Više od polovine Evropljana koristi AI u zdravstvene svrhe, dok 56 odsto izražava zabrinutost zbog hroničnih bolesti

Zdravstveni izveštaj STADA grupe za 2026. godinu ukazuje da čak 82 odsto građana Evrope podržava veću ulogu veštačke inteligencije (AI) u zdravstvenoj zaštiti, dok 55 odsto ispitanih već koristi AI u vezi sa svojim zdravljem. Ove podatke je objavila STADA grupa, ističući promene u pristupu zdravstvenoj nezi širom kontinenta.

Samo 56 odsto Evropljana je zadovoljno zdravstvenim sistemom, što je gotovo nepromenjeno u odnosu na 58 odsto iz prethodne godine. Glavni izazovi ostaju nedostatak zdravstvenih radnika, na šta ukazuje 67 odsto ispitanika, dok 43 odsto navodi dostupnost pristupačne zdravstvene zaštite kao najveću brigu. Hronične bolesti predstavljaju problem za 56 odsto anketiranih, a 53 odsto ističe porast mentalnih zdravstvenih problema.

Kada bi imali mogućnost odlučivanja, 58 odsto Evropljana bi prioritet dalo smanjenju lista čekanja kroz povećanje dostupnosti zdravstvenih radnika, a 49 odsto bi poboljšalo pristup primarnoj zdravstvenoj zaštiti. U kontekstu sve veće samostalnosti, 78 odsto Evropljana smatra da je dobro pripremljeno za brigu o sopstvenom zdravlju, pri čemu u Srbiji taj procenat iznosi 80 odsto. Samolečenje za određene zdravstvene probleme primenjuje 94 odsto ispitanika, dok 85 odsto koristi neku vrstu alata za praćenje zdravlja.

Upotreba AI u zdravstvu jača: 55 odsto Evropljana već koristi AI u zdravstvene svrhe, a 82 odsto je otvoreno za to da AI ima određenu ulogu u njihovoj zdravstvenoj nezi. Građani Srbije i Rumunije prednjače sa po 74 odsto korisnika AI alata u zdravstvu. Takođe, 43 odsto bi bilo spremno da svoje kompletne zdravstvene kartone učini dostupnim AI kako bi se poboljšala dijagnoza, prevencija ili lečenje, dok 49 odsto već veruje ili bi prihvatilo dijagnozu koju uspostavi AI.

Generalni direktor STADA grupe, Peter Goldschmidt, izjavio je: „Diskusija o osnaženim, samostalnim pacijentima se ubrzava, a veštačka inteligencija pokreće ovaj razvoj znatno bržim tempom. Evropljani više nisu samo pacijenti koji čekaju u redu. Oni su aktivni učesnici koji kombinuju lično delovanje, digitalne alate i profesionalne savete u nešto novo. Svi unutar zdravstvenog sektora moraće da se prilagode i deluju u skladu sa ovim promenama.”

Većina Evropljana (77 odsto) i dalje smatra lekare opšte prakse glavnim izvorom zdravstvenih odluka, a 57 odsto to isto misli za farmaceute. Pitanje poverenja ostaje aktuelno: 50 odsto građana prihvata AI za administrativne i nadzorne zadatke, 36 odsto za vođenje beleški i praćenje hroničnih stanja, dok 38 odsto izražava zabrinutost zbog smanjene ljudske interakcije, a 35 odsto zbog mogućeg pada kvaliteta komunikacije sa zdravstvenim radnicima.

Uloga zdravstvenih radnika se menja: 41 odsto očekuje više digitalnih i konsultacija na daljinu, 30 odsto smatra da će zdravstveni radnici biti još važniji kao ljudski kontakti, a 26 odsto očekuje da budu savetnici i tumači u velikoj količini informacija. Samo 20 odsto veruje da će se važnost zdravstvenih radnika smanjiti zbog AI. Prema nalazima izveštaja, veštačka inteligencija transformiše ulogu zdravstvenih radnika, ali je ne umanjuje.

Vrednost transakcije iznosi više od milijardu evra, akcije Pirelija porasle za 4,1 odsto nakon vesti

Češki milijarder Mihal Strnad pregovara sa kineskim državnim konglomeratom Sinohem o kupovini 14 odsto udela u italijanskoj kompaniji Pireli, navedeno je prema informacijama iz upućenih izvora. Vrednost ove transakcije procenjuje se na nešto više od milijardu evra. Ako se dogovor realizuje, udeo Sinohema u Pireliju biće smanjen na oko 20 odsto.

Vlasnička struktura Pirelija već duže vreme izaziva zabrinutost na međunarodnom tržištu, posebno zbog pitanja nacionalne bezbednosti i zaštite podataka u Sjedinjenim Američkim Državama, gde Pireli ima jedno od svojih najvećih tržišta. Posebna pažnja usmerena je na novu tehnologiju “sajber tajer” (Cyber Tyre), koja omogućava gumama da putem senzora prikupljaju i šalju podatke o stanju na putu i vozilu.

Italijanska vlada je ranije već upotrebila specijalna zakonska ovlašćenja kako bi ograničila uticaj kineskog investitora, uvodeći restrikcije na pravo glasa i broj predstavnika Sinohema u Upravnom odboru Pirelija.

Strnad, kao vlasnik češke industrijske grupacije CSG NV, mogao bi ovom akvizicijom dodatno ojačati evropsku vlasničku strukturu Pirelija i doprineti stabilizaciji upravljanja kompanijom.

Nakon objave o mogućoj kupovini 14 odsto udela, akcije Pirelija na berzi u Milanu zabeležile su rast od 4,1 odsto.

Srpska fondacija za preduzetništvo podržala plasman od 47 miliona evra, povoljniji uslovi kreditiranja za privredu

OTP banka Srbija postala je prva poslovna banka u Srbiji koja je potpisala partnerski ugovor sa Srpskom fondacijom za preduzetništvo u okviru programa EU–KfW Western Balkans Guarantee – Supporting Entrepreneurs’ and MSMEs’ Resilience, saopšteno je 6. jula 2026. godine. Program, koji zajednički podržavaju Evropska unija i Vlada Savezne Republike Nemačke kroz KfW nemačku razvojnu banku, ima za cilj poboljšanje pristupa finansiranju za mikro, mala i srednja preduzeća (MMSP) u Srbiji.

Zahvaljujući ovom partnerstvu, MMSP i preduzetnici iz proizvodnih delatnosti, posebno oni izvan Beograda i Novog Sada, moći će da dobiju kredite u iznosima od 5.000 do 300.000 evra, sa dužim rokovima otplate i fleksibilnijim zahtevima za sredstva obezbeđenja. Srpska fondacija za preduzetništvo do sada je direktno podržala plasman kredita u ukupnom iznosu od 47 miliona evra za ovu grupu klijenata, u skladu sa evropskim praksama.

Aleksandar Grabovac, direktor Srpske fondacije za preduzetništvo, izjavio je: „Potpisivanjem ovog ugovora sa OTP bankom Srbija ne otvaramo samo nova vrata finansiranju – otvaramo nove mogućnosti za hiljade preduzetnika i porodičnih biznisa koji su nosioci realne ekonomije Srbije. Činjenica da je OTP banka prva poslovna banka koja je prepoznala vrednost ovog programa i pridružila nam se u njegovoj implementaciji potvrđuje da je tržište spremno da podeli odgovornost u izgradnji otpornije privrede.”

Carsten Sandhop, direktor KfW kancelarije u Beogradu, naglasio je da ovaj prvi sporazum šalje jasan signal o posvećenosti Evropske unije i Nemačke Zapadnom Balkanu i dodao: „Pristup finansiranju ostaje jedna od glavnih prepreka rastu mikro, malih i srednjih preduzeća u celom regionu, a ovaj projekat upravo ima za cilj da otkloni ovo usko grlo.”

Branimir Spasić, CFO i član Izvršnog odbora za finansije OTP banke Srbija, istakao je da će krediti u iznosima od 5.000 do 300.000 evra biti dostupni pod povoljnijim uslovima te da partnerstvo sa Srpskom fondacijom za preduzetništvo, Evropskom unijom i KfW omogućava banci da bude bliža klijentima, naročito u sektoru proizvodnje i u manjim sredinama. Program ima za cilj jačanje konkurentnosti, otvaranje novih radnih mesta i ravnomerniji regionalni razvoj.

Očekuje se da će i druge banke uskoro pristupiti programu, čime će se dodatno unaprediti ambijent za podsticanje preduzetništva u Srbiji.