praksa nije postojala. Sistem e-bolovanja, koji počinje sa radom od 2026. godine, omogućava da se otvaranje bolovanja odmah elektronski dostavi poslodavcu. Ipak, nedostatak centralizovane baze i zvanične statistike otežava precizno sagledavanje problema lažnih bolovanja, kao i praćenje preduzeća koja su pokrenula postupke provere osnova odsustva zaposlenih.

Uporedni podaci pokazuju da je Srbija među evropskim zemljama sa relativno niskim udelom zaposlenih na bolovanju. U Norveškoj zaposleni prosečno provedu gotovo šest nedelja godišnje na bolovanju (27–28 dana), dok je u Finskoj taj prosek oko pet nedelja. U Španiji, gde se prva tri dana često ne plaćaju, radnici su odsutni oko pet nedelja godišnje, a u Nemačkoj, Francuskoj i Sloveniji taj prosek iznosi između 3,6 i 4 nedelje, odnosno oko 15 radnih dana godišnje.

Iako srpska privreda ne beleži tako visoke nivoe odsustva kao pojedine evropske zemlje, pojedini sektori i periodi godine ostaju posebno ranjivi na zloupotrebe bolovanja, što stvara dodatne troškove i opterećenje za poslodavce.